Danas su u Beogradu, povodom paljenja džamija širom Srbije 18. marta 2004. godine, održani skup "Naši hramovi - naš amanet" i "Prolećna šetnja prijatelja".
Skupom u Etnografskom muzeju "Naši hramovi - naš amanet" i "Prolećnom šetnjom prijateljstva", predvođenom verskim velikodostojnicima i predstvnicima vlasti, u Beogradu je danas obeležan "Dan džamija" - sećanje na napad i paljenje Bajrakli džamije, niške Hadroviča džamije, zvorničke i novosadske džamije.
Predstavnik organizatora skupa, kulturno-dobrotvornog društva islamske zajednice "Gajret", Lejla Alomerović podsetila je nakon 15. minutnog snimka napada na Bajrakli džamiju da je 18. marta 2004. godine napadnuta i niška Hadroviča džamija, kao ogovor na nemire na Kosovu i Metohiji.
"Napad na Bajrakli džamiju bio je nedopustiv napad na kulturno-istorijski spomenik. U fundamentu svake vere je ljubav i ne smemo dopustiti, niti neosuditi nijedan vid moralnog propadanja. Sačuvajmo nasleđe za buduća pokolenja", poručila je Alomerović.
Zamenik reis ul ulema Islamske zajednice Srbije Muhamed Jusufspahić podsetio je da Bajrakli džamija još nije rekonstruisana.
"Još jedno proleće, a još su prazni pogledi dece na derbijima. Jedno je srce u čoveka i jedna glava i molimo se Bogu da ni srce ni glavu ne prodaje, jer izdaja Boga je i izdaja čoveka i ljudskosti", dodao je Jusufspahić.
Prema njegovim rečima, za nasilje pre sedam godina nisu odgovorni samo državni organi, verske zajednice, grupe navijača i njihovi roditelji.
"Svako treba da podnese deo odgovornosti, jer je svaka nesreća naša zajednička, kao što su to i ova zemlja i grad. Kada gore crkve i džamije svi smo gubitnici. Upalimo svetlo svi zajedno kako bi nasilnici to prestali biti", poručio je Jusufspahić.
Predstavnik Srpske pravoslavne crkve, episkop hvostanski Atanasije, preneo je prijateljima iz Islamske i drugih verskih zajednica pozdrave patrijarha srpskog Irineja i naglasio da je za hrišćane hram mesto od nemerljivog značaja.
"Martovski pogrom na Kosovu bio je strašan, a plamen se preneo i do Beograda. Bez obzira ko je inicirao nasilje jedno je sigurno - naša crkva je učinila sve da ga zaustavi. Sećajući se tog zla opominjemo - zlo, mržnja i razaranje kulturnih dobara nikakvu i nikome sreću ne mogu doneti", rekao je episkop Atanasije.
Vrhovni rabin Saveza jevrejskih opština Isak Asiel tvrdi da se taj dan "tiče svih nas".
"Kao grad smo toga dana poklekli, ali me proteklo vreme ubeđuje da nam svest sazreva. Sećajući se na nemile događaje šaljemo jasnu poruku mira i tolerancije", zaključio je rabin.
Nakon skupa, nekoliko desetina ljudi prošetalo je ulicom Kneza Mihaila gde su se kod restorana "Ruski car" upisali u "Knjigu prijateljstva", a potom obišli Bajrakli džamiju.
Beogradska i niška džamija zapaljene su u noći između 17. i 18. marta 2004. godine, posle nasilja nad Srbima na Kosovu.
Demonstranti su u Beogradu tada probili policijski kordon na uglu ulica Kralja Petra i Gospodar Jevremove i uz povike "Ubij Šiptara" provalili u dvorište džamije, razbili prozore i zapalili objekat.
U neredima je do temelja izgorela i biblioteka sa više od 7.000 knjiga.
Pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u toku je suđenje grupi od 20 optuženih za paljenje Bajrakli džamije.
(agencije/MONDO)
Predstavnik organizatora skupa, kulturno-dobrotvornog društva islamske zajednice "Gajret", Lejla Alomerović podsetila je nakon 15. minutnog snimka napada na Bajrakli džamiju da je 18. marta 2004. godine napadnuta i niška Hadroviča džamija, kao ogovor na nemire na Kosovu i Metohiji.
"Napad na Bajrakli džamiju bio je nedopustiv napad na kulturno-istorijski spomenik. U fundamentu svake vere je ljubav i ne smemo dopustiti, niti neosuditi nijedan vid moralnog propadanja. Sačuvajmo nasleđe za buduća pokolenja", poručila je Alomerović.
Zamenik reis ul ulema Islamske zajednice Srbije Muhamed Jusufspahić podsetio je da Bajrakli džamija još nije rekonstruisana.
"Još jedno proleće, a još su prazni pogledi dece na derbijima. Jedno je srce u čoveka i jedna glava i molimo se Bogu da ni srce ni glavu ne prodaje, jer izdaja Boga je i izdaja čoveka i ljudskosti", dodao je Jusufspahić.
Prema njegovim rečima, za nasilje pre sedam godina nisu odgovorni samo državni organi, verske zajednice, grupe navijača i njihovi roditelji.
"Svako treba da podnese deo odgovornosti, jer je svaka nesreća naša zajednička, kao što su to i ova zemlja i grad. Kada gore crkve i džamije svi smo gubitnici. Upalimo svetlo svi zajedno kako bi nasilnici to prestali biti", poručio je Jusufspahić.
Predstavnik Srpske pravoslavne crkve, episkop hvostanski Atanasije, preneo je prijateljima iz Islamske i drugih verskih zajednica pozdrave patrijarha srpskog Irineja i naglasio da je za hrišćane hram mesto od nemerljivog značaja.
"Martovski pogrom na Kosovu bio je strašan, a plamen se preneo i do Beograda. Bez obzira ko je inicirao nasilje jedno je sigurno - naša crkva je učinila sve da ga zaustavi. Sećajući se tog zla opominjemo - zlo, mržnja i razaranje kulturnih dobara nikakvu i nikome sreću ne mogu doneti", rekao je episkop Atanasije.
Vrhovni rabin Saveza jevrejskih opština Isak Asiel tvrdi da se taj dan "tiče svih nas".
"Kao grad smo toga dana poklekli, ali me proteklo vreme ubeđuje da nam svest sazreva. Sećajući se na nemile događaje šaljemo jasnu poruku mira i tolerancije", zaključio je rabin.
Nakon skupa, nekoliko desetina ljudi prošetalo je ulicom Kneza Mihaila gde su se kod restorana "Ruski car" upisali u "Knjigu prijateljstva", a potom obišli Bajrakli džamiju.
Beogradska i niška džamija zapaljene su u noći između 17. i 18. marta 2004. godine, posle nasilja nad Srbima na Kosovu.
Demonstranti su u Beogradu tada probili policijski kordon na uglu ulica Kralja Petra i Gospodar Jevremove i uz povike "Ubij Šiptara" provalili u dvorište džamije, razbili prozore i zapalili objekat.
U neredima je do temelja izgorela i biblioteka sa više od 7.000 knjiga.
Pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u toku je suđenje grupi od 20 optuženih za paljenje Bajrakli džamije.
(agencije/MONDO)
