Komemorativni skup povodom smrti bivšeg gradonačlenika Beograda Živorada Kovačevića održan je danas u Skupštini grada
Na skupu je rečeno da su njegov rad, ideje i posvećenost poslu ostavile veliki trag u istoriji Srbije i dale veliki doprinos u promociji evropskih i demokratskih ideja.
Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas kazao je da je Kovačević bio jedan od najuspešnijih i najcenjenijih gradonačelnika u novijoj istoriji Beograda i da je bio poznat po tome što je bio spreman da se žrtvuje i ne štedi sebe.
"Kada se spoji vreme, volja, posvećenost i upornost, onda se dobije čovek na koga se možete u potpunosti osloniti i u koga možete imati poverenje da će za svoj grad učiniti najviše moguće, a nekad i više od toga", kazao je Đilas.
Gradonačelnik Beograda je dodao da se Kovačević tokom svog mandata pokazao potpuno dostojnim posla koga se prihvatio, dodajući da je tada godišnje građeno oko 12.000 stanova i izgrađeni kongresni centar "Sava" i hotel "Interkontinetal".
"Svojim radom od Beograda je napravio metropolu kojom se i danas hvalimo", ukazao je Đilas, napominjući da su mnogi Beograđani dobili sigurnost za sebe i svoju decu.
"Pamtićemo ga kao intelektualca, gradonačelnika, diplomatu, leksikografa, ali i kao velikog borca za ljudska prava, antiratnog aktivistu, po nastojanjima da se Srbija približi Evropi", kazao je Đilas.
On je citirao delove kolumne Ivana Mrđena u "Blicu", u kojoj piše: "kada smo svi bili drugovi on je bio gospodin čovek, a kad su svi postali gospoda ostao je drug".
Pozorišni kritičar Jovan Ćirilov kazao je da je pokojni Kovačević bio dostojanstven, dosledan i dostojan svakog poštovanja.
On se osvrnuo i na Kovačevićev leksikografski rad, ocenjujući da je njegov frazeološki rečnik ne samo najbolji među retkim rečnicima te vrste u Srbiji, već i enciklopedijski bogat izrazima i mudrim poslovicama.
Generalni sekretar Evropskog pokreta u Srbiji Maja Bobić podsetila je da je Kovačević predvodio tu organizaciju 12 godina.
"Bio je umni, veliki čovek i veliki evropejac, slobodan da kaže ono što misli i da se zalaže u ono što veruje, kao i da radi ono što smatra da je iskreno i pravedno. Zalagao se za modernu i slobodnu evropsku Srbiju", rekla je ona.
Bobić je dodala da je stekao brojne poštovaoce i prijatelje na Balkanu i u svetu, da je bio skroman i jednostavan čovek, spreman da uči, da prihvati nove ideje...
U ime svih prijatelja iz Igmanske inicijative od Kovačevića se oprostio i kopredsednik te organizacije za Srbiju Aleksandar Popov, navodeći da je Kovačević bio više od saradnika, više od prijatelja i izuzezan čovek, visokih moralnih principa.
"Uz svoju intelektualnu, moralnu superiornost uspeo je da ostane običan čovek i blizak svima nama i zato smo ga svi voleli", kazao je on.
Komemorartivnom skupu prisustvovali su i zamenk permijera i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, ministar za kulturu, medije i informaciono društvo Predrag Marković, šef Delegacije EU u Beogradu Vensan Dežer, član Predsednišstva Demokratske stranke Dragoljub Mićunović i druge značajne ličnosti iz javnog, kulturnog i političkog života Srbije, kao i članovi porodice Kovačević.
Kovačević je sahranjen u 15 sati na Novom groblju u Beogradu.
Bio je predsednik Evropskog pokreta u Srbiji i gradonačelnik Beograda, a posle duge i teške bolesti izvršio je samoubistvo pre tri dana u svom stanu u Beogradu.
Imao je dugu političku karijeru, tokom koje je prešao put od komunističkog aktiviste, preko državnog funkcionera, do diplomate, a autor je i više značajnih publicističkih dela.
Kovačević je rođen 1930. godine u Jagodini. Završio je Šestu mušku gimnaziju u Beogradu, gde je 1952. godine diplomirao na Visokoj školi za novinarstvo i diplomatiju.
Magistrirao je političke nauke na kalifornijskom univerzitetu Berkli 1960. godine i specijalizirao međunarodne odnose na univerzitetu Harvard.
Kovačević je bio član Savezne vlade i predsednik Komisije za odnose sa inostranstvom od 1982. do 1986. godine, a potom ambasador SFRJ u SAD 1987/89.
Iz Vašingtona je opozvan zbog neslaganja sa Slobodanom Miloševićem, koga je javno kritikovao, a iz tog perioda upamćen je njegov doprinos prebacivanju zaostavštine srpskog naučnika Nikole Tesle iz SAD u Beograd.
Kovačević je bio kopredsednik Civilnog srpsko-albanskog dijaloga, predsednik Asocijacije multietničkih gradova jugoistočne Evrope, a od 2000. godine i član Saveta Igmanske inicijative, koja okuplja 140 organizacija iz zemalja takozvanog Dejtonskog trougla.
Dobitnik je visokog jugoslovenskog odlikovanja Ordena bratstva i jedinstva i međunarodne nagrade "Haas International Award".
Predavao je međunarodno pregovaranje na Diplomatskoj akademiji u Beogradu i Fakultetu političkih nauka u Podgorici.
Kovačević je govorio engleski, francuski i ruski jezik.
Iza sebe je ostavio kćer Jelenu i sina Radovana.
(Tanjug)
