KAKO NAPLATITI ŠTETU NASTALU TOKOM NEVREMENA? Procedura složena, u jednom slučaju sve sami pokrivate

Nevreme, koje je pogodilo gotovo sve delove Srbije, načinilo je veliku štetu i za sobom ostavilo porušeno drveće, uništene automobile, poplavljene kuće i zgrade. Bujice koje teku ulicama otežale su saobraćaj, a na nekim mestimai potpuno zaustavile vozila.

Šta ako vetar obori drvo i ono uništi parkirane automobile?

Ukoliko automobile ošteti drvo sa privatnog poseda, štetu treba da nadoknadi vlasnik dvorišta ili placa, a ukoliko je palo stablo sa površine koju održava Zelenilo, za nadoknadu štete treba se obratiti tom preduzeću.

Potrebno je pozvati Servisni centar Beograda na broj 11011 ili pisati na info@zelenilo.rs gde ćete dobiti precizna uputstva u koju Radnu jedinicu Zelenila da se javite, kako bi se sačinio zapisnik o nastaloj šteti. Zapisnik i zahtev u pisanoj formi se predaju Komisiji za procenu štete na adresu Ulica Rajkova broj 15, Novi Beograd. Komisija popunjava obrazac Prijava štete iz osnova osiguranja od odgovornosti i onda se oštećeni sa kompletnom dokumentacijom upućuje u Akcionarsko društvo za osiguranje, koje u najkraćem roku, nadoknađuje štetu. 

Ako je došlo do oštećenja pre 15 časova radnim danom, na teren će izaći operativni tim koji će "ukloniti grane, drvo i napraviće se zapisnik o šteti, koji će potpisati službenik i oštećeni građanin", objašnjeno je na sajtu "Zelenila".

"Oni koji žele da podnesu prijavu van ovog vremenskog okvira, potrebno je da pozovu dežurnu službu Zelenila. Građani se mogu prvo obratiti i policiji iz koje će ih uputiti dalje", rekli su iz beogradskog Zelenila u ranijoj izjavi za Mondo na pitanje šta raditi ako vam je palo drvo na automobil.

Međutim, javna komunalna preduzeća vrše nadoknadu štete "samo u slučajevima u kojima je uzrok štete stablo za koje su na osnovu redovnog Programa održavanja nadležna", navodi se na sajtu JKP "Zelenilo Beograd". To znači da u svim ostalim slučajevima, morate istraživati ko je za određeno drvo nadležan, pa zahtev za odštetu uputiti u tom pravcu. 

Tragom ove informacije obratili smo se Udruženju osiguravača Srbije kako bismo saznali kakva su prava građana u ovom slučaju.

"Ukoliko je drvo, zbog oluje, palo i napravilo štetu, oštećeno lice se obraća vlasniku tog stabla odnosno te površine sa koje je drvo palo. Ako je u pitanju javna površina, oštećeno lice se obraća komunalnom preduzeću koje je zaduženo za održavanje zelenila na toj površini. U toj situaciji, štetu bi trebalo da nadoknadi osiguravajuće društvo, po osnovu polise osiguranja od odgovornosti prema trećim licima. Ako je vlasnik stabla ili kuće sa koje je, recimo, deo fasade ili krova pričinio štetu fizičko lice, oštećeni se obraća tom licu i ukoliko vlasnik poseduje polisu osiguranja od odgovornosti prema trećim licima, šteta će biti nadoknađena iz te polise u najkraćem roku. Ako te polise nema, oštećenom ostaje mogućnost dogovora sa vlasnikom kuće, dvorišta, stabla... ili, u krajnjem slučaju, sudski postupak", rekao je Zoran Ćirić iz UOS za Mondo.

Zapisnik o šteti se predaje Komisiji za procenu štete, a potom oštećeni podnosi Zahtev za nadoknadu štete u pisanoj formi, a komisija popunjava obrazac Prijava štete iz osnova osiguranja od odgovornosti.

Građani čija je imovina oštećena se sa kompletnom dokumentacijom upućuju u Akcionarsko društvo za osiguranje, koje u najkraćem roku nadoknađuje štetu, dodaje se na sajtu ovog javnog preduzeća. 

Prema Vodiču kroz postupak primene proces za dobijanje naknade je prilično složen. Vlada Srbije bi trebalo da proglasi postojanje elementarne nepogode, a zatim donosi državni program pomoći i obnove. Nakon toga lokalne samouprave obrazuju komisije za procenu štete i objavljuje se javni poziv građanima da prijave nastalu štetu.

Dakle, građani prijavljuju nastalu štetu, a zatim se na osnovu procene određuje dobija li se pomoć države ili ne.

Šta kaže zakon?

Zakon o obnovi nakon elementarne i druge nepogode jasno definiše postupak za saniranje štete, pa iz njega proističe da pomoć građanima može biti novčana, ali i u obliku materijalnih dobara. Pomoć može biti bespovratna i u vidu kredita (sa obavezom vraćanja), ali i u vidu majstorskih usluga.

Jedinica lokalne samouprave najkasnije u roku od 15 dana od proglašenja prestanka elementarne i druge nepogode, poziva građane da prijave nastalu štetu u roku koji ne može biti kraći od 15 ni duži od 60 dana od dana objavljivanja poziva.

Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić poručio je da smo mi "imali sreće u odnosu na region i svet", kao i da "naša kanalizacija ne može da primi veću količinu kiše".

"Kad se nanese granje, mulje, tu ništa ne može da se uradi dok neko to fizički ne ukloni. To je realnost u tom momentu. Očekujemo da će se sve smiriti do kraja večeri. Biće još jedna kiša, pratićemo stanje", dodao je on, ali nije za sada govorio šta će Grad uraditi sa nepročišćenim šahtovima, saobraćajnicama sa lošim padom zbog kojih se voda sliva u dvorišta, garaže, zgrade kao ni sa onim ulicama gde rešetke za odlazak vode i ne postoje.

Uslovi za dobijanje pomoći države

Kako stoji u Uredbi, ovo su svi uslovi koje morate da ispunite da biste dobilli pomoć države.

* da je nastala šteta neposredna posledica elementarne i druge nepogode;
* da je šteta prijavljena u skladu sa zakonom;
* da je štetu pretrpelo lice iz člana 1. Zakona;
* da je oštećena ili uništena stvar koja služi i neophodna je za zadovoljenje osnovnih životnih potreba te je kao takva bila u svakodnevnoj ili redovnoj upotrebi;
* da je stvar čuvana sa pažnjom i na propisan način kao i da su preduzete sve mere radi smanjenja rizika od elementarne i druge nepogode;
* da su ispunjeni drugi uslovi u skladu sa Zakonom.

(Mondo.rs)