Vlast bi u narednih osam meseci trebalo da uradi nešto ozbiljno, pa i po cenu da izgubi naredne izbore, izjavio je ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić.
Ljajić je, učestvujući u "Utisku nedelje" Televizije B92, kazao da bi trebalo uraditi nešto što će ljudi znati da cene, ako ne za ove, ono bar za naredne izbore.
Prema njegovim rečima, najvažnije je pokrenuti proizvodnju, ali i urediti državu, vladu, smanjiti broj agencija na najmanju moguću meru, smanjiti broj poslanika, smanjiti javnu potrošnju, ne dozvoliti da se samo trguje, ne zapošljavati samo u državnim službama…
Ministar je kazao da, prema projekcijama Ministarstva rada i socijalne politike, u Srbiji živi oko 700.000 ljudi ispod linije siromaštva.
To znači, prema njegovim rečima, da tročlana porodica ima mesečni prihod niži od 18.500 dinara, što je značajno manje od minimalne potrošačke korpe koja iznosi 23.000 dinara.
Srbija, kazao je Ljajić, nije Beograd i na svega tridesetak kilometara južnije ili istočnije od prestonice, situacija gotovo nadrealna.
"Stanovništvo u tom području se suočava sa katastrofalnom situacijom koja je posledica loših privatizacija i nespremnosti da se uđe dublje u proceš tranzicije…Ljudi tu još mentalno žive u vremenu 90-tih godina", rekao je on.
Ljajić je dodao da nema preciznih podataka koliko ljudi danas kupuje bajati hleb, ali je najavio da njegovo ministarstvo poslednja tri meseca pokušava da napravi nešto što će, kako je rekao, biti najpribližnije socijalnoj slici Srbije.
Ministar je ukazao da nijedna reforma od 2000. godine nije završena do kraja, već je svaka nova vlada koja je dolazila sve pokretala od početka.
"Sada je došla voda do poda i ovako se više ne može… Moramo da radimo, da proizvodimo, da izvozimo, jer nema alhemije koja će nam pomoći u ovoj situaciji koja značajno dodatno otežana ekonomskom krizom", rekao je Ljajić.
Analitičar Miroslav Prokopijević smatra da postoje dva načina vođena socijalne politike - razvojnom politikom u kojoj će dohodak rasti i drugi je preraspodela siromaštva.
"S te strane problem može da se reši tako što bi se vodila precizna i neselektivna socijalna politika, socijalna politika 'sunčevog zraka', usmerena ka ljudima kojima je ona potrebna", rekao je on.
Prema njegovim rečima, držanje nerealne cene hleba je pogrešno, jer to uništava poljoprivredu, kao i nedozvoljeni izvoz pšenice kojim se ostvaruje profit od cena na svetskom tržištu.
Primer loše socijalne politike je i različita cena struje za različite potrošač, pri čemu se kažnjavanju oni što troše više, što je, takođe, pogrešno, rekao je Prokopijević, koji kaže da ne vidi da postoji raspoloženje da se takva politika promeni.
(Tanjug)
Prema njegovim rečima, najvažnije je pokrenuti proizvodnju, ali i urediti državu, vladu, smanjiti broj agencija na najmanju moguću meru, smanjiti broj poslanika, smanjiti javnu potrošnju, ne dozvoliti da se samo trguje, ne zapošljavati samo u državnim službama…
Ministar je kazao da, prema projekcijama Ministarstva rada i socijalne politike, u Srbiji živi oko 700.000 ljudi ispod linije siromaštva.
To znači, prema njegovim rečima, da tročlana porodica ima mesečni prihod niži od 18.500 dinara, što je značajno manje od minimalne potrošačke korpe koja iznosi 23.000 dinara.
Srbija, kazao je Ljajić, nije Beograd i na svega tridesetak kilometara južnije ili istočnije od prestonice, situacija gotovo nadrealna.
"Stanovništvo u tom području se suočava sa katastrofalnom situacijom koja je posledica loših privatizacija i nespremnosti da se uđe dublje u proceš tranzicije…Ljudi tu još mentalno žive u vremenu 90-tih godina", rekao je on.
Ljajić je dodao da nema preciznih podataka koliko ljudi danas kupuje bajati hleb, ali je najavio da njegovo ministarstvo poslednja tri meseca pokušava da napravi nešto što će, kako je rekao, biti najpribližnije socijalnoj slici Srbije.
Ministar je ukazao da nijedna reforma od 2000. godine nije završena do kraja, već je svaka nova vlada koja je dolazila sve pokretala od početka.
"Sada je došla voda do poda i ovako se više ne može… Moramo da radimo, da proizvodimo, da izvozimo, jer nema alhemije koja će nam pomoći u ovoj situaciji koja značajno dodatno otežana ekonomskom krizom", rekao je Ljajić.
Analitičar Miroslav Prokopijević smatra da postoje dva načina vođena socijalne politike - razvojnom politikom u kojoj će dohodak rasti i drugi je preraspodela siromaštva.
"S te strane problem može da se reši tako što bi se vodila precizna i neselektivna socijalna politika, socijalna politika 'sunčevog zraka', usmerena ka ljudima kojima je ona potrebna", rekao je on.
Prema njegovim rečima, držanje nerealne cene hleba je pogrešno, jer to uništava poljoprivredu, kao i nedozvoljeni izvoz pšenice kojim se ostvaruje profit od cena na svetskom tržištu.
Primer loše socijalne politike je i različita cena struje za različite potrošač, pri čemu se kažnjavanju oni što troše više, što je, takođe, pogrešno, rekao je Prokopijević, koji kaže da ne vidi da postoji raspoloženje da se takva politika promeni.
(Tanjug)
