Pravoslavni vernici i crkva danas obeležavaju Veliki petak, dan kada je Isus Hrist odveden iz kuće prvosveštenika Kajafe kod rimskog prokuratora Pontija Pilata, koji ga je osudio na razapinjanje na krstu.
Pravoslavni vernici i crkva danas obeležavaju Veliki petak, dan kada je Isus Hrist odveden iz kuće prvosveštenika Kajafe kod rimskog prokuratora Pontija Pilata, koji ga je osudio na razapinjanje na krstu.U svim pravoslavnim hramovima, koji su zadržali istočni hrišćanski obred, na dan Hristove smrti ne služi se sveta liturgija, već carski časovi, sa čitanjem jevandjelja o dogadjajima u Nedelji stradanja.
Na Veliki petak se ne peva i ne veseli se.
Prema predanju, Isus je preminuo na krstu "u šesti čas dana", a zavesa jerusalimskog hrama se toga časa pocepala na pola, sunce se pomračilo, mrtvi su ustajali iz grobova i sva zvona su popucala.Otuda na Veliki petak biju drvena klepala, a zvona ne zvone do nedelje, kada prvi put oglašavaju radost Hristovog Vaskrsenja.
Odluku o Isusovom pogubljenju donela je na Veliku sredu judejska skupština (sinedrion), a uhvaćen je u Getsemanskom vrtu, posle Tajne večere, u noći izmedu Velikog četvrtka i Velikog petka.
Kako su zapisali jevandjelisti, posle improvizovanog sudjenja, Isus Hrist je izveden pred Pontija Pilata, rimskog namesnika za Judeju, koji ga je osudio na smrt i predao narodu.
Pošto je izrekao presudu, Pilat je oprao ruke i rekao okupljenoj masi naroda: "Ja nisam kriv za smrt ovog pravednika. Vi ćete videti".
Razjareni judejski narod, koji je tražio Isusovo raspeće i smrt, uzvikivao je: "Krv njegova na nas i našu decu!"
Sa trnovim vencem na glavi, Hrist je izneo svoj krst do Golgote, gde je raspet i izdahnuo tražeći oproštaj za svoje dželate: "Oče, oprosti im, jer ne znaju šta čine".
Vreme smrti i skidanja sa krsta tela Gospodnjeg u crkvama se obeležava večernjim bogosluženjima i posebnim ritualom iznošenja plaštanice na posebno ukrašen sto ispred oltara - Hristov grob, a potom sledi trokratni ophod oko crkve sa plaštanicom, kao simbolom sahrane, uz zvuke klepala.
Crvena plaštanica na kojoj su slike stradanja Gospodnjih, stoji ispred oltara i celiva se do dana njegovog Vaskrsenja.
Pravoslavni kanon za Veliki petak predvidja strog post na vodi, a mnogi vernici toga dana uopšte ne jedu i ne piju do zalaska sunca.
Pored posta na dan hrisćanske žalosti ne radi se ni u kući ni u polju, a običaj je da se na taj dan farbaju vaskršnja jaja i to u crvenu boju, koja je simbol nevino prolivene krvi Hristove.
Prema hrišćanskom učenju Stradanje prethodi Vaskrsenju, a bez stradanja i smrti nema vaskrsenja.
