Predsednik Srbije Boris Tadić je izjavio da Srbija sebi ne može priuštiti isticanje roka za izručenje Ratka Mladića Haškom tribunalu i da time dovede u opasnost pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom.
Predsednik Srbije Boris Tadić je izjavio da Srbija sebi ne može priuštiti isticanje roka za izručenje Ratka Mladića Haškom tribunalu i da time dovede u opasnost pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom.Upitan da li zna gde se nalazi bivši komandant Vojske RS, Tadić je istakao da bi, ukoliko bi to rukovodstvo Srbije toga bilo svesno, Mladić već bio u zatvoru.
"Istraga je neprestano u toku. Svakog dana. Ja sam predsednik, a ne ministar unutrašnjih poslova, ali očekujem da će saradnja sa Tribunalom biti ispunjena, isto kao što to i EU očekuje od nas", naglasio je Tadić dodajući da je njegov zadatak da ohrabri Vladu da ispuni svoje obaveze.
Predsednik Srbije je o mogućoj nezavisnoj Crnoj Gori, najavio da će se založiti da odnosi budu najbolji, ali je istakao da treba sačekati ishod referenduma u drugoj Republici.
Tadić je ukazao i da je, u slučaju Kosova i Metohije, Srbija napravila odličan predlog - što šira autonomija, ali manje od nezavisnosti.
" Mi nemamo nameru da vladamo Albancima, ali naš integritet i suverenitet mora biti očuvan. Ne želimo da Albanci vladaju nad Srbima", kazao je predsednik Srbije.
Tadić je objasnio da teritorijalna poezanost srpskih opština nije moguća jer Srbi na Kosmetu žive u enklavama.
"Njihov položaj je težak. Zbog toga treba da postoji horizontalna veza u oblastima kao što su zdravstvo, obrazovanje, kultura, bezbednost i pravosudje. To isto važi i za manjine - Gorance, Turke ili Rome. Treba definisati novi način učešća tih opština u formiranju vlade u Prištini. Moramo isto tako odrediti i konačan status", kazao je Tadić.
Predsednik Tadić je, na pitanje novinara "Kurira", istakao da bi podela rudnih bogatstva u pokrajini, koja nisu toliko velika, predstavljala podelu teritorije, što Srbija ne želi.
"Mnogi ljudi bi se distancirali od medjunarodne zajednice. Srbija je deo Evrope i evropske kulture. Deset miliona Srba u zemljama Balkana su element stabilnosti u regionu", kazao je on.
Na primedbu kako Srbi mogu biti element stabilnosti posle ratova tokom 1990-tih, predsednik Tadić je naglasio da velika većina njegovih sunarodnika razume noviju istoriju i poručio da je okretanje budućnosti, put koji može voditi ka Evropi.
"Pre smrti Miloševića imali smo u Srbiji većinu koja se zalagala za saradnju sa Haškim tribunalom. To u Hrvatskoj nije bilo tako. Sada se mi nalazimo u fazi umanjenog verovanja Tribunalu i to baš kada treba da okončamo saradnju sa sudom. Populističke snage u Srbiji koriste slabosti i napadaju vladu," objasnio je Tadić.
"Verujem da ni u jednoj drugoj zemlji nema 70 odsto stanovništva koje je za EU", objasnio je predsednik Tadić.
Tadić je, na pitanje koliko se može održati vlada u Srbiji, naglasio da ona ne treba da se bavi samo Haškim tribunalom, već i da ponudi viziju za integraciju u EU i evro-atlantske strukture.
"U to moraju biti uključene sve važne snage zemlje. Vlada treba da se bavi državnim i razvojnim prioritetima. Najvažniji je ekonomski razvoj. Nama su potrebne nove tehnologije, infrastruktura, informatičke tehnologije. U suprotnom nema razvoja u Srbiji", poručio je Tadić .
Pri tome je Tadić istakao da računa na podršku Austrije, koja je već sada najveći investitor u Srbiji.
"No, ja očekujem još više. Znam da austrijska preduzeća imaju odlučujući kapacitet da investiraju u sve zemlje jugoistočne Evrope. Uveren sam da je Srbija, na primer u oblasti infrastrukture, veoma zanimljiva za Austriju", zaključio je predsednik Tadić.
(Tanjug)
