Slušaj vest

 On je prvi put napustio psihijatrijsku kliniku u kojoj se nalazi u poslednjih godinu i po dana od zločina. Roditelji ubijene dece su pripremili 250 pitanja, odgovori na njih su izostali. Dečak je imao pravnu mogućnost i da odbije svedočenje, ali je prihvatio i za zločin je optužio svoje roditelje. Ovo su njegove reči: “Osećao sam se odbačenim od strane dece. Majka je stalno tražila da budem najbolji. Ljutila se i vikala kada nisam bio najbolji. Zbog toga što je stalno tražila više od mene, ljutio sam se i ja na nju. To njeno ponašanje je uticalo da uradim to što sam uradio. Da nisam imao očeve pištolje, ovo ne bih učinio”, rekao je maloletni ubica.

U Usijanju pitamo:

Da li je ovim iskazom, pored pravne, i svu moralnu odgovornost prebacio na oca i majku? O kakvim vaspitinim, emotivnim i psihološkim vezama se radi?

Na šta ukazuje njegova potreba da svedoči, iako nije morao? Da li se i dalje sveti?

Ako je dva dana pre zločina prekrio majicom kameru koja je nadgledala oružje, kako otac nije primetio i zašto niko nije reagovao?

Radiša Roskić, advokat i nekadašnji nalečnik u BIA

Milan Petričković, profesor sa Fakulteta političkih nauka

Bojana Šlajmer, psiholog

Urednica i voditeljka Silvija Slamnig