Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić izrazio je danas uverenje da će u Srbiji biti političke volje i energije da sve potrebne stavke ispuni do juna, kako bi država dobila status kandidata za članstvo u EU.
Đelić je istakao da je u razgovoru sa evropskim komesarom za proširenje Štefanom Fileom bilo reči o finansiranju političkih partija i da će do juna biti donet zakonski propis u toj oblasti koji poštuje evropske standarde i koji je dobar za zemlju.
Đelić je za B92 rekao da mora postojati određeni nivo finansiranja partija iz budžeta i da je potrebna razumna i skromna cena, a da su nepotrebne skupe kampanje.
File, koji je sagledao specifičnost političkog sistema Srbije, "nije nikada video da deo parlamenta zviždi i pušta mobilne telefone" i nije mu prihvatljivo da se ukidanje blanko ostavki obavi na polovičan način, jer u toj oblasti postoji jasan evropski standard, rekao je Đelić.
On je naglasio da se Srbiji "neće gledati kroz prste" ni u pogledu reformi, ni saradnje sa Hagom, jer je "haški uslov sve tvrđi", dodavši da Srbija ima mogućnost da u decembru, uz dobijanje statusa kandidata, eventualno dobije i datum za početak pregovora za ulazak u EU.
Ukoliko budu obavljene reforme i izveštaj glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca bude pozitivan u junu, Srbija ima šansu da dobije ono što nijedna zemlja zapadnog Balkana nije dobila u proteklih šest godina, rekao je Đelić.
On je dodao da je svima u Evropi stalo da se u Srbiji održi politička stabilnost i da je svima jasno da bi izbori sada onemogućili pozitivno mišljenje Evropske komisije.
Ukoliko Srbija ne bi do septembra sprovela reforme, koje bi obezbedile da 12. oktobra, kada bude objavljeno mišljenje EK, bude dovoljno elemenata da ono bude pozitivno, onda bi čekala najmanje još godinu ili dve "do onoga što je nadohvat ruke do kraja ove godine".
Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, Đelić je istakao da je Srbija ostvarila pomak i da se očekuje rešavanje pitanja pečata kosovske carine, jer je Kosovo jednostrano na taj način pokušalo da promeni međunarodni ugovor CEFTA.
Đelić je najavio da će u ponedeljak u Beograd "doći svi ljudi koji se bave evropskim novcima u regionu", odnosno koordinatori za pretpristupnu pomoć EU iz celog regiona i da će zajednički stav regiona povećati mogućnost da "pomoć sa 200 ili 300 miliona evra poraste na 400, 600 ili 800 miliona evra".
Ta mera, kao i druga koja je vezana za garancije za izlazak na tržište kapitala, "vredeće za Srbiju sveukupno dve do tri milijarde evra", najavio je Đelić.
On je rekao da postoji nacrt zakona o restituciji i da je potrebno sagledati finansijsku situaciju i ispraviti nepravdu u toj oblasti, ali u skladu sa realnim mogućnostima zemlje.
Povodom zahteva grupe naučnika koja je pokrenula peticiju da se vrati ministarstvo nauke, Đelić je najavio da će o tome razgovarati sa zamenikom premijera i ministrom unutrašnjih poslova Ivicom Dačićem, a danas i sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, navodeći da je o tome već razgovarao sa premijerom Mirkom Cvetkovićem.
"Tražimo mehanizam da na tu zabrinutost odgovorimo tako što ćemo dati dodatnu garanciju za sprovođenje programa tako što bih se ja ovlastio da nadgledam investicije u infrastrukturu nauke i tehnologije", najavio je Đelić.
On je naglasio da Srbija neće odstupiti od uslova koji je dat svim zainteresovanim investitorima da očekuje minimalnu cenu od 1,4 milijarde evra za 51 odsto kapitala "Telekoma Srbije" i da, ako austrijski investitor ispuni te uslove, ne postoje smetnje da bude kupac.
Đelić je rekao da će se premijer Cvetković, koji je imao temperaturu uzrokovanu virusom, odmoriti i da planira da se za koji dan vrati na posao.
(Tanjug)
Đelić je za B92 rekao da mora postojati određeni nivo finansiranja partija iz budžeta i da je potrebna razumna i skromna cena, a da su nepotrebne skupe kampanje.
File, koji je sagledao specifičnost političkog sistema Srbije, "nije nikada video da deo parlamenta zviždi i pušta mobilne telefone" i nije mu prihvatljivo da se ukidanje blanko ostavki obavi na polovičan način, jer u toj oblasti postoji jasan evropski standard, rekao je Đelić.
On je naglasio da se Srbiji "neće gledati kroz prste" ni u pogledu reformi, ni saradnje sa Hagom, jer je "haški uslov sve tvrđi", dodavši da Srbija ima mogućnost da u decembru, uz dobijanje statusa kandidata, eventualno dobije i datum za početak pregovora za ulazak u EU.
Ukoliko budu obavljene reforme i izveštaj glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca bude pozitivan u junu, Srbija ima šansu da dobije ono što nijedna zemlja zapadnog Balkana nije dobila u proteklih šest godina, rekao je Đelić.
On je dodao da je svima u Evropi stalo da se u Srbiji održi politička stabilnost i da je svima jasno da bi izbori sada onemogućili pozitivno mišljenje Evropske komisije.
Ukoliko Srbija ne bi do septembra sprovela reforme, koje bi obezbedile da 12. oktobra, kada bude objavljeno mišljenje EK, bude dovoljno elemenata da ono bude pozitivno, onda bi čekala najmanje još godinu ili dve "do onoga što je nadohvat ruke do kraja ove godine".
Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, Đelić je istakao da je Srbija ostvarila pomak i da se očekuje rešavanje pitanja pečata kosovske carine, jer je Kosovo jednostrano na taj način pokušalo da promeni međunarodni ugovor CEFTA.
Đelić je najavio da će u ponedeljak u Beograd "doći svi ljudi koji se bave evropskim novcima u regionu", odnosno koordinatori za pretpristupnu pomoć EU iz celog regiona i da će zajednički stav regiona povećati mogućnost da "pomoć sa 200 ili 300 miliona evra poraste na 400, 600 ili 800 miliona evra".
Ta mera, kao i druga koja je vezana za garancije za izlazak na tržište kapitala, "vredeće za Srbiju sveukupno dve do tri milijarde evra", najavio je Đelić.
On je rekao da postoji nacrt zakona o restituciji i da je potrebno sagledati finansijsku situaciju i ispraviti nepravdu u toj oblasti, ali u skladu sa realnim mogućnostima zemlje.
Povodom zahteva grupe naučnika koja je pokrenula peticiju da se vrati ministarstvo nauke, Đelić je najavio da će o tome razgovarati sa zamenikom premijera i ministrom unutrašnjih poslova Ivicom Dačićem, a danas i sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, navodeći da je o tome već razgovarao sa premijerom Mirkom Cvetkovićem.
"Tražimo mehanizam da na tu zabrinutost odgovorimo tako što ćemo dati dodatnu garanciju za sprovođenje programa tako što bih se ja ovlastio da nadgledam investicije u infrastrukturu nauke i tehnologije", najavio je Đelić.
On je naglasio da Srbija neće odstupiti od uslova koji je dat svim zainteresovanim investitorima da očekuje minimalnu cenu od 1,4 milijarde evra za 51 odsto kapitala "Telekoma Srbije" i da, ako austrijski investitor ispuni te uslove, ne postoje smetnje da bude kupac.
Đelić je rekao da će se premijer Cvetković, koji je imao temperaturu uzrokovanu virusom, odmoriti i da planira da se za koji dan vrati na posao.
(Tanjug)
