Predsednik Ustavnog suda Srbije Dragiša Slijepčević izjavio je danas da će taj sud uskoro odlučivati o predlozima za zabranu ekstremnih desničarskih grupa "Nacionalni stroj", "Obraz" i "Naši 1389".
On je na konferenciji za novinare odbacio kritike o sporom rešavanju predmeta od posebnog interesa za javnost.
Dragiša Slijepčević je podsetio da je Ustavni sud već doneo odluku kojom se proglasio nenadležnim po predlogu republičkog javnog tužioca za zabranu 14 navijačkih grupa i podgrupa.
On je objasnio da je Ustavni sud utvrdio da u ovom slučaju nema udruživanja, bilo da je reč o registrovanim ili tajnim udruženjima.
"Utvrdili smo da se radi o okupljanju, a ne o udruživanju, a ono ne potpada pod organizovanje koje podleže zakonskoj zabrani", precizirao je Slijepčević.
On je dodao da je postupak u predmetu navijačkih grupa trajao godinu i po zbog toga što je Ustavni sud morao da prikuplja na desetine izveštaja i sam da utvrđuje činjenice, odnosno o kakvom se delovanju radi.
Slično je i u postupku o desničarskim organizacijama, jer kada se zahtev za zabranu ne dokumentuje, onda se, kako je rekao, Ustavni sud obraća državnim organima.
Prema rečima Slijepčevića, te aktivnosti su u ovom predmetu poodmakle i uskoro će sudija izvestilac koji priprema referat izneti predloge, a od toga će zavisiti da li će najpre biti održan konsultativni ili radni sastanak ili će biti održana sednica za meritorno odlučivanje.
On je negirao pisanja pojedinih medija o tome da je Ustavni sud odložio odlučivanje o ustavnosti Zakona o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama i naveo da je Ustavni sud započeo postupak i da je održana javna konsultativa sednica po tom predmetu.
Slijepčević je dodao da sudija izvestilac priprema referat, koji će biti osnova za većanje i glasanje, istakavši da se odluka može očekivati pre godišnjih odmora.
Povodom odluke Ustavnog suda o mogućnosti pretvaranja ustavnih žalbi u prigovore Visokog saveta sudstva, koja je izazvala iznenađenja stručne javnosti, zamenik predsednika sudija Marija Draškić objasnila je da se ne radi o uskraćivanju prava ne odlučivanje pred Ustavnim sudom, niti pretvaranju ustavnih žalbi u prigovore, "već o dodatnoj fazi u odlučivanju samog VSS".
Ona je podsetila da je Ustavni sud doneo dve pilot odluke po žalbama neizabranih sudija, kojima je zatražio da VSS ponovi postupak i otkloni određene nedostatke i naglasila da je rešenje po kome se preispituju odluke VSS na tragu pomenute odluke Ustavnog suda, pogotovu što sudije koje nisu zadovoljne odlukom po njihovom prigovoru imaju opet pravo žalbe Ustavnom sudu.
Bivša predsednica Ustavnog suda Srbije Bosa Nenadić izjavila je da je taj sud ocenio kao neustavne odredbe Zakona o lokalnim izborima koje se odnose na blanko ostavke i raspored mandata, ali da se to odnosi i na ostvarivanje izbornih prava na svim nivoima.
Nenadićeva je rekla da su prošle godine kao neustavne ocenjene odredbe o blanko ostavkama i rasporedu mandata i da se taj "stav suda odnosi uopšte na ostvarivanje izbornih prava u predstavničkim telima, od jedinica lokalne samouprave do Narodne skupštine".
Govoreći o radu Ustavnog suda u prošloj godini, ona je navela da je taj sud rešio 590 ustavnih žalbi, a da se 24 odsto (249) odnosi na povredu prava na suđenje u razumnom roku.
"To govori da naš pravosudni sistem još boluje od neefikasnosti", rekla je Nenadić i dodala da su neki parnični postupci u Srbiji trajali čak i 33 godine.
(agencije/MONDO)
Dragiša Slijepčević je podsetio da je Ustavni sud već doneo odluku kojom se proglasio nenadležnim po predlogu republičkog javnog tužioca za zabranu 14 navijačkih grupa i podgrupa.
On je objasnio da je Ustavni sud utvrdio da u ovom slučaju nema udruživanja, bilo da je reč o registrovanim ili tajnim udruženjima.
"Utvrdili smo da se radi o okupljanju, a ne o udruživanju, a ono ne potpada pod organizovanje koje podleže zakonskoj zabrani", precizirao je Slijepčević.
On je dodao da je postupak u predmetu navijačkih grupa trajao godinu i po zbog toga što je Ustavni sud morao da prikuplja na desetine izveštaja i sam da utvrđuje činjenice, odnosno o kakvom se delovanju radi.
Slično je i u postupku o desničarskim organizacijama, jer kada se zahtev za zabranu ne dokumentuje, onda se, kako je rekao, Ustavni sud obraća državnim organima.
Prema rečima Slijepčevića, te aktivnosti su u ovom predmetu poodmakle i uskoro će sudija izvestilac koji priprema referat izneti predloge, a od toga će zavisiti da li će najpre biti održan konsultativni ili radni sastanak ili će biti održana sednica za meritorno odlučivanje.
On je negirao pisanja pojedinih medija o tome da je Ustavni sud odložio odlučivanje o ustavnosti Zakona o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama i naveo da je Ustavni sud započeo postupak i da je održana javna konsultativa sednica po tom predmetu.
Slijepčević je dodao da sudija izvestilac priprema referat, koji će biti osnova za većanje i glasanje, istakavši da se odluka može očekivati pre godišnjih odmora.
Povodom odluke Ustavnog suda o mogućnosti pretvaranja ustavnih žalbi u prigovore Visokog saveta sudstva, koja je izazvala iznenađenja stručne javnosti, zamenik predsednika sudija Marija Draškić objasnila je da se ne radi o uskraćivanju prava ne odlučivanje pred Ustavnim sudom, niti pretvaranju ustavnih žalbi u prigovore, "već o dodatnoj fazi u odlučivanju samog VSS".
Ona je podsetila da je Ustavni sud doneo dve pilot odluke po žalbama neizabranih sudija, kojima je zatražio da VSS ponovi postupak i otkloni određene nedostatke i naglasila da je rešenje po kome se preispituju odluke VSS na tragu pomenute odluke Ustavnog suda, pogotovu što sudije koje nisu zadovoljne odlukom po njihovom prigovoru imaju opet pravo žalbe Ustavnom sudu.
Bivša predsednica Ustavnog suda Srbije Bosa Nenadić izjavila je da je taj sud ocenio kao neustavne odredbe Zakona o lokalnim izborima koje se odnose na blanko ostavke i raspored mandata, ali da se to odnosi i na ostvarivanje izbornih prava na svim nivoima.
Nenadićeva je rekla da su prošle godine kao neustavne ocenjene odredbe o blanko ostavkama i rasporedu mandata i da se taj "stav suda odnosi uopšte na ostvarivanje izbornih prava u predstavničkim telima, od jedinica lokalne samouprave do Narodne skupštine".
Govoreći o radu Ustavnog suda u prošloj godini, ona je navela da je taj sud rešio 590 ustavnih žalbi, a da se 24 odsto (249) odnosi na povredu prava na suđenje u razumnom roku.
"To govori da naš pravosudni sistem još boluje od neefikasnosti", rekla je Nenadić i dodala da su neki parnični postupci u Srbiji trajali čak i 33 godine.
(agencije/MONDO)
