Najopasnija, a najpopularnija kupališta u Srbiji: Ovde i iskusni plivači stradaju, istražujemo kako se zaštititi

Vest da se Srđan Sabo (34) utopio u Sotskom jezeru kod Šida nakon što je pokušao da pomogne porodici kada se prevrnuo gumeni čamac, ponovo je aktuelizovala pitanje bezbednosti na kupalištima širom Srbije.

Kako navode, opasnost predstavljaju i loše zdravstveno stanje kupača, zamor i grčevi.

"Govorimo i o lošem zdravstvenom stanju kupača. Sledeća stvar je alkoholisano stanje, a posle toga već dolaze neke situacije – prejedanje, nebriga o svojoj deci i već stvari koje su mimo naših mogućnosti da saznamo zbog čega se neko utopio", rekao je instruktor ronjena Žandarmerije Dejan Đurović za Radio-televiziju Srbije.

Napomenuo je da ronioci Žandarmerije najveći broj intervencija imaju na neuređenim kupalištima ili na kupalištima otvorenog tipa kada na njima nije bilo spasilaca.

Koje su plaže rizične, a popularne u Srbiji?

Krajkovačko jezero kod Niša ipored istaknutih znakova upozorenja, spada u popularnija kupališta ovog kraja. nastalo je kao veštačka akumulacija 1986. godine izgradnjom brane na Krajkovačkoj reci, levoj pritoci Južne Morave. Tokom leta puno je kupača iz Merošine, Prokuplja i Niša.

Na listi opasnih jezera definitivno je i Vlasinsko jezero. Reč je o akumulacionom jezeru na jugoistoku Srbije sa dubinom do 35 m. Vlasinsko jezero je izuzetno opasno čak i za iskusne plivače. Skoro svake godine svedoci smo vesti o utapanjima.

Zabran u Obrenovcu predstavlja još jednu posećenu lokacija za osveženje u letnjim danima, ali divlje kupalište. Nalazi se u istoimenoj šumi kod Obrenovca, a uprkos istaknutim upozorenjima da u vodu ulazite na sopstvenu odgovonost, svakog leta okupi jako veliki broj kupača.

Za Nišlije reka Nišava predstavlja ogromnu opasnost i svake godine odnese po nekoliko žrtava. Reka koja velikom dužinom protiče kroz Niš nije preporučljiva za kupanje zbog zagađenosti jer spada u četvrtu kategoriju, ali ovu zabranu mnogi ne poštuju. Međutim, osim za kupače Nišava je opasna i za neoprezne šetače koji verujući da su bezbedni u plićaku, postanu žrtve podmukle matice.

Opasna neobeležena i neuređena kupališta

Neobeležena kupališta mogu biti veoma opasna s obzirom na to da nisu uređena, nemaju spasilačku, medicinsku službu i policijsku službu zaduženu za sigurnost niti imaju table sa informacijama i kupališnim zonama. 

Sredinom jula ove godine, Pripadnici Policijske ispostave za bezbednost na rekama Beograd obišli su neuređena kupališta na akvatoriji reke Save, u zoni Ade Međice, i građanima ukazali na važnost bezbednog ponašanja na vodi.

Na postavljenom štandu, policijski službenici su delili flajere i pružali instrukcije građanima o bezbednom boravku na kupalištima, kao i o opasnostima i rizicima boravka na neuređenim kupalištima.

Savet lekara – kako se bezbedno kupati?

Utapanje predstavlja treći vodeći uzrok smrti od povreda u svetu u svim uzrasnim kategorijama. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, na godišnjem nivou preko 236.000 ljudi izgubi život usled utapanja i njegovih posledica, a smatra se da je broj nastradalih znatno veći u odnosu na dostupne podatke. Gotovo 90% nenamernih utapanja dogodi se u nerazvijenim i srednje razvijenim zemljama.

Vodeći faktori rizika za utapanje su uzrast, pol i pristup vodenoj površini.

Muškarci su u većem riziku od utapanja, sa dva puta većom stopom smrtnosti u odnosu na žene, a češće se upućuju i na bolničkom lečenje, sa težim posledicama nefatalnih utapanja. Smatra se da je to posledica povećane izloženosti vodenim površinama i češćeg upražnjavanja rizičnih ponašanja- poput plivanja van obeleženih i nadgledanih zona, konzumiranja alkohola pre plivanja i vožnje čamcem.

Prema savetima stručnjaka, u vodu ne bi trebalo ulaziti u alkoholisanom stanju, posebno kada su temperature visoke jer se tada alkohol nekoliko puta pojačava u organizmu, odnosno da alkohol u kombinaciji sa visokim temperaturama stvara takav subjektivni osećaj.

Uz alkohol, trebalo bi izbegavati i obilan obrok, ali i "ulazak u vodu zagrejanog tela". Ulazak u vodu mora biti postepen, počevši od vrata, ruku i nogu, prilagođavajući našu temperaturu temperaturi vode. Takođe, važno je pratiti koliko vremena provodimo u vodi, jer može doći do hipotermije usled hladne vode, što može smanjiti našu telesnu temperaturu. U slučaju hipotermije, kupač se oseća izuzetno slabo i iscrpljeno.

"Pre ulaska u vodu, obavezno proverite njenu dubinu i ne skačite pre nego što to proverite. Ukoliko ipak želite tako da uđete u vodu, prvo skočite na noge, nikako na glavu. Izbegavajte da plivate sami, uvek plivajte u društvu starijih i iskusnijih plivača. Uvek plivajte u obeleženim zonama nadgledanim od strane spasilaca. Ne udaljavajte se previše od obale, već plivajte paralelno sa njom. Ukoliko u toku plivanja osetite umor obavezno napravite pauzu- izađite iz vode ili se odmorite u plićaku", navodi Gradski zavod za javno zdravlje Beograd.

Koje su uređene plaže u Srbiji?

Zemunski Lido je jedna od omiljenih beogradskih plaža. Nalazi se u Zemunu na severnom vrhu Velikog ratnog ostrva na Dunavu. Veliko ratno ostrvo je inače zakonom zaštićeno i samo na Lidu je dozvoljena urbanizacija bilo kakve vrste.

Nastao je kao divlja plaža, na koju su zemunci i novobegrađani dolazili kada nisu želeli da idu na Adu Ciganliju i u početku se do ove plaže moglo doći isključivo čamcem. Poslednjih petnaestak godina vojska tokom leta postavlja pontonski most kojim možete peške sa zemunskog keja preći do Lida. 

Takođe, na plaži postoji i ambulatni brodić ali i spasioci. Iako rečna voda i nije najbistrija, ova plaža ima poseban šarm koji tokom letnjih meseci svakodnevno u Zemun dovede veliki broj ljudi.

Ada Ciganlija predstavlja najpopularnije mesto tokom vrelih letnjih dana. Savsko jezero dnevno poseti i po 100.000 ljudi. Kupanje je dozvoljeno u obeleženom prostoru, i to od 10 do 19 sati. 

Na kupalištu dežuraju dve ekipe Hitne pomoći, Komunalna milicija, a dežurna služba obezbeđenja JP "Ada Ciganlija" radi 24 časa cele godine. Za bezbednost kupača brine 40-55 spasilaca, raspoređenih duž celog jezera.

Na Adi Ciganliji postoji i deo gde, ukoliko plivači ipak odluče da zaplivaju, mimo saveta, to čine “na sopstvenu odgovornost”. 

Peskara u Zrenjaninu popularno je utočište Zrenjaninaca, ali i drugih kupača od vrućine, a nalazi se na periferiji grada. Voda je čista, a plaža uređena za kupače. Kupalištem upravlja Turistički centar grada Zrenjanina i tokom sezone ovde je prisutna spasilačka služba.

Sedam belocrkvanskih jezera simbol su ovog šarmantnog gradića na jugu Banata, a najpoznatija su Glavno, Vračevgajsko, Šaransko i Šljunkara.

Voda prozirno zelena, a ima i peščanih plaža. Na Glavnom jezeru plaža je delom betonirana, dok je na ostalim jezerima potpuno prirodna. Kupanje je moguće i na rekama Neri i Karašu u okolini Bele Crkve.

Jezero Šumarice podignuto je sa ciljem da se ulepša istoimeni spomen-park. Ipak, ovo jezero rado posećuju Kragujevčani, jer ima lepo uređenu plažu, nalazi se blizu grada, ali okruženje je prirodno i prijatno.

Pored plaže, tu se nalazi i trim staza duž celog jezera, splavovi za plivače, bife koji radi u toku kupališne sezone, a za dodatnu rekreaciju posetilaca postoje i motorni čamci i pedaline.

(Mondo.rs)