Američki Stejt department navodi u najnovijem izveštaju o stanju ljudskih prava u svetu da je Srbija postigla napredak time što je prošle godine organizovana Parada ponosa.
Godišnji izveštaj Stejt departmenta o ljudskim pravima u kojem se analizira stanje ljudskih prava u 194 zemalje sveta tokom 2010. godine, objavljen je u petak, i pored ostalog, ukazuje da još nisu uhapšena dva preostala begunca optužena u Tribunalu u Hagu, što se od Srbije traži.
Među problemima u poštovanju ljudskih prava u Srbiji u izveštaju se navodi policijsko maltretiranje zatvorenika, neefikasna i duga suđenja, maltretiranje novinara, aktivista za ljudska prava i drugih kritičara vlasti.
Takođe se ukazuje na korupciju u pravosuđu, izvršnim i pravnim ograncima vlade, uključujući i policiji, i naglašava da je bilo nasilja nad ženama i decom i diskriminacije manjina, posebno Roma i pripadnika lezbejske i gej populacije, kao i trgovine ljudima.
Kao značajan učinak u poštovanju ljudskih prava tokom 2010, označava se organizovanje Parade ponosa 10. oktobra "kada je vlada potvrdila slobodu okupljanja LGBT zajednice".
"Za razliku od prethodnih godina, vlada je blisko sarađivala sa organizatorima da se pripremi za taj događaj, i policija je uspešno zaštitila učesnike parade uprkos rasprostranjenim nasilnim protestima ekstremističkih grupa", piše u izveštaju koji detaljno opisiju stanje ljudskih prava, po oblastima.
Galeriju slika koje će se pamtiti možete pogledati OVDE.
U izveštaju se dodaje da je specijalno odelenje Okružnog suda u Beogradu za ratne zločine nastavilo da sudi u slučajevima ratnih zločina 1991-99 u sukobima u bivšoj Jugoslaviji i razmatra dva slučaja iz Drugog svetskog rata.
Navodi se da nije bilo pomaka u zahtevu iz kancelarije specijalnog tužioca da se dalje istraži ubistvo iz 1999, novinara Slavka Ćuruvije.
Izveštaj takođe piše da je Savet Evrope u decembru objavio izveštaj izvestioca Dika Martija u kojem se navodi da su pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova organizovali ubistvo i kasnije trgovinu organima zatvorenika Srba i kosovskih Albanaca za vreme i posle sukoba na Kosovu 1999. godine.
U delu o arbitrarnom ili nezakonitom oduzimanju života u izveštaju piše da vlada ili saradnici vlade nisi načinili nikakva politički motivisana ubistva, ali da zbog nedostatka centralizovanog policijskog registra nije jasno koliko je smrtnih slučajeva moguće posledica upotrebe vatrenog oružja na strani policije.
U saradnji sa susednim zemljama, Međunarodnom komisijom o nestalim osobama i drugim međunarodnim organizacijama, vlada je nastavila da ostvarije skroman napredak u identifikovanju nestalih osoba iz sukoba na Kosovu, piše u izveštaju.
U delu o mučenju i drugom nehumanom postupanju navodi se da Ustav Srbije zabranjuje takvo ponašanje ali da je ipak policija ponekad tukla zatvorenike i maltretirala ljude, obično za vreme hapšenja ili prvobitnog zatvaranja za sitna kriminalna dela.
Što se tiče uslova u zatvorima podvlači se da su se razlikovali znantno među raznim zatvorima. Izveštaj navodi da je prenatrpanost i dalje problem koji je vlada priznala i navode reči ombudsmana Saše Jankovića pred relevantnim skupštinskim odborom da se u zatvorima koji imaju kapacitet 7.000 drže 12.000 zatvorenika, koji spavaju na podovima.
"Sudovi su bili neefikasni. Iako je zbog sistema vođenja knjiga teško tačno proceniti zaostale nerešene slučajeve ili efikasnost sudova za celu zemlju, rešenje nekih slučajeva traje više godina," piše u izveštaju.
Navodi se da je bilo izveštaja o mešanju vlade u slobodu govora i štampe, uglavnom na opštinskom nivou, ali da su u većini slučajeva pojedinci mogli da kritikuju vladu javno ili privatno bez ikakvih posledica.
Vlada je, kako se navodi, nastavila da napreduje u saradnji sa Haškim tribunalom, međutim dva optužena u hagu Ratko Mladić i Goran Hadžić i dalje su u bekstvu i Tribunal i dalje insistira na njihovom hapšenju.
(Beta)
Među problemima u poštovanju ljudskih prava u Srbiji u izveštaju se navodi policijsko maltretiranje zatvorenika, neefikasna i duga suđenja, maltretiranje novinara, aktivista za ljudska prava i drugih kritičara vlasti.
Takođe se ukazuje na korupciju u pravosuđu, izvršnim i pravnim ograncima vlade, uključujući i policiji, i naglašava da je bilo nasilja nad ženama i decom i diskriminacije manjina, posebno Roma i pripadnika lezbejske i gej populacije, kao i trgovine ljudima.
Kao značajan učinak u poštovanju ljudskih prava tokom 2010, označava se organizovanje Parade ponosa 10. oktobra "kada je vlada potvrdila slobodu okupljanja LGBT zajednice".
"Za razliku od prethodnih godina, vlada je blisko sarađivala sa organizatorima da se pripremi za taj događaj, i policija je uspešno zaštitila učesnike parade uprkos rasprostranjenim nasilnim protestima ekstremističkih grupa", piše u izveštaju koji detaljno opisiju stanje ljudskih prava, po oblastima.
Galeriju slika koje će se pamtiti možete pogledati OVDE.
U izveštaju se dodaje da je specijalno odelenje Okružnog suda u Beogradu za ratne zločine nastavilo da sudi u slučajevima ratnih zločina 1991-99 u sukobima u bivšoj Jugoslaviji i razmatra dva slučaja iz Drugog svetskog rata.
Navodi se da nije bilo pomaka u zahtevu iz kancelarije specijalnog tužioca da se dalje istraži ubistvo iz 1999, novinara Slavka Ćuruvije.
Izveštaj takođe piše da je Savet Evrope u decembru objavio izveštaj izvestioca Dika Martija u kojem se navodi da su pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova organizovali ubistvo i kasnije trgovinu organima zatvorenika Srba i kosovskih Albanaca za vreme i posle sukoba na Kosovu 1999. godine.
U delu o arbitrarnom ili nezakonitom oduzimanju života u izveštaju piše da vlada ili saradnici vlade nisi načinili nikakva politički motivisana ubistva, ali da zbog nedostatka centralizovanog policijskog registra nije jasno koliko je smrtnih slučajeva moguće posledica upotrebe vatrenog oružja na strani policije.
U saradnji sa susednim zemljama, Međunarodnom komisijom o nestalim osobama i drugim međunarodnim organizacijama, vlada je nastavila da ostvarije skroman napredak u identifikovanju nestalih osoba iz sukoba na Kosovu, piše u izveštaju.
U delu o mučenju i drugom nehumanom postupanju navodi se da Ustav Srbije zabranjuje takvo ponašanje ali da je ipak policija ponekad tukla zatvorenike i maltretirala ljude, obično za vreme hapšenja ili prvobitnog zatvaranja za sitna kriminalna dela.
Što se tiče uslova u zatvorima podvlači se da su se razlikovali znantno među raznim zatvorima. Izveštaj navodi da je prenatrpanost i dalje problem koji je vlada priznala i navode reči ombudsmana Saše Jankovića pred relevantnim skupštinskim odborom da se u zatvorima koji imaju kapacitet 7.000 drže 12.000 zatvorenika, koji spavaju na podovima.
"Sudovi su bili neefikasni. Iako je zbog sistema vođenja knjiga teško tačno proceniti zaostale nerešene slučajeve ili efikasnost sudova za celu zemlju, rešenje nekih slučajeva traje više godina," piše u izveštaju.
Navodi se da je bilo izveštaja o mešanju vlade u slobodu govora i štampe, uglavnom na opštinskom nivou, ali da su u većini slučajeva pojedinci mogli da kritikuju vladu javno ili privatno bez ikakvih posledica.
Vlada je, kako se navodi, nastavila da napreduje u saradnji sa Haškim tribunalom, međutim dva optužena u hagu Ratko Mladić i Goran Hadžić i dalje su u bekstvu i Tribunal i dalje insistira na njihovom hapšenju.
(Beta)
