Sekretar Skuštine Srbije Veljko Odalović rekao je danas da će se izborna pravila menjati samo koliko mora, jer smo u predizbornoj godini.
Srbija se nalazi u predizbornoj godini i nerealno je očekivati da se sada bitnije menjaju izborna pravila, jer bi to moglo da bude protumačeno kao pokušaj vlasti da pravila promeni prema svojim interesima, što bi na svaki izborni rezultat bacilo ozbiljnu senku, izjavio je danas sekretar Skupštine Srbije Veljko Odalović.
Zbog toga je najrealnije, smatra Odalović, da tokom ove godine budu izvršene samo nužne korekcije u okviru postojećih izbornih pravila, a u skladu sa primedbama Evropske komisije.
"Predstojećim izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika trebalo bi da se uvede i obaveza da 25 odsto mandata poslanika bude dodeljeno kandidatima manje zastupljenog pola na listi", rekao je Odalović.
Prema njegovim rečima, u ovom trenutku u srpskom parlamentu ima više od 20 odsto žena poslanika, a izmenama zakona omogućilo bi se da ih bude najmanje 30 odsto.
"Sada je procenjeno da je došlo vreme da se napravi korak napred i uvede obaveza u pogledu minimalne zastupljenosti polova u parlament", rekao je Odalović.
On je rekao da postoje ideje da se, u okviru čistog proporcionalnog sistema, promeni sadašnji način dodele mandata u kojem odlučujuću reč ima podnosilac izborne liste, tako što bi se najmanje pola mandata dodeljivalo kandidatima prema redosledu na izbornoj listi, dok bi o dodeli druge polovine mandata odlučivali podnosioci lista.
Govoreći o blanko ostavkama, Odalović je rekao da postoje ideje po kojima bi se detaljnijim regulisanjem načina podnošenja ostavki uticalo na jačanje pozicije narodnih poslanika i eliminisanje mogućih zloupotreba.
"Postoje ideje po kojima bi ostavka na mesto narodnog poslanika mogla da se podnese samo u roku od tri dana od dana kada je poslanik svoj potpis na ostavci overio kod nadležnog organa. Na taj način bi se otklonile mogućnosti za eventualne zloupotrebe čime bi fenomen 'blanko ostavki' i praktično postao prošlost", rekao je on.
Odalović je izrazio očekivanje da će zakoni u vezi sa reformom izbornog zakonodavstva kao prioritet biti doneti u prvoj godini novog mandata.
Šef Misije OEBS u Srbiji Dimitrios Kipreos izjavio je da je nephodno rešiti što pre pitanje izbornog sistema u Srbiji, ali i ravnopravnost nacionalnih manjina i žena u parlamentu.
"Izražavam nadu da će Zakon o finansiranju političkih stranaka biti što pre usvojen u srpskom parlamentu. U Srbiji su u ovom trenutku mandati u nadležnosti stranaka, a ne građana kao što bi trebalo da bude", istakao je Kipreos.
On je naglasio da bi sve stranke morale da imaju podjednaka prava i dodao da se Misija zalaže za poštovanje slobode mandata.
Šef političkog odeljenja Evropske unije (EU) u Srbiji Tomas Njoki, rekao je da ne postoji univerzalni izborni model, a više ih postoji i u EU.
Njoki je istakao da to nije uslov za evropske integracije, ali je dodao da status poslanika mora da bude slobodan.
"Zemlje su pred ulazak u EU menjale Ustav, a to će i Srbija morati da uradi kad dođe vreme. Vlada Srbije je akcionim planom identifikovala pitanja koja želi da reši pre ulaska u EU i mi ćemo joj u tom poslu pomoći", zaključio je Njoki.
(agencije/MONDO)
Zbog toga je najrealnije, smatra Odalović, da tokom ove godine budu izvršene samo nužne korekcije u okviru postojećih izbornih pravila, a u skladu sa primedbama Evropske komisije.
"Predstojećim izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika trebalo bi da se uvede i obaveza da 25 odsto mandata poslanika bude dodeljeno kandidatima manje zastupljenog pola na listi", rekao je Odalović.
Prema njegovim rečima, u ovom trenutku u srpskom parlamentu ima više od 20 odsto žena poslanika, a izmenama zakona omogućilo bi se da ih bude najmanje 30 odsto.
"Sada je procenjeno da je došlo vreme da se napravi korak napred i uvede obaveza u pogledu minimalne zastupljenosti polova u parlament", rekao je Odalović.
On je rekao da postoje ideje da se, u okviru čistog proporcionalnog sistema, promeni sadašnji način dodele mandata u kojem odlučujuću reč ima podnosilac izborne liste, tako što bi se najmanje pola mandata dodeljivalo kandidatima prema redosledu na izbornoj listi, dok bi o dodeli druge polovine mandata odlučivali podnosioci lista.
Govoreći o blanko ostavkama, Odalović je rekao da postoje ideje po kojima bi se detaljnijim regulisanjem načina podnošenja ostavki uticalo na jačanje pozicije narodnih poslanika i eliminisanje mogućih zloupotreba.
"Postoje ideje po kojima bi ostavka na mesto narodnog poslanika mogla da se podnese samo u roku od tri dana od dana kada je poslanik svoj potpis na ostavci overio kod nadležnog organa. Na taj način bi se otklonile mogućnosti za eventualne zloupotrebe čime bi fenomen 'blanko ostavki' i praktično postao prošlost", rekao je on.
Odalović je izrazio očekivanje da će zakoni u vezi sa reformom izbornog zakonodavstva kao prioritet biti doneti u prvoj godini novog mandata.
Šef Misije OEBS u Srbiji Dimitrios Kipreos izjavio je da je nephodno rešiti što pre pitanje izbornog sistema u Srbiji, ali i ravnopravnost nacionalnih manjina i žena u parlamentu.
"Izražavam nadu da će Zakon o finansiranju političkih stranaka biti što pre usvojen u srpskom parlamentu. U Srbiji su u ovom trenutku mandati u nadležnosti stranaka, a ne građana kao što bi trebalo da bude", istakao je Kipreos.
On je naglasio da bi sve stranke morale da imaju podjednaka prava i dodao da se Misija zalaže za poštovanje slobode mandata.
Šef političkog odeljenja Evropske unije (EU) u Srbiji Tomas Njoki, rekao je da ne postoji univerzalni izborni model, a više ih postoji i u EU.
Njoki je istakao da to nije uslov za evropske integracije, ali je dodao da status poslanika mora da bude slobodan.
"Zemlje su pred ulazak u EU menjale Ustav, a to će i Srbija morati da uradi kad dođe vreme. Vlada Srbije je akcionim planom identifikovala pitanja koja želi da reši pre ulaska u EU i mi ćemo joj u tom poslu pomoći", zaključio je Njoki.
(agencije/MONDO)
