Azil iz Srbije zatražilo je 28.900 osoba, što je 54 odsto više nego 2009. godine, kada je Srbija bila šesta po broju tražilaca, kaže UNHCR.
Broj osoba koje su zatražile azil u industrijski razvijenim zemalja sveta smanjio se u protekloj deceniji skoro za polovinu, ali taj trend ne važi za Srbiju (sa Kosovom), odakle je prošle godine doašo najveći broj azilanata.
"Interesanto je to što broj zahteva za azil u 2010. godini može da se uporedi sa 2001, ubrzo posle krize na Kosovu", saopštio je Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR).
Prema podacima iz godišnjeg izveštaja ove agencije UN, koji je obuhvatio 44 industrijski razvijene zemlje sa područja Evrope i van kontinenta, prošle godine je podneto ukupno 358.800 zahteva za azil, što je pet odsto manje nego 2009. godine i 42 odsto manje nego 2001.
U većini regiona, uključujući Evropu, Severnu Ameriku i severnu Aziju, 2010. je zabeležen manji broj zahteva za azil, a u Evropi najviše je smanjen broj ovih zahteva na jugu, dok je do značajnih povećanja došlo naročito u Nemačkoj, Švedskoj, Danskoj, Turskoj, Belgiji i Francuskoj.
Najveći broj zahteva za azil prošle godine primile su Sjedinjene Države (55.530), Francuska (47.800) i Nemačka (41.330), kao i Švedska i Kanada.
U izveštaju se navodi da je u Francuskoj i Nemačkoj došlo do povećanja ovih zahteva delimično zato što se povećao broj tražilaca azila iz Srbije i Makedonije, što se u velikoj meri objašnjava uvođenjem bezviznog režima za ulazak u EU za državljane ove dve zemlje od decembra 2009. godine.
Posle Srbije, na drugom mestu po broju podnetih zahteva za azil su državljani Avganistana, a na trećem Kine.
U grupi 44 industrijalizovane zemlje na koje se odnosi izveštaj su 27 članica EU, Albanija, Australija, BiH, Kanada, Hrvatska, Island, Japan, Republika Koreja, Lihtenštajn, Crna Gora, Novi Zeland, Norveška, Srbija, Švajcarska, Turska, SAD i Makedonija.
U izveštaju se ne navode statistički podaci o broju odobrenih azila.
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić je, reagujući na primedbe Belgije da stotine ljudi sa juga Srbije traži politički azilu u toj zemlji, izjavio je početkom marta da će oni biti vraćeni u zemlju u skladu sa sporazumom o readmisiji, a organizatori "takvih trasnporta" kažnjeni.
(Agencije/MONDO)
"Interesanto je to što broj zahteva za azil u 2010. godini može da se uporedi sa 2001, ubrzo posle krize na Kosovu", saopštio je Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR).
Prema podacima iz godišnjeg izveštaja ove agencije UN, koji je obuhvatio 44 industrijski razvijene zemlje sa područja Evrope i van kontinenta, prošle godine je podneto ukupno 358.800 zahteva za azil, što je pet odsto manje nego 2009. godine i 42 odsto manje nego 2001.
U većini regiona, uključujući Evropu, Severnu Ameriku i severnu Aziju, 2010. je zabeležen manji broj zahteva za azil, a u Evropi najviše je smanjen broj ovih zahteva na jugu, dok je do značajnih povećanja došlo naročito u Nemačkoj, Švedskoj, Danskoj, Turskoj, Belgiji i Francuskoj.
Najveći broj zahteva za azil prošle godine primile su Sjedinjene Države (55.530), Francuska (47.800) i Nemačka (41.330), kao i Švedska i Kanada.
U izveštaju se navodi da je u Francuskoj i Nemačkoj došlo do povećanja ovih zahteva delimično zato što se povećao broj tražilaca azila iz Srbije i Makedonije, što se u velikoj meri objašnjava uvođenjem bezviznog režima za ulazak u EU za državljane ove dve zemlje od decembra 2009. godine.
Posle Srbije, na drugom mestu po broju podnetih zahteva za azil su državljani Avganistana, a na trećem Kine.
U grupi 44 industrijalizovane zemlje na koje se odnosi izveštaj su 27 članica EU, Albanija, Australija, BiH, Kanada, Hrvatska, Island, Japan, Republika Koreja, Lihtenštajn, Crna Gora, Novi Zeland, Norveška, Srbija, Švajcarska, Turska, SAD i Makedonija.
U izveštaju se ne navode statistički podaci o broju odobrenih azila.
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić je, reagujući na primedbe Belgije da stotine ljudi sa juga Srbije traži politički azilu u toj zemlji, izjavio je početkom marta da će oni biti vraćeni u zemlju u skladu sa sporazumom o readmisiji, a organizatori "takvih trasnporta" kažnjeni.
(Agencije/MONDO)
