Skupština je juče usvojila izveštaj Dika Martija i rezoluciju o trgovini ljudskim organima na Kosovu, kojim se poziva na međunarodnu istragu ovih optužbi.
Danas je usvojena rezolucija kojom poziva sve zemlje bivše Jugoslavije da obezbede da pitanje nestalih ostane prioritet, da otvore svoje arhive i obezbede finansiranje građanskih inicijativa koje nastoje da popišu žrtve sukoba kako bi se rešilo pitanje nasleđa prošlosti.
Rezolucija Pjetra Marčenara "Pomirenje i politički dijalog zemalja bivše Jugoslavije" usvojena je jednoglasno, uz prateće preporuke.
U dokumentu se navodi da sve vlade u regionu treba da ulože dodatan napor ka pomirenju i evroatlantskim integracijama i pozdravlja posvećnost tih zemalja saradnji koja ukazuje na spremnost za prevazilaženje nasleđa prošlosti.
Pored značajnog napretka u pomirenju u bivšoj Jugoslaviji situacija se razlikuje u pojedinim zemljama, političke reforme često nisu ispunile očekivanja, a "javni diskurs rata" i njegovo nasleđe mogu biti izvor mržnje i sukoba, navodi se.
Marčenarovom rezolucijom države regiona se pozivaju da obezbede punu saradnju s Haškim tribunalom u procesuiranju ratnih zločina, s hapšenjem preostalih begunaca i obezbeđivanjem pune zaštite svedoka kao prioritetima.
Traži se i intenzivnija tehnička saradnja u uspostavljanju jasne statistike o povratku izbeglih, kao i da se u saradnji s međunarodnom zajednicom nastavi obezbeđivanje podrške povratku i reintegraciji izbeglih u mesta gde su živeli ili integraciji u mestima gde žive, uz obezbeđivanje osnovnih prava, kao što su stanovanje, obrazovanje, zdravstvena zaštita i zaposlenje.
PS poziva zemlje regiona da reše granične sporove i prihvate obavezujuće arbitražne mehanizme, da pojačaju napore za efikasno spovodenje zakona protiv diskriminacije i o zaštiti manjina, kao i da se potpuno istraže i prijave svi slučajevi nasilja, zastrašivanja i zlostavljanja pripadnika manjinskih grupa, i podrže prekogranične građanske inicijatve usmerene na pomirenje.
Zemlje regiona se pozivaju i da podrže uspostavljanje regionalne komisije za istinu i pomirenje s učešćem svih zemalja zahvaćenih sukobima radi postizanja uzajamnog razumevanja o prošlim događaima i priznavanja svih žrtava sukoba.
PS, navodi se u rezoluciji, naglašava da perspekitiva integracija u EU ostaje važna inicijativa u uspehu pomirenja u regionu i ohrabruje EU da podrži napore zemalja da se efikasno izbore s otvorenim pitanjima i trajnim izazovima potpune normalizacije u regionu, kao i da blisko sarađuje sa SE, OEBS-om, Visokim komesarijatom UN za izbeglice i Regionalnim savetom za saradnju.
Saradnja s Haškim tribunalom značajano je poboljšana, a velika većina optuženih prebačena u Hag, dok je "Palićki proces" promovisao međudržavni dijalog i saradnju pravosuđa u procesuiranju ratnih zločina.
Navodi se i da su intenzivirani odnosi Beograda i Zagreba, kao i da su šefovi svih država bivše Jugoslavije prisustvovali obeležavanju 15. godišnjice masakra u Srebrenici.
Kao pozitivni primeri u nacrtu rezolucije navode se pristanak Hrvatske i Slovenije na arbitražu u graničnom sporu, usvajanje mera u borbi protiv diskriminacije i formiranje saveta nacinalnih manjina u BiH i Srbiji.
U rezoluciji PS posebno pozdravlja inicijativu koalicije nevladinih organizacija iz regiona za stvaranje Regionalne komisije za ustanovljavanje istine o ratnim zločinima u bivšoj Jugoslaviji
(REKOM) kako bi se zabeležili svi zločini u ratu u cilju odavanja počasti i priznavanja svih žrtava.
Rezolucija o procesuiranju ratnih zločina
Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila je danas rezoluciju kojom poziva međunarodnu zajednicu i zemlje bivše Jugoslavije da preduzmu sve mere kako bi pred lice pravde bili izvedeni svi odgovorni za počinjene ratne zločine.
Rezolucija "Obaveza članica SE da sarađuju u procesuiranju ratnih zločina" izvestioca Miljenka Dorića usvojena je uz prateće preporuke.
U usvojenom dokumentu se ističe da u skladu sa Izlazanom strategijom Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, najveća odgovornost za kažnjavanje počinilaca ratnih zločina leži na tim državama, ali da one ne mogu uspeti u borbi protiv nekažnjivosti kada su osumnjičeni za ratne zločine van njihovog domašaja u trećim državama.
PS poziva članice SE i zemlje posmatrače da preduzmu neophode mere u borbi protiv nekažnjivosti osumnjičenih za ratne zločine i potpišu sve relevante međunarodne konvencije o procesuiranju ratnih zločina.
Države se pozivaju da ne daju državljanstvo optuženima za ratne zločine u drugim državama, da brzo i u dobrom duhu razmatraju zahteve za izručenje, kao i da u svoja sudstva uvedu načelo "aut dedere aut iudicare" (isporuči ili procesuiraj).
PS SE takođe, navodi se u rezoluciji, ohrabruje države u regionu da nastave reformu nacionalnih zakonodavstava kako bi se dalje olakšala suđenja za ratne zločine i da efikasno sarađuju u procesuiranju ratnih zločina, posebno kroz saradnju nacionalnih tužilaštava u prenosu podataka i dokaza.
Države regiona se ohrabruju i da poboljšaju prikupljanje podataka u vezi sa zahtevima za izručenje i nalozima za hapšenje osumnjičenih za ratne zločine ili zločine povezane s ratom, da prihvate najbolje prakse iz regiona u uklanjanju zabrane o izručenju svojih državaljana i priznavanju sudova drugih država, kao i da uklone pravne prepreke za procesuiranje ratnih zločina.
Usvojenim dokumentom PS ohrabruje Haški tribunal i Savet bezbednosti UN da u skladu sa Izlaznom strategijom Tribunala uključe i druge države u procesuiranje ratnih zločina. EU se ohrabruje da istraži mogućnosti za snažniju saradnju svojih članica i umešanih država u procesuiranju ratnih zlocina.
PS pozdravlja napredak zemalja bivše Jugoslavije u procesuiranju ratnih zločina kroz povećanu saradnju i zaključenje sporazuma o bilateralnom izručenju i priznavanju sudova drugih država.
PS podseća da je pojedinačna odgovornost za ratne zločine počinjene u sukobima u bivšoj Jugoslaviji suštinski deo okvira ragionalnog pomirenja žrtava, zajednica i država i da se zato mora odlučno boriti protiv nekažnjivosti.
Pored obaveze pune i efikasne saradnje s Haškim tribunalom, PS podvlači značaj efikasnih suđenja za ratne zločine u domaćim sudovima i saradnje zemalja u obezbeđivanju efikasnog sprovođenja pravde u regionu.
Rezolucija o zaštiti svedoka
Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila je danas i rezoluciju kojom se od međunarodne zajednice i vlasti Srbije, Hrvatske, BiH, Crne Gore i Kosova traži da u procesima za ratne zločine u potpunosti zaštite svedoke, jer je to neophodna mera za dostizanje pravde i pomirenja.
U rezoluciji uz koju su usvojene i prateće preporuke, sa zaprepašćenjem se primećuje da je u regionu bivše Jugoslavije nekoliko svedoka ubijeno, dok su brojni zastrašivani, ili su njihov identitet otkrili ljudi namereni da ometu pravdu i sakriju istinu.
PS SE traži od vlasti tih zemalja da izmene zakone kako bi u ekstremnim slučajevima identitet svedoka ostao u tajnosti, tako da za njega ne sazna ni odbrana, u skladu sa slučajem na Evropskom sudu za ljudska prava.
Traži se i da nadležne vlasti povećaju sredstava za programe zašite svedoka, da opreme sudove i uspostave autonomnu vlast, nezavisnu od policije i istražnih organa da nadgleda te programe, kao i da obezbede da zvaničnici koji dolaze u kontakt sa svedocima u slučajevima teških zločina budu obučeni za programe zaštite svedoka.
Vlasti bi trebalo da ohrabre sudstva i tužilaštva da efikasno istraže sve navode o zastrašivanju svedoka i pretnjama svedocima, i da se kazne odgovorni. Takođe se traži da svedoci budu upoznati s merama zaštite i podrške koja bi trebalo da im bude dostupna od početka istrage.
PS traži i da programi zaštite budu rodno osetljivi za žrtve ratnih zločina u koje je uključeno seksualno nasilje.
PS SE u usvojenoj rezoluciji takođe poziva države regiona da kao model finansiranja koriste program podrške svedocima koji je u Hrvatskoj uspostavio Program za razvoj UN.
Od Srbije se traži da uvede i primeni procedure kako bi se organizovao rad Jedinice za zaštitu svedoka, da odvoji sredstva za njen rad i prilagodi zakone tako da svi sudovi koji rade na teškim zločinima izvan Odeljenja za ratne zločine mogu imati koristi od ove jedinice.
PS SE, navodi se u rezoluciji, od vlasti Srbije traži i da razmotri prenos odgovornosti za Jedinicu za zaštitu svedoka na ministarstvo pravde kako bi se izbegao sukob intersa članova ove jednice i svedoka koje bi trebalo da štiti.
Od vlasti na Kosovu se traži da ozbiljno pristupe problemima svedoka s obzirom na "akutne poteškoće" s kojima se suočavaju što je rezultiralo i ubistvima nekolicine svedoka.
Vlasti u Prištini PS SE poziva da usvoje zakone koji omogućavaju zaštitu svedoka u slučajevima ratnih zločina i teških zločina tokom istrage i suđenja, kao i posle procesa, što uključuje stvaranje i rad jedinice za zaštitu i podršku svedocima.
Od vlasti BiH se traži da sprovedu predloge iz Nacionalne strategije za slučcajeve ratnih zločina, usvoje zakone koji bi omogućili Državnoj agenciji za istragu i zaštitu da obezbedi zaštitu svedoka u svim sudovima, kao i da se toj službi omoguće potrebna sredstva.
Od vlasti u Hrvatskoj se traži da se u slučajevima u kojima svedoci mogu biti ugroženi koristi neki od četiri suda koja imaju specijalnu nadležnost za saslušanja u slučajevima ratnih zločina ili organizovanog kriminala, kao i da se program podrške svedocima Programa za razvoja UN proširi na ostale sudove.
Vlasti u Crnoj Gori se pozivaju da temeljno istraže sve slučajeva zastrašivanja, prećenja i napada na svedoke i zaštite ih pre, tokom i posle svedočenja.
U rezoluciji se takođe poziva na nastavak i unapređenje saradnje država u regionu u procesuiranju ratnih zlocina.
EU se poziva da program efikasne zaštite svedoka bude suštinski kriterijum u uspostavljanju partnerstva sa zemljama o kojima je reč, kao i da obezbedi više ljudstva Euleksovoj jedinici za zaštitu svedoka.
PS podvlači neophodnost zaštite svedoka, budući da će svedočenja i s njima deo istine, nestati ako svedoci nisu više među živima.
Svedoci koji ustanu radi istine i pravde zaslužuju pouzdanu i trajnu zaštitu, a pravda i pomirenje ne mogu biti ostvareni bez zaštite i podrške potrebnih svedocima, navodi se i ističe da svedoci imaju pravo na fizičku zaštitu, ali i na pravnu i psihološku podršku.
(Beta/MONDO)
Danas je usvojena rezolucija kojom poziva sve zemlje bivše Jugoslavije da obezbede da pitanje nestalih ostane prioritet, da otvore svoje arhive i obezbede finansiranje građanskih inicijativa koje nastoje da popišu žrtve sukoba kako bi se rešilo pitanje nasleđa prošlosti.
Rezolucija Pjetra Marčenara "Pomirenje i politički dijalog zemalja bivše Jugoslavije" usvojena je jednoglasno, uz prateće preporuke.
U dokumentu se navodi da sve vlade u regionu treba da ulože dodatan napor ka pomirenju i evroatlantskim integracijama i pozdravlja posvećnost tih zemalja saradnji koja ukazuje na spremnost za prevazilaženje nasleđa prošlosti.
Pored značajnog napretka u pomirenju u bivšoj Jugoslaviji situacija se razlikuje u pojedinim zemljama, političke reforme često nisu ispunile očekivanja, a "javni diskurs rata" i njegovo nasleđe mogu biti izvor mržnje i sukoba, navodi se.
Marčenarovom rezolucijom države regiona se pozivaju da obezbede punu saradnju s Haškim tribunalom u procesuiranju ratnih zločina, s hapšenjem preostalih begunaca i obezbeđivanjem pune zaštite svedoka kao prioritetima.
Traži se i intenzivnija tehnička saradnja u uspostavljanju jasne statistike o povratku izbeglih, kao i da se u saradnji s međunarodnom zajednicom nastavi obezbeđivanje podrške povratku i reintegraciji izbeglih u mesta gde su živeli ili integraciji u mestima gde žive, uz obezbeđivanje osnovnih prava, kao što su stanovanje, obrazovanje, zdravstvena zaštita i zaposlenje.
PS poziva zemlje regiona da reše granične sporove i prihvate obavezujuće arbitražne mehanizme, da pojačaju napore za efikasno spovodenje zakona protiv diskriminacije i o zaštiti manjina, kao i da se potpuno istraže i prijave svi slučajevi nasilja, zastrašivanja i zlostavljanja pripadnika manjinskih grupa, i podrže prekogranične građanske inicijatve usmerene na pomirenje.
Zemlje regiona se pozivaju i da podrže uspostavljanje regionalne komisije za istinu i pomirenje s učešćem svih zemalja zahvaćenih sukobima radi postizanja uzajamnog razumevanja o prošlim događaima i priznavanja svih žrtava sukoba.
PS, navodi se u rezoluciji, naglašava da perspekitiva integracija u EU ostaje važna inicijativa u uspehu pomirenja u regionu i ohrabruje EU da podrži napore zemalja da se efikasno izbore s otvorenim pitanjima i trajnim izazovima potpune normalizacije u regionu, kao i da blisko sarađuje sa SE, OEBS-om, Visokim komesarijatom UN za izbeglice i Regionalnim savetom za saradnju.
Saradnja s Haškim tribunalom značajano je poboljšana, a velika većina optuženih prebačena u Hag, dok je "Palićki proces" promovisao međudržavni dijalog i saradnju pravosuđa u procesuiranju ratnih zločina.
Navodi se i da su intenzivirani odnosi Beograda i Zagreba, kao i da su šefovi svih država bivše Jugoslavije prisustvovali obeležavanju 15. godišnjice masakra u Srebrenici.
Kao pozitivni primeri u nacrtu rezolucije navode se pristanak Hrvatske i Slovenije na arbitražu u graničnom sporu, usvajanje mera u borbi protiv diskriminacije i formiranje saveta nacinalnih manjina u BiH i Srbiji.
U rezoluciji PS posebno pozdravlja inicijativu koalicije nevladinih organizacija iz regiona za stvaranje Regionalne komisije za ustanovljavanje istine o ratnim zločinima u bivšoj Jugoslaviji
(REKOM) kako bi se zabeležili svi zločini u ratu u cilju odavanja počasti i priznavanja svih žrtava.
Rezolucija o procesuiranju ratnih zločina
Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila je danas rezoluciju kojom poziva međunarodnu zajednicu i zemlje bivše Jugoslavije da preduzmu sve mere kako bi pred lice pravde bili izvedeni svi odgovorni za počinjene ratne zločine.
Rezolucija "Obaveza članica SE da sarađuju u procesuiranju ratnih zločina" izvestioca Miljenka Dorića usvojena je uz prateće preporuke.
U usvojenom dokumentu se ističe da u skladu sa Izlazanom strategijom Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, najveća odgovornost za kažnjavanje počinilaca ratnih zločina leži na tim državama, ali da one ne mogu uspeti u borbi protiv nekažnjivosti kada su osumnjičeni za ratne zločine van njihovog domašaja u trećim državama.
PS poziva članice SE i zemlje posmatrače da preduzmu neophode mere u borbi protiv nekažnjivosti osumnjičenih za ratne zločine i potpišu sve relevante međunarodne konvencije o procesuiranju ratnih zločina.
Države se pozivaju da ne daju državljanstvo optuženima za ratne zločine u drugim državama, da brzo i u dobrom duhu razmatraju zahteve za izručenje, kao i da u svoja sudstva uvedu načelo "aut dedere aut iudicare" (isporuči ili procesuiraj).
PS SE takođe, navodi se u rezoluciji, ohrabruje države u regionu da nastave reformu nacionalnih zakonodavstava kako bi se dalje olakšala suđenja za ratne zločine i da efikasno sarađuju u procesuiranju ratnih zločina, posebno kroz saradnju nacionalnih tužilaštava u prenosu podataka i dokaza.
Države regiona se ohrabruju i da poboljšaju prikupljanje podataka u vezi sa zahtevima za izručenje i nalozima za hapšenje osumnjičenih za ratne zločine ili zločine povezane s ratom, da prihvate najbolje prakse iz regiona u uklanjanju zabrane o izručenju svojih državaljana i priznavanju sudova drugih država, kao i da uklone pravne prepreke za procesuiranje ratnih zločina.
Usvojenim dokumentom PS ohrabruje Haški tribunal i Savet bezbednosti UN da u skladu sa Izlaznom strategijom Tribunala uključe i druge države u procesuiranje ratnih zločina. EU se ohrabruje da istraži mogućnosti za snažniju saradnju svojih članica i umešanih država u procesuiranju ratnih zlocina.
PS pozdravlja napredak zemalja bivše Jugoslavije u procesuiranju ratnih zločina kroz povećanu saradnju i zaključenje sporazuma o bilateralnom izručenju i priznavanju sudova drugih država.
PS podseća da je pojedinačna odgovornost za ratne zločine počinjene u sukobima u bivšoj Jugoslaviji suštinski deo okvira ragionalnog pomirenja žrtava, zajednica i država i da se zato mora odlučno boriti protiv nekažnjivosti.
Pored obaveze pune i efikasne saradnje s Haškim tribunalom, PS podvlači značaj efikasnih suđenja za ratne zločine u domaćim sudovima i saradnje zemalja u obezbeđivanju efikasnog sprovođenja pravde u regionu.
Rezolucija o zaštiti svedoka
Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila je danas i rezoluciju kojom se od međunarodne zajednice i vlasti Srbije, Hrvatske, BiH, Crne Gore i Kosova traži da u procesima za ratne zločine u potpunosti zaštite svedoke, jer je to neophodna mera za dostizanje pravde i pomirenja.
U rezoluciji uz koju su usvojene i prateće preporuke, sa zaprepašćenjem se primećuje da je u regionu bivše Jugoslavije nekoliko svedoka ubijeno, dok su brojni zastrašivani, ili su njihov identitet otkrili ljudi namereni da ometu pravdu i sakriju istinu.
PS SE traži od vlasti tih zemalja da izmene zakone kako bi u ekstremnim slučajevima identitet svedoka ostao u tajnosti, tako da za njega ne sazna ni odbrana, u skladu sa slučajem na Evropskom sudu za ljudska prava.
Traži se i da nadležne vlasti povećaju sredstava za programe zašite svedoka, da opreme sudove i uspostave autonomnu vlast, nezavisnu od policije i istražnih organa da nadgleda te programe, kao i da obezbede da zvaničnici koji dolaze u kontakt sa svedocima u slučajevima teških zločina budu obučeni za programe zaštite svedoka.
Vlasti bi trebalo da ohrabre sudstva i tužilaštva da efikasno istraže sve navode o zastrašivanju svedoka i pretnjama svedocima, i da se kazne odgovorni. Takođe se traži da svedoci budu upoznati s merama zaštite i podrške koja bi trebalo da im bude dostupna od početka istrage.
PS traži i da programi zaštite budu rodno osetljivi za žrtve ratnih zločina u koje je uključeno seksualno nasilje.
PS SE u usvojenoj rezoluciji takođe poziva države regiona da kao model finansiranja koriste program podrške svedocima koji je u Hrvatskoj uspostavio Program za razvoj UN.
Od Srbije se traži da uvede i primeni procedure kako bi se organizovao rad Jedinice za zaštitu svedoka, da odvoji sredstva za njen rad i prilagodi zakone tako da svi sudovi koji rade na teškim zločinima izvan Odeljenja za ratne zločine mogu imati koristi od ove jedinice.
PS SE, navodi se u rezoluciji, od vlasti Srbije traži i da razmotri prenos odgovornosti za Jedinicu za zaštitu svedoka na ministarstvo pravde kako bi se izbegao sukob intersa članova ove jednice i svedoka koje bi trebalo da štiti.
Od vlasti na Kosovu se traži da ozbiljno pristupe problemima svedoka s obzirom na "akutne poteškoće" s kojima se suočavaju što je rezultiralo i ubistvima nekolicine svedoka.
Vlasti u Prištini PS SE poziva da usvoje zakone koji omogućavaju zaštitu svedoka u slučajevima ratnih zločina i teških zločina tokom istrage i suđenja, kao i posle procesa, što uključuje stvaranje i rad jedinice za zaštitu i podršku svedocima.
Od vlasti BiH se traži da sprovedu predloge iz Nacionalne strategije za slučcajeve ratnih zločina, usvoje zakone koji bi omogućili Državnoj agenciji za istragu i zaštitu da obezbedi zaštitu svedoka u svim sudovima, kao i da se toj službi omoguće potrebna sredstva.
Od vlasti u Hrvatskoj se traži da se u slučajevima u kojima svedoci mogu biti ugroženi koristi neki od četiri suda koja imaju specijalnu nadležnost za saslušanja u slučajevima ratnih zločina ili organizovanog kriminala, kao i da se program podrške svedocima Programa za razvoja UN proširi na ostale sudove.
Vlasti u Crnoj Gori se pozivaju da temeljno istraže sve slučajeva zastrašivanja, prećenja i napada na svedoke i zaštite ih pre, tokom i posle svedočenja.
U rezoluciji se takođe poziva na nastavak i unapređenje saradnje država u regionu u procesuiranju ratnih zlocina.
EU se poziva da program efikasne zaštite svedoka bude suštinski kriterijum u uspostavljanju partnerstva sa zemljama o kojima je reč, kao i da obezbedi više ljudstva Euleksovoj jedinici za zaštitu svedoka.
PS podvlači neophodnost zaštite svedoka, budući da će svedočenja i s njima deo istine, nestati ako svedoci nisu više među živima.
Svedoci koji ustanu radi istine i pravde zaslužuju pouzdanu i trajnu zaštitu, a pravda i pomirenje ne mogu biti ostvareni bez zaštite i podrške potrebnih svedocima, navodi se i ističe da svedoci imaju pravo na fizičku zaštitu, ali i na pravnu i psihološku podršku.
(Beta/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.