Štab za odbranu od poplava u Vojvodini upozorio je u subotu da je stanje na ugroženim područjima ozbiljno, ali prema procenama stručnjaka nigde ne bi trebalo da bude izlivanja reka iz korita.
Kako je, medjutim, saopšteno iz JVP "Vode Vojvodine", mnogo više zabrinjava mogućnost probijanja nasipa, jer je na njima svakim danom sve više oštećenja i raskvašenih delova koji su vrlo opasni ukoliko se visok vodostaj predugo zadrži.
Zbog naglog rasta Tamiša čiji se maksimalni nivo kod mesta Jaša Tomić očekuje u toku noći, dodatno će biti ojačan glavni nasip prema Rumuniji, kao i lokalizacioni nasipi oko tog sela i Šurjana, Konaka i Boke.
Vodostaj Tamiša kod Jaše Tomića u subotu je iznosio 720 centimetrara, što je za 164 centimetara više nego u petak.
Prema prognozama, vodostaj Tamiša ipak ne bi trebalo da dostigne prošlogodišnji nivo, što znači da neće premašiti granicu od osam metara.
Najveći problemi su na Tisi od Žabaljskog mosta do ušća u Dunav, posebno na delovima nasipa koji nisu obnovljeni, a kojima se zbog lošeg vremena proteklih dana nije moglo prići s kopna, pa je znatno sporija bila doprema vreća s peskom na krunu nasipa.
Uporedo sa obezbedjivanjem prve odbrambene linije privode se kraju i radovi na dodatnom učvršćivanju nasipa druge linije, koji bi u slučaju prelivanja vode trebalo da zaštite naselja na bačkoj obali Tise.
U naredna četiri dana Dunav će do Smedereva opadati, dok će u donjem toku i dalje rasti. Na Tisi je predviđen dalji rast, po nekoliko centimetara dnevno, tako da će ta reka kod Titela u ponedeljak i utorak dostići vodostaj od 822 centimetra.
Kako je, medjutim, saopšteno iz JVP "Vode Vojvodine", mnogo više zabrinjava mogućnost probijanja nasipa, jer je na njima svakim danom sve više oštećenja i raskvašenih delova koji su vrlo opasni ukoliko se visok vodostaj predugo zadrži.
Zbog naglog rasta Tamiša čiji se maksimalni nivo kod mesta Jaša Tomić očekuje u toku noći, dodatno će biti ojačan glavni nasip prema Rumuniji, kao i lokalizacioni nasipi oko tog sela i Šurjana, Konaka i Boke.
Vodostaj Tamiša kod Jaše Tomića u subotu je iznosio 720 centimetrara, što je za 164 centimetara više nego u petak.
Prema prognozama, vodostaj Tamiša ipak ne bi trebalo da dostigne prošlogodišnji nivo, što znači da neće premašiti granicu od osam metara.
Najveći problemi su na Tisi od Žabaljskog mosta do ušća u Dunav, posebno na delovima nasipa koji nisu obnovljeni, a kojima se zbog lošeg vremena proteklih dana nije moglo prići s kopna, pa je znatno sporija bila doprema vreća s peskom na krunu nasipa.
Uporedo sa obezbedjivanjem prve odbrambene linije privode se kraju i radovi na dodatnom učvršćivanju nasipa druge linije, koji bi u slučaju prelivanja vode trebalo da zaštite naselja na bačkoj obali Tise.
U naredna četiri dana Dunav će do Smedereva opadati, dok će u donjem toku i dalje rasti. Na Tisi je predviđen dalji rast, po nekoliko centimetara dnevno, tako da će ta reka kod Titela u ponedeljak i utorak dostići vodostaj od 822 centimetra.
I Begej u opasnosti od poplave
Posle višednevne opasnosti za žitelje sela srednjeg Banata u blizini Tise i Tamiša, u subotu je zabeležen i prvi nagli skok nivoa vode u Begeju.
Od ranih jutarnjih sati količina vode koja u Begej stiže iz Tise povećava se velikom brzinom i ugroženi su već i pojedini delovi Zrenjanina.
Opštinskom štabu za odbranu od poplava stižu učestale prijave gradjana iz nekoliko naselja, u kojima su se stanovnici sami organizovali i uz pomoć džakova sa peskom improvizuju odbrambene nasipe.
Rukovodilac štaba za odbranu od poplava Dušan Juvanin rekao je da je prva ovakva akcija gradjana koji su se sami organizovali da brane svoje domove zabeležena u zrenjaninskom naselju Berbersko, gde uz obalu Begeja više stotina gradjana puni džakove sa peskom i gradi bedem visine 60 centimetara.
Rukovodilac ove akcije Janoš Cako, čija je kuća uz samu obalu Begeja, rekao je da je poslednja velika poplava u ovom delu Zrenjanina bila 1965. godine, kada je veći deo naselja Berbersko bio pod vodom.
Od ranih jutarnjih sati količina vode koja u Begej stiže iz Tise povećava se velikom brzinom i ugroženi su već i pojedini delovi Zrenjanina.
Opštinskom štabu za odbranu od poplava stižu učestale prijave gradjana iz nekoliko naselja, u kojima su se stanovnici sami organizovali i uz pomoć džakova sa peskom improvizuju odbrambene nasipe.
Rukovodilac štaba za odbranu od poplava Dušan Juvanin rekao je da je prva ovakva akcija gradjana koji su se sami organizovali da brane svoje domove zabeležena u zrenjaninskom naselju Berbersko, gde uz obalu Begeja više stotina gradjana puni džakove sa peskom i gradi bedem visine 60 centimetara.
Rukovodilac ove akcije Janoš Cako, čija je kuća uz samu obalu Begeja, rekao je da je poslednja velika poplava u ovom delu Zrenjanina bila 1965. godine, kada je veći deo naselja Berbersko bio pod vodom.
Vanredne mere odbrane na Savi kod Šapca
Vanredne mere odbrane od poplavau subotu su uvedene na reci Savi kod Šapca, a reka je dostigla kotu od 499 centimetara.
Mere vanredne odbrane uvedene su delu toka Save u dužini od 93,4 kilometra, od sela Provo do ušća reke Drine u selu Crna Bara.
Prema navodima šabačkog Centra za obaveštavanje, Sava je u toj opštini u blagom porastu, ali ne preti njeno izlivanje van rečnog korita.
Kritična situacija je nizvodno od Šapca, u selu Provo, opština Vladimirci, gde je reka na pet centimetara od vrha nasipa, a sam nasip je na tri mesta u dužini od 50 metara oštećen.
U selu Provo podzemne vode poplavile su preko 1.000 hektara oranica.
Mere vanredne odbrane uvedene su delu toka Save u dužini od 93,4 kilometra, od sela Provo do ušća reke Drine u selu Crna Bara.
Prema navodima šabačkog Centra za obaveštavanje, Sava je u toj opštini u blagom porastu, ali ne preti njeno izlivanje van rečnog korita.
Kritična situacija je nizvodno od Šapca, u selu Provo, opština Vladimirci, gde je reka na pet centimetara od vrha nasipa, a sam nasip je na tri mesta u dužini od 50 metara oštećen.
U selu Provo podzemne vode poplavile su preko 1.000 hektara oranica.
U Golupcu voda probija nasipe, meštani brane grad
Voda iz Dunava u nekoliko navrata probila je nasipe u Golupcu, a poplavljeni su i autobuska stanica, zgrada elektro-distribucije, obdaništa, osnovne škole i hotel.
Poplavljeni su i podrumi i prizemlja nekoliko stambenih zgrada i kuća. Probijeni nasipi su kasnije dodatno utvrdjivani.
U Braničevskom okrugu Vlada Srbije uvela je vanredne mere u opštinama Golubac, Veliko Gradište i Požarevac.
Golubac plavi voda iz Dunava, ali su prisutne i velike količine podzemnih voda.
"U subotu u pet časova oglasila se sirena za uzbunu, a Golupčani se u mnogo većem broju odazivaju na pozive da pomognu u postavljanju nasipa i peščane brane", rekao je agenciju Beta predsednik opštine Golubac Zoran Pajkić.
U Velikom Gradištu vodostaj od subote ujutro stagnira.
Nivo Dunava kod Gradišta je na koti od 960 centimetara, ali se glavni nalet očekuje tokom noći i jutra. U Starom Kostolcu, u opštini Požarevac, Mlava je u blagom opadanju, ali je oko 300 domaćinstava još uvek poplavljeno, a evakuacija još uvek traje.
(Beta/MONDO)
Poplavljeni su i podrumi i prizemlja nekoliko stambenih zgrada i kuća. Probijeni nasipi su kasnije dodatno utvrdjivani.
U Braničevskom okrugu Vlada Srbije uvela je vanredne mere u opštinama Golubac, Veliko Gradište i Požarevac.
Golubac plavi voda iz Dunava, ali su prisutne i velike količine podzemnih voda.
"U subotu u pet časova oglasila se sirena za uzbunu, a Golupčani se u mnogo većem broju odazivaju na pozive da pomognu u postavljanju nasipa i peščane brane", rekao je agenciju Beta predsednik opštine Golubac Zoran Pajkić.
U Velikom Gradištu vodostaj od subote ujutro stagnira.
Nivo Dunava kod Gradišta je na koti od 960 centimetara, ali se glavni nalet očekuje tokom noći i jutra. U Starom Kostolcu, u opštini Požarevac, Mlava je u blagom opadanju, ali je oko 300 domaćinstava još uvek poplavljeno, a evakuacija još uvek traje.
(Beta/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.