Vodostaji na svim rekama u Srbiji su u opadanju, osim na Tisi od granice do Novog Bečeja gde su u porastu, saopštila je republička Direkcija za vode. Za poslednja 24 sata kod Beograda Sava je opala za tri, a Dunav četiri santimetra. Dunav je kod Smedereva opao za četiri a kod Velikog Gradišta za šest centimetara.
Vodostaji na svim rekama u Srbiji su u opadanju, osim na Tisi od granice do Novog Bečeja gde su u porastu, saopštila je republička Direkcija za vode. Za poslednja 24 sata kod Beograda Sava je opala za tri, a Dunav četiri centimetra. Dunav je kod Smedereva opao za četiri, a kod Velikog Gradišta za šest centimetara.
Na delovima teritorije republike probleme i dalje prave visoki nivoi podzemnih voda.
Iako vodostaj na većini reka u Vojvodini opada, Tisa na gotovo celom toku kroz Srbiju raste i opasnost od njenog izlivanja na najugroženijim mestima još nije prošla, rečeno je u preduzeću "Vode Vojvodine".
Na desnoj obali Tise, od Žabaljskog mosta ka Titelu, gde je inače najmanja razlika izmedju nivoa vode i vrha nasipa, vodostaj je od ponedeljka porastao pet centimetara, a vrh talasa očekuje se za dan ili dva, rečeno je Tanjugu u tom preduzeću.
Zbog toga su na utvrdjivanju i nadvišavanju nasipa angažovane dodatne snage od oko 300 civila iz žabaljske opštine koji će sa vojskom i radnicima "Voda Vojvodine" raditi u dve smene kako bi se spremno dočekao dosad najviši vodostaj Tise.
Prema merenjima u utorak ujutru, Tisa je na ulazu u Srbiju kod Novog Kneževca narasla do 918 centimetara ili 13 više nego u ponedeljak, ali je u donjem toku kod Titela opala za dva centimetra što je svakako dobar znak braniocima priobalja.
Dunav je kod Novog Sada u utorak visok 711 centimetara ili deset manje nego prethodnog dana, dok je kod Bezdana i Apatina niži za 18 centimetara i nastavlja postepeno da opada duž celog gornjeg toka kroz našu zemlju.
Nastavljeno je i znatno opadanje vodostaja Tamiša, koji je kod mesta Jaša Tomić u utorak bio na koti od 578 ili za 70 centimetara nižoj nego u ponedeljak.
Na području Vojvodine ugroženom poplavama nije došlo do porasta crevnih zaraznih bolesti i epidemiološka situacija ne odstupa od uobičajene, izjavila je Tanjugu načelnik Sektora za epidemiologiju Instituta za zaštitu zdravlja u Novom Sadu Zorica Šeguljev.
"Stanovnicima poplavljenih i ugroženih područja se predlaže da koriste samo vodovodsku vodu za piće, koja se kontroliše i hloriše ili flaširanu vodu, termički adekvatno obradjenu hranu i to neposredno posle termičke obrade, a u slučaju isključenja električne energije suve obroke", dodala je ona.
Stanovništvo na poplavama ugroženim područjima treba da obrati pažnju i na redovno održavanje lične higijene, a u slučaju čak i blažih simptoma crevne infekcije potraži pomoć lekara.
Štab je naglasio da je voda za piće ispravna i da se stalno kontroliše.
"Trenutno smo u stanju vanredne odbrane od poplava, nivo voda se smanjuje i polako se vraćamo u redovne aktivnosti", rekao je šef sektora za odbranu od poplava u preduzeću "Srbija vode" Eugen Landjer.
On je naglasio da se posle povlačenja reka očekuje pojava podzemnih voda na levoj strani Dunava kod Pančevačkog rita i na Zemunskom keju, na potezu od kafane "Šaran" do kafane "Sent Andreja".
Direktor Uprave za vode Ivan Andjelković rekao je da je situacija najkritičnija na Adi Ciganliji, gde je nasip svakim danom slabiji, dok je situaciju u Grockoj i Zemunu ocenio kao stabilnu.
On je rekao da su saobraćajnice na Mostarskoj petlji drenirane, a da će Bulevar Vojvode Bojovića biti pušten u saobraćaj za četiri - pet dana, do kada se očekuje da će se voda povući za 10 centimetara.
Grad će po povlačenju voda izvršiti besplatno pranje i dezinfekciju svih kuća i dvorišta koji su bili poplavljeni, rekla je zamenica gradskog sekretara za životnu sredinu Elizabet Paunović i pozvala gradjane da krenu u ispiranje blata čim voda krene da se povlači kako bi se lakše izvršila dezinfekcija.
Prema njenim rečima, na mestima gde je došlo do poplava nije bilo pojava bilo kakvih zaraznih bolesti.
"Voda za piće se redovno kontroliše i u dobrom je stanju, a ne preporučuje se korišćenje vode iz sopstvenih bunara zbog nadošlih podzemnih voda koje su nisu dobre za piće", naglasila je ona.
Vlasnike plovnih objekata predstavnik "Kapetanije Beograd" Ivan Jovanović je pozvao da "koriguju mehanizme priveza plovnih objekata, jer povlačenje vode može da dovede do destabilizacije priveza".
Doktorka Zorica Rogožarski rekla je da je u utorak javljeno da voda postepeno postaje sve bistrija i da očekuje da bi uzorci uzeti u srdu već mogli da pokažu dobre rezultate.
Direktor Komunalnog javnog preduzeća "Izvor" Milenko Vićentijević rekao je da se problem zamućenja vode u Petrovcu na Mlavi već godinama javlja posle obilnijih kiša ili naglog otapanja snega.
Vićentijević je naveo da je u toku potpisivanje ugovora za izradu projekta filterskog postrojenja za prečišćavanje vode u Petrovcu, kao i da su preduzeti drugi koraci, kako bi problem neispravnosti vode za piće konačno bio rešen.
Na području opštine Petrovac na Mlavi, prošle nedelje izlile su se reke Mlava, Busur i Vitovnica poplaviviši oko 50 domaćinstava i preko 500 hektara zemlje.
Na osnovu uzoraka vode iz vodovoda sa poplavljenih područja u opštinama Požarevac, Veliko Gradište i Golubac, uzetih u nedelju, utvrdjeno da je voda hemijski i bakteriološki ispravna, podsetila je Rogožarski i dodala da postoji mogućnost da bunarska voda u poplavljenim područjima bude zamućena i neispravna za piće.
Poplavljenim područjima naloženo je da izvorsku vodu dodatno hlorišu, rekla je ona i dodala da postoji potencijalna opasnost da podzemne vode, osim izvorišta u Petrovcu, ugroze i izvorišta u Velikom Gradištu.
Nivo Dunava opao je za deset centimetara u Velikom Gradištu i sada iznosi 947 cm, rečeno je u Lučkoj kapetaniji u tom gradu.
U selu Stari Kostolac, koje je najugroženije, oko 300 domaćinstava još uvek se nalazi pod vodom. Ono što je bilo moguće evakuisati iz tih domaćinstava, izneto je prethodnih dana.
U Velikom Gradištu i Golupcu, opasnost od poplava još uvek nije prošla. Nivo reke u Velikom Gradištu je trenutno za oko 20 centimetara viši od nivoa keja. Priobalje Golupca i Velikog Gradišta brane nasipi.
Odbor je dobio izveštaj Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede da je do sada ukupno više od 240.000 hektara poljoprivrednog zemljišta poplavljeno, ugroženo podzemnim vodama i klizištima.
Ukupna procenjena šteta premašuje 3,1 milijardu dinara, navedeno je u toj informaciji.
Od tih 240.000 hektara poplavljeno je više od 122 i po hiljade hektara, podzemnim vodama je ugroženo više od 112.000 hektara, a ukupno 252 klizišta ugrozila su više od 5,5 hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta.
Prema tom izveštaju, najviše je poplavljena opština Zrenjanin, gde je poplavljeno 14,9 hiljada hektara, a slede Sečanj sa 13,7 hiljada hektara, Pećinci sa 12,8 hiljada hektara i Žabalj sa 12.000 hektara.
Najugroženiji su Južnobački okrug sa blizu 50.000 hektara i Srednjebanatski sa 42.000 hektara poplavljenog zemljišta.
Marjanović je procenio da je sada mnogo veća opasnost od podzemnih, nego od površinskih voda, izrazivši bojazan ne od prelivanja, već od probijanja nasipa.
Prema njegovim rečima, krajem maja i početkom juna otapanje snega moglo bi prouzrokovati porast Dunava.
On tvrdi da još nigde nije bilo poplava na branjenim područijima, odnosno da se dosad nije dogodilo da je branjena teritorija probijena površinskom vodom.
Marjanović je rekao da je iznos iz državne kase za naknadu šteta od voda od 3,2 milijarde dinara u poslednjih mesec dana potrošen i da će se pravi iznos štete znati kada se povuku vode, zbog čega će država morati da razmišlja ili o rebalansu budžeta ili drugom načinu obezbedjivanja dodatnih sredstava.
Srbija je "doživela najviši nivo vode" u poslednjih 100 godina, rekao je pomoćnik ministra zadužen za inspekcijski nadzor u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Stojan Arizanović. On je ukazao da ima i neprimerenog ponašanja gradjana, jer se dogadja da "niko neće da čisti kanal". U informaciji Ministarstva navedeno je da je Vlada Srbije, na predlog Komisije za utvrdjivanje štete od elementarnih nepogoda u 2006. godini, odobrila ukupno 288 miliona dinara za saniranje šteta od elementarnih nepogoda.
(agencije/MONDO)
Na delovima teritorije republike probleme i dalje prave visoki nivoi podzemnih voda.
Iako vodostaj na većini reka u Vojvodini opada, Tisa na gotovo celom toku kroz Srbiju raste i opasnost od njenog izlivanja na najugroženijim mestima još nije prošla, rečeno je u preduzeću "Vode Vojvodine".
Na desnoj obali Tise, od Žabaljskog mosta ka Titelu, gde je inače najmanja razlika izmedju nivoa vode i vrha nasipa, vodostaj je od ponedeljka porastao pet centimetara, a vrh talasa očekuje se za dan ili dva, rečeno je Tanjugu u tom preduzeću.
Zbog toga su na utvrdjivanju i nadvišavanju nasipa angažovane dodatne snage od oko 300 civila iz žabaljske opštine koji će sa vojskom i radnicima "Voda Vojvodine" raditi u dve smene kako bi se spremno dočekao dosad najviši vodostaj Tise.
Prema merenjima u utorak ujutru, Tisa je na ulazu u Srbiju kod Novog Kneževca narasla do 918 centimetara ili 13 više nego u ponedeljak, ali je u donjem toku kod Titela opala za dva centimetra što je svakako dobar znak braniocima priobalja.
Dunav je kod Novog Sada u utorak visok 711 centimetara ili deset manje nego prethodnog dana, dok je kod Bezdana i Apatina niži za 18 centimetara i nastavlja postepeno da opada duž celog gornjeg toka kroz našu zemlju.
Nastavljeno je i znatno opadanje vodostaja Tamiša, koji je kod mesta Jaša Tomić u utorak bio na koti od 578 ili za 70 centimetara nižoj nego u ponedeljak.
Na području Vojvodine ugroženom poplavama nije došlo do porasta crevnih zaraznih bolesti i epidemiološka situacija ne odstupa od uobičajene, izjavila je Tanjugu načelnik Sektora za epidemiologiju Instituta za zaštitu zdravlja u Novom Sadu Zorica Šeguljev.
"Stanovnicima poplavljenih i ugroženih područja se predlaže da koriste samo vodovodsku vodu za piće, koja se kontroliše i hloriše ili flaširanu vodu, termički adekvatno obradjenu hranu i to neposredno posle termičke obrade, a u slučaju isključenja električne energije suve obroke", dodala je ona.
Stanovništvo na poplavama ugroženim područjima treba da obrati pažnju i na redovno održavanje lične higijene, a u slučaju čak i blažih simptoma crevne infekcije potraži pomoć lekara.
Opada vodostaj reka u Beogradu
Vodostaj reka u Beogradu polako se smanjuje, ali postoji opasnost od nadolaženja podzemnih voda, naročito sa leve strane Dunava, saopšteno je na sastanku beogradskog Štaba za odbranu od poplava.Štab je naglasio da je voda za piće ispravna i da se stalno kontroliše.
"Trenutno smo u stanju vanredne odbrane od poplava, nivo voda se smanjuje i polako se vraćamo u redovne aktivnosti", rekao je šef sektora za odbranu od poplava u preduzeću "Srbija vode" Eugen Landjer.
On je naglasio da se posle povlačenja reka očekuje pojava podzemnih voda na levoj strani Dunava kod Pančevačkog rita i na Zemunskom keju, na potezu od kafane "Šaran" do kafane "Sent Andreja".
Direktor Uprave za vode Ivan Andjelković rekao je da je situacija najkritičnija na Adi Ciganliji, gde je nasip svakim danom slabiji, dok je situaciju u Grockoj i Zemunu ocenio kao stabilnu.
On je rekao da su saobraćajnice na Mostarskoj petlji drenirane, a da će Bulevar Vojvode Bojovića biti pušten u saobraćaj za četiri - pet dana, do kada se očekuje da će se voda povući za 10 centimetara.
Grad će po povlačenju voda izvršiti besplatno pranje i dezinfekciju svih kuća i dvorišta koji su bili poplavljeni, rekla je zamenica gradskog sekretara za životnu sredinu Elizabet Paunović i pozvala gradjane da krenu u ispiranje blata čim voda krene da se povlači kako bi se lakše izvršila dezinfekcija.
Prema njenim rečima, na mestima gde je došlo do poplava nije bilo pojava bilo kakvih zaraznih bolesti.
"Voda za piće se redovno kontroliše i u dobrom je stanju, a ne preporučuje se korišćenje vode iz sopstvenih bunara zbog nadošlih podzemnih voda koje su nisu dobre za piće", naglasila je ona.
Vlasnike plovnih objekata predstavnik "Kapetanije Beograd" Ivan Jovanović je pozvao da "koriguju mehanizme priveza plovnih objekata, jer povlačenje vode može da dovede do destabilizacije priveza".
U Petrovcu na Mlavi voda neispravna za piće
Voda iz gradskog vodovoda u Petrovcu na Mlavi nije za piće, a gradjani se opskrbljuju vodom iz cisterni, saopštio je Regionalni Zavod za zaštitu zdravlja u Požarevcu.Doktorka Zorica Rogožarski rekla je da je u utorak javljeno da voda postepeno postaje sve bistrija i da očekuje da bi uzorci uzeti u srdu već mogli da pokažu dobre rezultate.
Direktor Komunalnog javnog preduzeća "Izvor" Milenko Vićentijević rekao je da se problem zamućenja vode u Petrovcu na Mlavi već godinama javlja posle obilnijih kiša ili naglog otapanja snega.
Vićentijević je naveo da je u toku potpisivanje ugovora za izradu projekta filterskog postrojenja za prečišćavanje vode u Petrovcu, kao i da su preduzeti drugi koraci, kako bi problem neispravnosti vode za piće konačno bio rešen.
Na području opštine Petrovac na Mlavi, prošle nedelje izlile su se reke Mlava, Busur i Vitovnica poplaviviši oko 50 domaćinstava i preko 500 hektara zemlje.
Na osnovu uzoraka vode iz vodovoda sa poplavljenih područja u opštinama Požarevac, Veliko Gradište i Golubac, uzetih u nedelju, utvrdjeno da je voda hemijski i bakteriološki ispravna, podsetila je Rogožarski i dodala da postoji mogućnost da bunarska voda u poplavljenim područjima bude zamućena i neispravna za piće.
Poplavljenim područjima naloženo je da izvorsku vodu dodatno hlorišu, rekla je ona i dodala da postoji potencijalna opasnost da podzemne vode, osim izvorišta u Petrovcu, ugroze i izvorišta u Velikom Gradištu.
Nivo Dunava opao je za deset centimetara u Velikom Gradištu i sada iznosi 947 cm, rečeno je u Lučkoj kapetaniji u tom gradu.
U selu Stari Kostolac, koje je najugroženije, oko 300 domaćinstava još uvek se nalazi pod vodom. Ono što je bilo moguće evakuisati iz tih domaćinstava, izneto je prethodnih dana.
U Velikom Gradištu i Golupcu, opasnost od poplava još uvek nije prošla. Nivo reke u Velikom Gradištu je trenutno za oko 20 centimetara viši od nivoa keja. Priobalje Golupca i Velikog Gradišta brane nasipi.
Štete premašile 3,1 milijardu dinara
Vanredno stanje i mere odbrane od poplava ostaju i dalje na snazi i biće potrebno izmedju tri i četiri nedelje da se voda povuče, procenio je direktor Republičke direkcije za vode Nikola Marjanović na sednici Odbora Skupštine Srbije za poljoprivredu.Odbor je dobio izveštaj Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede da je do sada ukupno više od 240.000 hektara poljoprivrednog zemljišta poplavljeno, ugroženo podzemnim vodama i klizištima.
Ukupna procenjena šteta premašuje 3,1 milijardu dinara, navedeno je u toj informaciji.
Od tih 240.000 hektara poplavljeno je više od 122 i po hiljade hektara, podzemnim vodama je ugroženo više od 112.000 hektara, a ukupno 252 klizišta ugrozila su više od 5,5 hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta.
Prema tom izveštaju, najviše je poplavljena opština Zrenjanin, gde je poplavljeno 14,9 hiljada hektara, a slede Sečanj sa 13,7 hiljada hektara, Pećinci sa 12,8 hiljada hektara i Žabalj sa 12.000 hektara.
Najugroženiji su Južnobački okrug sa blizu 50.000 hektara i Srednjebanatski sa 42.000 hektara poplavljenog zemljišta.
Marjanović je procenio da je sada mnogo veća opasnost od podzemnih, nego od površinskih voda, izrazivši bojazan ne od prelivanja, već od probijanja nasipa.
Prema njegovim rečima, krajem maja i početkom juna otapanje snega moglo bi prouzrokovati porast Dunava.
On tvrdi da još nigde nije bilo poplava na branjenim područijima, odnosno da se dosad nije dogodilo da je branjena teritorija probijena površinskom vodom.
Marjanović je rekao da je iznos iz državne kase za naknadu šteta od voda od 3,2 milijarde dinara u poslednjih mesec dana potrošen i da će se pravi iznos štete znati kada se povuku vode, zbog čega će država morati da razmišlja ili o rebalansu budžeta ili drugom načinu obezbedjivanja dodatnih sredstava.
Srbija je "doživela najviši nivo vode" u poslednjih 100 godina, rekao je pomoćnik ministra zadužen za inspekcijski nadzor u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Stojan Arizanović. On je ukazao da ima i neprimerenog ponašanja gradjana, jer se dogadja da "niko neće da čisti kanal". U informaciji Ministarstva navedeno je da je Vlada Srbije, na predlog Komisije za utvrdjivanje štete od elementarnih nepogoda u 2006. godini, odobrila ukupno 288 miliona dinara za saniranje šteta od elementarnih nepogoda.
(agencije/MONDO)
