Pripadnici Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrana obeležavaju danas svoj dan, u znak sećanja na 24. decembar 1912. kada je doneto Rešenje o formiranju Vazduhoplovne komande sa sedištem u Nišu.
To rešenje, na osnovu odluke srpskog Vojnog ministarstva i Glavnog generalštaba, doneo je vojvoda Radomir Putnik, a u sastav komande su ušli svi segmenti tadašnjeg vazduhoplovstva.
Uz Aeroplansko i Balonsko odeljenje, u sastav komande ušli su i Vodonička centrala i Golubija pošta, a Srbija je u to vreme spadala među 15 zemalja u svetu koje su imale vojno vazduhoplovstvo.
Srbija je tada bila i jedna od prvih pet država koja je, tokom opsade Skadra 1913. godine, upotrebila vazduhoplove u borbenim dejstvima.
Tokom vremena, uloga, zadaci i oprema vojnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane su se menjali i prilagođavali.
Vazduhoplovstvo i protivvazduholovna odbrana danas su vid Vojske koji objedinjava rodove i službe čija je organizacija, oružje i oprema prilagođena za izvođenje borbenih dejstava u vazduhu i na zemlji.
Komanda Vazduholovstva i protivvazduhoplopovne odbrane, čiji komandant je brigadni general Ranko Živak, stacionirana je u Zemunu.
Uz 204. i 98. avijacijsku bazu, u sastavu tog vida Vojske Srbije su i 250. raketna brigada protivvazduhoplovne odbrane, 126. Centar vazdušnog osmatranja, javljanja i navođenja, 333. inžinjerijski bataljon i 210. bataljon veze.
Uz transportne avione "An-26 i školsko-borbene avione "galeb" i helikoptere "gazela", "Mi-8" i "MI-17", u sastavu naoružanja su i avioni "Mig -21" i Mig 29", avion "orao"...
Komandant Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane brigadni general Ranko Živak najavio je da će do kraja januara 2011. na Glavnom vojnotehničkom savetu biti sužen broj kandidata za naš novi borbeni avion na tri ili četiri letelice.
"Imali smo prezentacije stranih proizvođača, odazvali su se Amerikanci sa 'f-16' i 'f-18', Rusi sa avionima 'mig-29m' i 'su-30', Francuzi sa 'rafalom', Kinezi sa 'jf-17' i 'j-10', evrokonzorcijum sa 'jurofajterom'. Jedino nisu došli Šveđani sa 'gripenom', a zvali smo ih", rekao je Živak u intervjuu "Politici".
On je dodao da je njihov posao skoro završen listom želja, koju će prezentovati Ministarstvu odbrane i vladi, država procenjuje načine i modele finansiranja, a tu su, naravno, i politički interesi naše zemlje.
"Uporedo sa izborom novog borbenog aviona, radimo i analize taktičko-tehničkih karakteristika savremenih radara za sistem vazdušnog osmatranja i javljanja i raketnih sistema PVO različitog dometa", kazao je komandant Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane.
Živak je rekao da je stvar politike kada će Amerikanci dozvoliti Srbiji da na Kopaonik vrati radar, važan za bezbednost letenja.
"Ako smo partneri i ako verujemo jedni drugima, onda će nam dozvoliti da vratimo taj radar na Kopaonik. Ako nismo partneri, onda da se ne lažemo", rekao je Živak za "Politiku".
On je naveo da bi vraćanje radara na Kopaonik trebalo da bude zajednički interes svih u regionu, a ne politika.
"Inače, sarađujemo uspešno, no kada dođemo do tog pitanja radara i problema bezbednog letenja u regionu, onda nam kažu da je to političko pitanje. Ulažemo maksimalne napore da to pitanje rešimo na obostrano zadovoljstvo i korist", naveo je Živak.
On je podsetio da je Kopaonik najbolji radarski položaj na Balkanu, vrlo važan položaj za bezbedno letenje civilne avijacije u regionu.
Prema Kumanovskom sporazumu, potpisanom nakon NATO bombardovanja, Srbiji nije dozvoljeno da na Kopaonik, planini na njenoj teritoriji u blizini Kosova, vrati osmatrački radar radi bolje kontrole civilnog vazdušnog saobraćaja.
Živak je naveo da je, što se tiče sati letenja srpskih vojnih pilota, priča o NATO standardima još teorija za Vojsku Srbije.
"Da bismo više leteli i dostigli broj sati naleta po standardima NATO-a, potrebna su nam znatnija finansijska ulaganja", rekao je on.
Živak je naveo da srpski piloti godišnje lete 30 sati, a da je neophodan minimum oko 100 sati godišnjeg naleta za pilota, da za šest do osam godina letenja u jedinici dostigne puni nivo borbene osposobljenosti u svojoj užoj specijalnosti.
Pripadnicima Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne dan tog vida oružanih snaga čestitali su i predsednik Srbije Boris Tadić, ministar odbrane Dragan Šutanovac i načelnik Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnik Miloje Miletić.
(Tanjug)
Uz Aeroplansko i Balonsko odeljenje, u sastav komande ušli su i Vodonička centrala i Golubija pošta, a Srbija je u to vreme spadala među 15 zemalja u svetu koje su imale vojno vazduhoplovstvo.
Srbija je tada bila i jedna od prvih pet država koja je, tokom opsade Skadra 1913. godine, upotrebila vazduhoplove u borbenim dejstvima.
Tokom vremena, uloga, zadaci i oprema vojnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane su se menjali i prilagođavali.
Vazduhoplovstvo i protivvazduholovna odbrana danas su vid Vojske koji objedinjava rodove i službe čija je organizacija, oružje i oprema prilagođena za izvođenje borbenih dejstava u vazduhu i na zemlji.
Komanda Vazduholovstva i protivvazduhoplopovne odbrane, čiji komandant je brigadni general Ranko Živak, stacionirana je u Zemunu.
Uz 204. i 98. avijacijsku bazu, u sastavu tog vida Vojske Srbije su i 250. raketna brigada protivvazduhoplovne odbrane, 126. Centar vazdušnog osmatranja, javljanja i navođenja, 333. inžinjerijski bataljon i 210. bataljon veze.
Uz transportne avione "An-26 i školsko-borbene avione "galeb" i helikoptere "gazela", "Mi-8" i "MI-17", u sastavu naoružanja su i avioni "Mig -21" i Mig 29", avion "orao"...
Komandant Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane brigadni general Ranko Živak najavio je da će do kraja januara 2011. na Glavnom vojnotehničkom savetu biti sužen broj kandidata za naš novi borbeni avion na tri ili četiri letelice.
"Imali smo prezentacije stranih proizvođača, odazvali su se Amerikanci sa 'f-16' i 'f-18', Rusi sa avionima 'mig-29m' i 'su-30', Francuzi sa 'rafalom', Kinezi sa 'jf-17' i 'j-10', evrokonzorcijum sa 'jurofajterom'. Jedino nisu došli Šveđani sa 'gripenom', a zvali smo ih", rekao je Živak u intervjuu "Politici".
On je dodao da je njihov posao skoro završen listom želja, koju će prezentovati Ministarstvu odbrane i vladi, država procenjuje načine i modele finansiranja, a tu su, naravno, i politički interesi naše zemlje.
"Uporedo sa izborom novog borbenog aviona, radimo i analize taktičko-tehničkih karakteristika savremenih radara za sistem vazdušnog osmatranja i javljanja i raketnih sistema PVO različitog dometa", kazao je komandant Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane.
Živak je rekao da je stvar politike kada će Amerikanci dozvoliti Srbiji da na Kopaonik vrati radar, važan za bezbednost letenja.
"Ako smo partneri i ako verujemo jedni drugima, onda će nam dozvoliti da vratimo taj radar na Kopaonik. Ako nismo partneri, onda da se ne lažemo", rekao je Živak za "Politiku".
On je naveo da bi vraćanje radara na Kopaonik trebalo da bude zajednički interes svih u regionu, a ne politika.
"Inače, sarađujemo uspešno, no kada dođemo do tog pitanja radara i problema bezbednog letenja u regionu, onda nam kažu da je to političko pitanje. Ulažemo maksimalne napore da to pitanje rešimo na obostrano zadovoljstvo i korist", naveo je Živak.
On je podsetio da je Kopaonik najbolji radarski položaj na Balkanu, vrlo važan položaj za bezbedno letenje civilne avijacije u regionu.
Prema Kumanovskom sporazumu, potpisanom nakon NATO bombardovanja, Srbiji nije dozvoljeno da na Kopaonik, planini na njenoj teritoriji u blizini Kosova, vrati osmatrački radar radi bolje kontrole civilnog vazdušnog saobraćaja.
Živak je naveo da je, što se tiče sati letenja srpskih vojnih pilota, priča o NATO standardima još teorija za Vojsku Srbije.
"Da bismo više leteli i dostigli broj sati naleta po standardima NATO-a, potrebna su nam znatnija finansijska ulaganja", rekao je on.
Živak je naveo da srpski piloti godišnje lete 30 sati, a da je neophodan minimum oko 100 sati godišnjeg naleta za pilota, da za šest do osam godina letenja u jedinici dostigne puni nivo borbene osposobljenosti u svojoj užoj specijalnosti.
Pripadnicima Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne dan tog vida oružanih snaga čestitali su i predsednik Srbije Boris Tadić, ministar odbrane Dragan Šutanovac i načelnik Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnik Miloje Miletić.
(Tanjug)
