Posle pune tri decenije na Kosovu i Metohiji biće održan popis stanovništva i domaćinstava, od 1. do 15. aprila, a poslednje pripreme obavljaju odlazeće kosovske vlasti.
U Prištini je otvorena Kancelarija za popis kojoj će pomoć u registraciji populacije tehnički i finansijski pružiti Kancelarija UN za podršku projektima (UNOPS) i Evropska komisija.
Kampanja popisa koštaće 11 miliona evra, od kojih će četiri miliona biti izdvojeno iz kosovskog budžeta.
Datum održavanja popisa na Kosovu je određen na osnovu preporuke Evropskog zavoda za statistiku “Eurostat”, pošto će se u prvoj polovini aprila meseca organizovati registracija stanovništva i u većini zemalja regiona.
Odlazeća ministarka za državnu upravu Edita Tahiri istakla je da tekući izbori na Kosovu neće omesti dinamiku priprema za registraciju žitelja Kosova i domaćinstava.
Kosovske vlasti su namerne da popis sprovedu na čitavoj teritoriji Kosova, uključujući i severni deo gde dominantno srpsko stanovništva konstantno pruža otpor inicijativama i potezima centralnih vlasti u Prištini.
U Kancelariji za popis kažu da će formulari za popis sadržati standardna pitanja, univerzalna za sve, a da će se jedno među njima odnositi i na nacionalnost. Obrasci će biti štampani na četiri jezika - albanskom, srpskom, turskom i engleskom.
Pored popisa stalnog stanovništva na Kosovu, u ovaj proces će biti uključena i lica koja su napustila Kosovo. Za njih su u Zavodu za statistiku Kosova, na preporuku "Eurostat-a" uradili dopunski obrazac kojim žele da dobiju podatke o tačnom broju raseljenih osoba.
Direktor “Eurostat-a" za spoljnu saradnju, komunikaciju i ključne indikatore, Piter Everers je prošle godine boravio u Prištini i tada izjavio da će za sve Albance koji žive van Kosova, u dijaspori, postojati poseban formular koji će omogućiti uvid u to koliko su godina živeli na Kosovu.
Na isti način, rekao je Everers, tretiraće se i raseljene osobe sa Kosova.
“Ljudi koji žive u Srbiji, takođe, će biti prebrojani, ako su tamo više od dvanaest meseci moraće da daju podatke o svom bivšem prebivalištu”, kazao je Everers.
Poslednji kompletan popis stanovništva na Kosovu obavljen je 1981. godine. Pokušaj da se obavi 1991. kosovski Albanci su bojkotovali.
Nakon sukoba 1999. godine popis stanovništva na Kosovu je pokušavan tri puta, uz stalne ocene međunarodnih stručnjaka da nijedan od pokušaja nije uspeo.
Inače demografska slika Kosova se u 20. veku stalno menjala. Prema podacima vlasti u Beogradu 1929. godine je na Kosovu bilo 61 odsto Srba i 39 odsto stanovništva svih ostalih nacionalnosti.
Posle Drugog svetskog rata komunisticki režim SFRJ je doneo zakon kojim se izbeglim srpskim porodicama sa Kosova zabranjuje povratak u svoje domove.
Između 1968. i 1988. godine 700 mesta na Kosovu postaje potpuno etnički čisto (bez Srba). Na popisu stanovništva 1961. zabeleženo je 646.605 Albanaca (67,1 odsto ukupnog stanovnistva Kosova).
Na popisu 1971. godine je registrovano 916.168 (73,7 odsto) Albanaca. Popis 1981, sproveden pod kontrolom tadašnjih pokrajinskih vlasti zabeležio je 1.226.736 Albanaca što je 77,.48 odsto tadašnjeg ukupnog stanovništva Kosova.
Popisom stanovništva iz 1991. godine nisu obuhvaćeni Albanci, pa se procenjuje na osnovu podataka Centra za demografska istraživanja u Bogradu da je broj Albanaca na Kosovu tada dostigao cifru od 1.407.690 ili 78,2 odsto ukupnog stanovništva pokrajine.
Popis iz 1961. godine beleži 264.604 ili 27, 4 odsto Srba na Kosovu, dok je 1991. zabeleženo 214.555 ili 11 odsto ukupnog stanovništva.
(Tanjug)
Kampanja popisa koštaće 11 miliona evra, od kojih će četiri miliona biti izdvojeno iz kosovskog budžeta.
Datum održavanja popisa na Kosovu je određen na osnovu preporuke Evropskog zavoda za statistiku “Eurostat”, pošto će se u prvoj polovini aprila meseca organizovati registracija stanovništva i u većini zemalja regiona.
Odlazeća ministarka za državnu upravu Edita Tahiri istakla je da tekući izbori na Kosovu neće omesti dinamiku priprema za registraciju žitelja Kosova i domaćinstava.
Kosovske vlasti su namerne da popis sprovedu na čitavoj teritoriji Kosova, uključujući i severni deo gde dominantno srpsko stanovništva konstantno pruža otpor inicijativama i potezima centralnih vlasti u Prištini.
U Kancelariji za popis kažu da će formulari za popis sadržati standardna pitanja, univerzalna za sve, a da će se jedno među njima odnositi i na nacionalnost. Obrasci će biti štampani na četiri jezika - albanskom, srpskom, turskom i engleskom.
Pored popisa stalnog stanovništva na Kosovu, u ovaj proces će biti uključena i lica koja su napustila Kosovo. Za njih su u Zavodu za statistiku Kosova, na preporuku "Eurostat-a" uradili dopunski obrazac kojim žele da dobiju podatke o tačnom broju raseljenih osoba.
Direktor “Eurostat-a" za spoljnu saradnju, komunikaciju i ključne indikatore, Piter Everers je prošle godine boravio u Prištini i tada izjavio da će za sve Albance koji žive van Kosova, u dijaspori, postojati poseban formular koji će omogućiti uvid u to koliko su godina živeli na Kosovu.
Na isti način, rekao je Everers, tretiraće se i raseljene osobe sa Kosova.
“Ljudi koji žive u Srbiji, takođe, će biti prebrojani, ako su tamo više od dvanaest meseci moraće da daju podatke o svom bivšem prebivalištu”, kazao je Everers.
Poslednji kompletan popis stanovništva na Kosovu obavljen je 1981. godine. Pokušaj da se obavi 1991. kosovski Albanci su bojkotovali.
Nakon sukoba 1999. godine popis stanovništva na Kosovu je pokušavan tri puta, uz stalne ocene međunarodnih stručnjaka da nijedan od pokušaja nije uspeo.
Inače demografska slika Kosova se u 20. veku stalno menjala. Prema podacima vlasti u Beogradu 1929. godine je na Kosovu bilo 61 odsto Srba i 39 odsto stanovništva svih ostalih nacionalnosti.
Posle Drugog svetskog rata komunisticki režim SFRJ je doneo zakon kojim se izbeglim srpskim porodicama sa Kosova zabranjuje povratak u svoje domove.
Između 1968. i 1988. godine 700 mesta na Kosovu postaje potpuno etnički čisto (bez Srba). Na popisu stanovništva 1961. zabeleženo je 646.605 Albanaca (67,1 odsto ukupnog stanovnistva Kosova).
Na popisu 1971. godine je registrovano 916.168 (73,7 odsto) Albanaca. Popis 1981, sproveden pod kontrolom tadašnjih pokrajinskih vlasti zabeležio je 1.226.736 Albanaca što je 77,.48 odsto tadašnjeg ukupnog stanovništva Kosova.
Popisom stanovništva iz 1991. godine nisu obuhvaćeni Albanci, pa se procenjuje na osnovu podataka Centra za demografska istraživanja u Bogradu da je broj Albanaca na Kosovu tada dostigao cifru od 1.407.690 ili 78,2 odsto ukupnog stanovništva pokrajine.
Popis iz 1961. godine beleži 264.604 ili 27, 4 odsto Srba na Kosovu, dok je 1991. zabeleženo 214.555 ili 11 odsto ukupnog stanovništva.
(Tanjug)
