Prve teme razgovora se tiču poboljšanja kvaliteta života ljudi na Kosovu a o statusu će se govoriti posle toga, kaže šef pregovaračkog tima Beograda Borislav Stefanović.
"Nastavićemo da radimo na pitanjima koje nismo rešili, a ništa nismo rešili do kraja, ali smo približili stavove. Radimo na spisku tema za nastavak pregovora", kazao je Stefanović za RTV B92.
On je rekao da će pregovori sa Prištinom biti nastavljeni krajem marta.
"Naš cilj je da rešimo konkretne stvari, da pomognemo Srbima na Kosovu i da sačuvamo naš suverenitet. Voleli bi da se ljudima omogući povratak i da na kraju pričamo sa Prištinom o regulisanju naših odnosa, a to je lep eufemizama za priču o statusu", kazao je Stefanović, koji je i politički direktor Ministarstva spoljnih poslova Srbije.
On je naveo da su tokom prve runde pregovora sa predstavnicima Prištine najudaljeniji stavovi o carinskim pečatima i da će najmanje problema biti vezano za predsedavanje Ceftom.
Kako je kazao, što se tiče pitanja katastra i matičnih knjiga razmenjeni su podaci i čini se sve da se olakša ljudima da dođu do tih dokumenata.
Stefanović je istakao i da činjenica da se vode pregovori sa Prištinom nije nikakva priprema za priznanje nezavisnosti Kosova.
Iako je pre početka razgovora bilo rečeno da će dijalog Prištine i Beograda biti isključivo tehničkog karaktera, na samom početku procesa već su počele da pristižu opomene o primeni reciprociteta kada je u pitanju sever Kosova.
U vladi Kosova, kako izveštava Slobodna Evropa, kažu da je moguće da će kosovska strana tražiti za jug Srbije ono što Srbija traži za sever Kosova, u slučaju da se o tome uopšte razgovara tokom dijaloga.
Prethodno su predstavnici u Preševskoj dolini na jugu Srbije, a istočno od Kosova, tražili da tema dijaloga Prištine s Beogradom bude i pitanje tri opštine - Preševo, Bujanovac i Medveđa, gde živi većinsko albansko stanovništvo.
Iako za sada sever Kosova nije tema agende kosovske strane, zamenik kosovskog premijera Hajredin Kuči kaže da će u tom slučaju kosovska strana insistirati na primeni reciprociteta.
“Mi nismo diskutovali o ovom pitanju, ali logično je da ako neko postigne dobrosusedske odnose, onda mora da funkcioniše i logika reciprociteta između dve zemlje, ali ovo nije tema naše agende. Ako neko misli da se o tome razgovara, imaćemo odgovor na to”, kazao je Kuči.
On je, međutim, dodao da je teško da će doći do razgovora o severu Kosova, barem ne sada u ovoj fazi, ali je dodao da je važno da se svi pođednako tretiraju, kako na Kosovu tako i van njega.
“Mogu reći da smo zainteresovani da naši građani srpske nacionalnosti na Kosovu imaju pođednaka prava i da se jednako tretiraju kao ostali, ali isto tako tražimo da se i Albanci ili druge etničke zajednice u Srbiji ili bilo gde drugo pođednako tretiraju”, rekao je Kuči.
Slično razmišljaju i predstavnici Albanaca na jugu Srbije.
Predsednik preševske opštine Ragmi Mustafa smatra da obećanja koja budu dobili Srbi na severu Kosova treba da dobiju i Albanci na jugu Srbije.
“Ako Srbija ima pravo da postavlja uslove za dobrobit Srba na Kosovu, zašto ne bi mogli to da učine i Albanci Kosova za Albance u Preševskoj dolini? To se isto odnosi i na Albaniju, gde je definisana odbrana interesa Albanaca van njene teritorije”, kazao je Mustafa.
Sa druge strane, državni sekretar Oliver Ivanović smatra da ova tema na samom početku dijaloga može dovesti dve strane u konflikt, ali i dodaje da, pre svega, Kosovu "ne pripada da predstavlja interese Albanaca na jugu Srbije".
“To su besmilice. Prvo ko legitimiše kosovsku stranu da se ona zauzima za stavove i interese Albanaca u Srbiji. Zar to ne bi pre i prirodnije moglo da bude Albanija, koja je od nas, od države Srbije i međunarodne zajednice apsolutno priznata", rekao je on.
"Zatim, što potezati temu koja može da nas dovede u konflikt, sada na samom početku. Meni se čini da to znači da je druga strana nespramna za konstruktivan razgovor.
Prosto traže izgovor da iz tih razgovora izađe”, kazao je Ivanović.
On se nada, dodao je, da će međunarodna zajednica pažljivo to pratiti, pre svega EU i UN, i da će znati ko je krivac za stvaranje ovakve atmosfere.
Priština i Beograd su pod pokroviteljstvom EU, zaključuje Slobodna Evropa, počeli dijalog, a tokom prve runde razgovora bilo je reči o pitanjima koja imaju direktan uticaj na svakodnevni život ljudi kao i o regionalnoj trgovini i slobodnom kretanju dobara.
(agencije/MONDO)
On je rekao da će pregovori sa Prištinom biti nastavljeni krajem marta.
"Naš cilj je da rešimo konkretne stvari, da pomognemo Srbima na Kosovu i da sačuvamo naš suverenitet. Voleli bi da se ljudima omogući povratak i da na kraju pričamo sa Prištinom o regulisanju naših odnosa, a to je lep eufemizama za priču o statusu", kazao je Stefanović, koji je i politički direktor Ministarstva spoljnih poslova Srbije.
On je naveo da su tokom prve runde pregovora sa predstavnicima Prištine najudaljeniji stavovi o carinskim pečatima i da će najmanje problema biti vezano za predsedavanje Ceftom.
Kako je kazao, što se tiče pitanja katastra i matičnih knjiga razmenjeni su podaci i čini se sve da se olakša ljudima da dođu do tih dokumenata.
Stefanović je istakao i da činjenica da se vode pregovori sa Prištinom nije nikakva priprema za priznanje nezavisnosti Kosova.
Iako je pre početka razgovora bilo rečeno da će dijalog Prištine i Beograda biti isključivo tehničkog karaktera, na samom početku procesa već su počele da pristižu opomene o primeni reciprociteta kada je u pitanju sever Kosova.
U vladi Kosova, kako izveštava Slobodna Evropa, kažu da je moguće da će kosovska strana tražiti za jug Srbije ono što Srbija traži za sever Kosova, u slučaju da se o tome uopšte razgovara tokom dijaloga.
Prethodno su predstavnici u Preševskoj dolini na jugu Srbije, a istočno od Kosova, tražili da tema dijaloga Prištine s Beogradom bude i pitanje tri opštine - Preševo, Bujanovac i Medveđa, gde živi većinsko albansko stanovništvo.
Iako za sada sever Kosova nije tema agende kosovske strane, zamenik kosovskog premijera Hajredin Kuči kaže da će u tom slučaju kosovska strana insistirati na primeni reciprociteta.
“Mi nismo diskutovali o ovom pitanju, ali logično je da ako neko postigne dobrosusedske odnose, onda mora da funkcioniše i logika reciprociteta između dve zemlje, ali ovo nije tema naše agende. Ako neko misli da se o tome razgovara, imaćemo odgovor na to”, kazao je Kuči.
On je, međutim, dodao da je teško da će doći do razgovora o severu Kosova, barem ne sada u ovoj fazi, ali je dodao da je važno da se svi pođednako tretiraju, kako na Kosovu tako i van njega.
“Mogu reći da smo zainteresovani da naši građani srpske nacionalnosti na Kosovu imaju pođednaka prava i da se jednako tretiraju kao ostali, ali isto tako tražimo da se i Albanci ili druge etničke zajednice u Srbiji ili bilo gde drugo pođednako tretiraju”, rekao je Kuči.
Slično razmišljaju i predstavnici Albanaca na jugu Srbije.
Predsednik preševske opštine Ragmi Mustafa smatra da obećanja koja budu dobili Srbi na severu Kosova treba da dobiju i Albanci na jugu Srbije.
“Ako Srbija ima pravo da postavlja uslove za dobrobit Srba na Kosovu, zašto ne bi mogli to da učine i Albanci Kosova za Albance u Preševskoj dolini? To se isto odnosi i na Albaniju, gde je definisana odbrana interesa Albanaca van njene teritorije”, kazao je Mustafa.
Sa druge strane, državni sekretar Oliver Ivanović smatra da ova tema na samom početku dijaloga može dovesti dve strane u konflikt, ali i dodaje da, pre svega, Kosovu "ne pripada da predstavlja interese Albanaca na jugu Srbije".
“To su besmilice. Prvo ko legitimiše kosovsku stranu da se ona zauzima za stavove i interese Albanaca u Srbiji. Zar to ne bi pre i prirodnije moglo da bude Albanija, koja je od nas, od države Srbije i međunarodne zajednice apsolutno priznata", rekao je on.
"Zatim, što potezati temu koja može da nas dovede u konflikt, sada na samom početku. Meni se čini da to znači da je druga strana nespramna za konstruktivan razgovor.
Prosto traže izgovor da iz tih razgovora izađe”, kazao je Ivanović.
On se nada, dodao je, da će međunarodna zajednica pažljivo to pratiti, pre svega EU i UN, i da će znati ko je krivac za stvaranje ovakve atmosfere.
Priština i Beograd su pod pokroviteljstvom EU, zaključuje Slobodna Evropa, počeli dijalog, a tokom prve runde razgovora bilo je reči o pitanjima koja imaju direktan uticaj na svakodnevni život ljudi kao i o regionalnoj trgovini i slobodnom kretanju dobara.
(agencije/MONDO)
