Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić danas je u Ženevi pozvao Savet Ujedinjenih nacija (UN) za ljudska prava da podrži zahtev Srbije za sprovođenje sveobuhvatne međunarodne istrage o trgovini ljudskim organima na Kosovu.
"Moramo insistirati na kredibilnoj i transparentnoj krivičnoj istrazi, kako bi se potvrdila istinitost ovih optužbi. Kako bi istraga bila efikasna i sveobuhvatna, ona mora biti pod međunarodnim mandatom i odgovorna pred međunarodnom javnošću", poručio je Jeremić.
Ona mora obezbediti efikasnu zaštitu svedoka, kako bi se garantovalo njihovo kredibilno svedočenje, dodao je Jeremić.
On je podsetio na navode iz izveštaja Saveta Evrope da se Drenička grupa OVK bavila pranjem novca, trgovinom narkoticima, cigaretama i oružjem, ali i trgovinom ljudskim organima, koje su prodavali na crnom tržištu.
Izveštaj eksplicitno imenuje aktuelnog premijera Kosova Hašima Tačija kao vođu te grupe, uključujući i Džavita Halitija, Azema Sulu i Fatmira Ljimaja, napomenuo je Jeremić.
On je upozorio da optužbe o trgovini ljudskim organima "prevazilaze ne samo našu teritoriju, već i teritorije različitih država članica UN u Evropi, Aziji i Africi".
Prema njegovim rečima, istražnim procesom mora koordinirati jedan međunarodni autoritet, koji bi se bavio i pravosudnim pitanjima i primenom pravde.
Takav autoritet trenutno ne postoji, zbog čega je Srbija tražila uspostavljanje ad hok mehanizma odgovornog Savetu bezbednosti UN, naveo je Jeremić.
Verujemo da imperativ sporovođenja odgovarajuće istrage ne sme biti politizovan, niti povezan sa diplomatskim neslaganjem oko Kosova, rekao je Jeremić.
Srbija je zemlja tolerancije u kojoj skoro 30 etničkih i verskih zajednica žive zajedno, a ne jedna pored druge, istakao je Jeremić.
On je ocenio da je Srbija zemlja integracije, u kojoj identitet i kultura svake zajednice nisu samo zaštićeni zakonima i pravilima, već su poštovani i u praksi.
Nažalost, istakao je Jeremić, Kosovo i Metohija je mesto na kojem standardi u poštovanju ljudskih prava nisu ispoštovani.
Pozivajući se na izveštaj organizacije Amnesti internešnal, Jeremić je naveo da "Komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice i druge međunarodne organizacije ne smatraju da na Kosovu postoje uslovi za održivi povratak Srba".
U istom dokumentu, dodao je Jeremić, zaključuje se da je sadašnja situacija na Kosovu nestabilna i nesigurna.
Jeremić je istakao da je Srbija učinila brojne konkretne korake, kako bi doprinela pomirenju u regionu Zapadnog Balkana.
On je naglasio da je predsednik Srbije Boris Tadić naporno radio da bi se poboljšali bilateralni odnosi sa Hrvatskom, uprkos različitim gledanjima na događaje u periodu od 1991.
do 1995. godine.
"Nadamo se napretku po ključnim pitanjima povratka izgnanih Srba, nestalih osoba, povratka imovine i prava na penzije", rekao je Jeremić.
Napori predsednika Srbije pokazani su i kroz njegovu inicijativu da se u Skupštini Srbije prošlog marta usvoji Deklaracija o Srebrenici, podsetio je Jeremić.
On je najavio da će Srbija nastaviti da sarađuje sa Haškim tribunalom i ostati na tom kursu do njenog uspešnog završetka.
Ponosan sam što ćemo uskoro ispuniti svoj cilj da u potpunosti harmonizujemo naš nacionalni zakonodavni okvir sa postojećim konvencijama o zaštiti ljudskih prava, posebno onih koji su u nadležnosti Saveta UN za ljudska prava, zaključio je Jeremić.
(FoNet)
Ona mora obezbediti efikasnu zaštitu svedoka, kako bi se garantovalo njihovo kredibilno svedočenje, dodao je Jeremić.
On je podsetio na navode iz izveštaja Saveta Evrope da se Drenička grupa OVK bavila pranjem novca, trgovinom narkoticima, cigaretama i oružjem, ali i trgovinom ljudskim organima, koje su prodavali na crnom tržištu.
Izveštaj eksplicitno imenuje aktuelnog premijera Kosova Hašima Tačija kao vođu te grupe, uključujući i Džavita Halitija, Azema Sulu i Fatmira Ljimaja, napomenuo je Jeremić.
On je upozorio da optužbe o trgovini ljudskim organima "prevazilaze ne samo našu teritoriju, već i teritorije različitih država članica UN u Evropi, Aziji i Africi".
Prema njegovim rečima, istražnim procesom mora koordinirati jedan međunarodni autoritet, koji bi se bavio i pravosudnim pitanjima i primenom pravde.
Takav autoritet trenutno ne postoji, zbog čega je Srbija tražila uspostavljanje ad hok mehanizma odgovornog Savetu bezbednosti UN, naveo je Jeremić.
Verujemo da imperativ sporovođenja odgovarajuće istrage ne sme biti politizovan, niti povezan sa diplomatskim neslaganjem oko Kosova, rekao je Jeremić.
Srbija je zemlja tolerancije u kojoj skoro 30 etničkih i verskih zajednica žive zajedno, a ne jedna pored druge, istakao je Jeremić.
On je ocenio da je Srbija zemlja integracije, u kojoj identitet i kultura svake zajednice nisu samo zaštićeni zakonima i pravilima, već su poštovani i u praksi.
Nažalost, istakao je Jeremić, Kosovo i Metohija je mesto na kojem standardi u poštovanju ljudskih prava nisu ispoštovani.
Pozivajući se na izveštaj organizacije Amnesti internešnal, Jeremić je naveo da "Komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice i druge međunarodne organizacije ne smatraju da na Kosovu postoje uslovi za održivi povratak Srba".
U istom dokumentu, dodao je Jeremić, zaključuje se da je sadašnja situacija na Kosovu nestabilna i nesigurna.
Jeremić je istakao da je Srbija učinila brojne konkretne korake, kako bi doprinela pomirenju u regionu Zapadnog Balkana.
On je naglasio da je predsednik Srbije Boris Tadić naporno radio da bi se poboljšali bilateralni odnosi sa Hrvatskom, uprkos različitim gledanjima na događaje u periodu od 1991.
do 1995. godine.
"Nadamo se napretku po ključnim pitanjima povratka izgnanih Srba, nestalih osoba, povratka imovine i prava na penzije", rekao je Jeremić.
Napori predsednika Srbije pokazani su i kroz njegovu inicijativu da se u Skupštini Srbije prošlog marta usvoji Deklaracija o Srebrenici, podsetio je Jeremić.
On je najavio da će Srbija nastaviti da sarađuje sa Haškim tribunalom i ostati na tom kursu do njenog uspešnog završetka.
Ponosan sam što ćemo uskoro ispuniti svoj cilj da u potpunosti harmonizujemo naš nacionalni zakonodavni okvir sa postojećim konvencijama o zaštiti ljudskih prava, posebno onih koji su u nadležnosti Saveta UN za ljudska prava, zaključio je Jeremić.
(FoNet)
