Upitnik EK Kako se prevoze koke nosilje

  • Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Srbija

Upitnik EK: Kako se prevoze koke nosilje?

Koliko u Srbiji ima stabala maslina, kako se prevoze koke nosilje, od kojih bolesti boluju građani i šta im je na trpezi, samo su neka od pitanja iz Upitnika Evropske komisije na koja su državni organi odgovorili i odgovore poslali u Brisel.

U Srbiji "ne postoji pojava" maslina, odgovor je na pitanje koliko u zemlji ima stabala tog drveta, koja je njihova tržišna cena i da li postoji kompjuterizovan informacioni sistem poput geografskog informacionog sistema gajenja maslina.

Građani Srbije uvereni su da koke nosilje žive bolje od njih, da je danas glavni izazov doživeti starost, kao i da se može uspeti jedino uz pomoć partijskih veza, dok je radno vreme stvar prošlosti, pokazali su odgovori iz ankete "Narod se pita", koja je sadržala deo pitanja iz Upitnika Evropske komisije.

Neki od najzanimljivijih odgovora građana Srbije su da je ''pitanje trebalo da glasi - kako se ljudi transportuju", "da koke imaju bolje uslove od ljudi kada odlaze i vraćaju se s posla", ali i da je "jedina koka koja se ovde distribuira, ona koju je uvozio Darko Šarić".

Evropu je interesovalo i da li postoji plan i nadležni državni organ za zaštitu laboratorijskih životinja.

Srbija je odgovorila da je "usvojen Pravilnik o uslovima za upis u registar za oglede nad životinjama, načinu nege, postupanja i lišavanja života oglednih životinja, a ministar formirao posebnu radnu grupu Etički savet za dobrobit oglednih životinja".

Na zahtev EK detaljno je opisana zakonska osnova za držanje životinja u zoološkim vrtovima, a državni organi Srbije naveli su da su propisani i opšti uslovi za sve uzraste koka nosilja - kad je reč o prostoru, osvetljenju, buci, intervencijama koje se mogu obavljati, dezinfekciji, kontroli. Slično u Srbiji žive i telad, svinje, pilići, dodali su.

U anketi je i pitanje koliko se sati maksimalno radi u toku sedmice. Građani su se složili da je radno vreme "četiri sata dnevno u javnim preduzećima, dok kod privatnika nema pravila".

"Toga ovde nema", "prosek je 56 sati, a prekovremeni rad se ne plaća", "gazde bi bile najsrećnije kada bi se radilo 24 časa dnevno", smatraju građani. "Ne postoji maksimalno, postoji samo minimalno radno vreme", glasi jedan od odgovora.

"Nikad se lakše nije mogla kupiti fakultetska diploma", "ko ima para može da se obrazuje, ko nema neka ostane neobrazovan ili postane partijski aktivista, što je sasvim isto", "imamo zakonsko pravo na obrazovanje, onoliko koliko imamo novca da se to isfinansira", odgovorili su građani na pitanje "kako i u kolikoj meri je garantovano pravo na obrazovanje".

Po mišljenju većine anketiranih, ne postoji posebna oblast u kojoj je korupcija izražena, jer je "sve podjednako korumpirano i bilo bi bolje pitati gde korupcije nema".

"Ni kod lekara ne možete bez 200 grama kafe", jedan je od odgovora, dok se u drugom kaže "da je korupcija naš način života".

Zanimljivi su i statistički podaci o proizvodima koji su povučeni iz upotrebe zbog neispravnosti.

Tako je 2009. godine iz prodaje povučeno 606 ukrasnih sijalica za jelke dužine 464 metra, 5.567 merdevina, 32 šlaufa za plivanje, 1.450 električnih posuda za kuvanje kafe, 87 kaciga za motocikliste...

EU je interesovala i zdravstvena situacije u Srbiji, pa se među pitanjima našlo i ono o prosečnoj dužini boravka u bolnicama i zdravstvenim institucijama: istraživanja su pokazala da su pacijenti 1997. prosečno provodili 13,3 dana u zdravstvenim ustanovama, a 2009. godine - 9,4 dana.

Na pitanje koliko Srbija ima gojaznih građana, odgovoreno je da svaka druga osoba, odnosno 54,4 odsto građana, ima prekomernu telesnu masu, 18,3 odsto njih je gojaznih, a čak 36,2 prehranjenih.

Zanimljiv je i podatak da je sveže voće svakodnevno konzumiralo 44 odsto stanovnika i da su ga "najčešće jeli bogati i najbogatiji".

Postavljeno je i pitanje da li postoji sistem kojim se utvrđuje broj prodatih karata u zvanično priznatim bioskopima, na nacionalnom nivou.

Odgovor je bio negativan, a istovetan je dat i na pitanje da li postoji centralizovani sistem za prikupljanje podataka o svim šumskim požarima i da li postoji strategija za njihovo sprečavanje.

Poglavlje 26 Upitnika EK odnosi se na obrazovanje i kulturu. U njemu je postavljeno pitanje "koji se zakonski režim primenjuje u određivanju cena knjiga i da li postoje utvrđeni propisi o cenama".

Odgovoreno je - cena knjige obrazuje se prema tržišnim principima i ne postoje posebni zakonski propisi kojima se uređuje oblast ovih cena.

Izdavač ima posebnu slobodu određivanja cena publikacija koje izdaje.

U poglavlju vezanom za ribarstvo zvaničnike EU je interesovalo gde su smeštena ribarska plovila u Srbiji i koje su njihove oblasti rada, kao i da li Srbija ima registar flote.

"Plovila za ribolov su plovila male veličine (do šest metara) i locirana su na rekama Dunav, Sava i Tisa, a u Republici Srbiji ne postoji registar flote", stoji u odgovoru.

EK je Srbiji u Upitniku postavila 2.483 pitanja, raspoređena u 33 poglavlja.

Odgovori bi trebalo da pokažu dokle se stiglo sa reformama u Srbiji i koliko je domaće zakonodavstvo usaglašeno sa evropskim, a EK bi na osnovu odgovora trebalo da proceni spremnost Srbije za kandidaturu za EU.

Anketu su sproveli Beogradski centar za ljudska prava i RTV B92.

(Tanjug)
Inicijalizacija u toku...

Komentari 0

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU