• Izdanje: Potvrdi
Emisije
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

U Nišu postojao logor JNA za Hrvate

Nekadašnja Jugoslovenska narodna armija držala je tokom rata u Hrvatskoj, više od 400 hrvatskih civila i vojnika u zatvoreničkom logoru u Nišu.

Prema saznanjima Balkanske regionalne istraživačke mreže (BIRN) u tom logoru je najmanje jedna osoba preminula.

Prema podacima hrvatske Komisije za nestale i zatočene osobe, više od 400 hrvatskih vojnika i civila bilo je u Nišu, a svedoci tvrde da je zatvorenički logor za hrvatske zarobljenike u Nišu postojao od sredine novembra 1991. godine do kraja februara 1992. godine i da je bio jedan od "najgorih kroz koji su hrvatski zatvorenici prošli u Srbiji".

Predsednik Komisije za nestala lica Srbije Veljko Odalović rekao je da je na niškom Novom groblju u julu 2010. godine ekshumacijom otkriveno deset tela. Iskopavanja na niškom groblju izvedena su na zahtev hrvatske Komisije za nestale i zatočene osobe.

"Nesporno je utvrđeno da je jedno telo najdirektnije vezano za lica iz Hrvatske koja su 1991. bila u sabirnim centrima na teritorijama Srbije i deo njih je bio privremeno smešten u Nišu", rekao je Odalović.

Prema njegovim rečima identifikovan je Petar Mesić, sa hrvatskog spiska nestalih osoba, dok je autopsija u toku za ostalih devet tela koja su sahranjena bez ličnih dokumenata, te nije jasno da li i ona potiču iz Hrvatske.

"Utvrdili smo da je Petar Mesić sa te liste, doveden s teritorije Hrvatske i završio u Nišu, gde je smrtno stradao, sahranjen je i sada smo njegovo telo predali hrvatskoj strani", kaže Odalović.

Predsednik hrvatske Komisije za nestale i zatočene osobe Ivan Grujić rekao je da je najmanje 447 hrvatskih državljana prošlo kroz sistem razmene u Nišu, gde su bili zarobljeni u vojno-istražnom zatvoru i kazneno-popravnom domu, a gde su premešteni uglavnom pošto su logori u Begejcima i Stajićevu u Vojvodini zatvoreni 1991. godine.

Grujić objašnjava da su na prostoru bivše Jugoslavije 1991. i 1992.
postojali logori i zatvori koji su činili jedinstveni sistem pod zapovedništvom JNA, a bilo ih je na području Srbije, BiH, Crne Gore i na okupiranom području Hrvatske.

"U svim tim zatvorima u Srbiji su se događala psihička i fizička zlostavljanja, bez izuzetka", kaže Grujić.

Hrvatska Komisija navodi da je iz tih zatvora od decembra 1991. do avgusta 1992. razmenjeno ukupno 7.666 osoba - 219 maloletnika, 932 žene i 424 osobe starije od 60 godina, kao i da je bilo 46 odsto civila, 52 odsto vojnika, dok za ostale nije utvrđen status.

Predsednik udruženja "Vukovar 1991" Zoran Šangut koji je imao 21 godinu kada je bio zarobljen, ukupno je proveo 130 dana u logorima u Stajićevu, Nišu i Sremskoj Mitrovici 1991. i 1992. godine.

"U niškom zatvoru tukli su nas šakama, čizmama, palicama, a najžešće na dan kada su prve zemlje službeno priznale nezavisnost Hrvatske", kaže Šangut.

Hrvatsko udruženje "Vukovar 1991" je 2008. godine Tužilaštvu za ratne zločine Srbije predalo prijavu protiv nepoznatih osoba zbog počinjenog krivičnog dela ratnog zločina protiv ratnih zarobljenika u nekoliko logora, uključujući logor u Nišu.

Zamenik srpskog tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić potvrdio je da je pretkrivični postupak u toku i da postoje "neka nova saznanja koja se u najvećoj meri odnose na prikrivanje ovog zločina, a najviše podataka za sada je prikupljeno za centre Stajićevo i Begejci".

Vekarić objašnjava da tužilaštvo još čeka da policija obavi deo posla, a istraga će biti pokrenuta kada tužilaštvo bude imalo potencijalno osumnjičene za neko od krivičnih dela ratnih zločina.

Županijski sud iz Osijeka tvrdi da je najmanje 21 hrvatski zarobljenik ubijen u srpskim logorima za zatvorenike.

Ministarstvo odbrane Srbije saopštilo je istraživačima BIRN-a da nema nikakve informacije o postojanju zatvora bivše JNA za hrvatske zarobljenike u Nišu.

Ministarstvo je, po zahtevu za dostavljanje informacija od javnog značaja, navelo da na osnovu dobijenih odgovora nadležnih organizacija jedinica Ministarstva odbrane i Vojske Srbije ne raspolažu podacima koji se traže.

"Kako je oko pet hiljada ljudi prošlo kroz logore u Srbiji svi su oni svedoci onoga što se dešavalo u njima. Radi se o ozbiljnom kršenju ljudskih prava i sve te činjenice mogu da budu neugodne, ali ne smeju da budu prepreka da žrtve dođu do pravde", rekla je Sandra Orlović iz Fonda za humanitarno pravo u Beogradu.

(Beta)
Inicijalizacija u toku...

Komentari 0

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU