Predsednik Srbije Boris Tadić poručio je kuvajtskim privrednicima da mogu računati na najbolje uslove poslovanja u Srbiji. Predstavnici kuvajtskog biznisa uzvratili spremnošcu da srpske kompanije uključe u vladine projekte u vrednosti od preko milijardu dolara.
“Daću podršku svakom vašem privredniku i investitoru i garantujem, kao predsednik republike, da ćete u Srbiji imati najbolje moguće uslove poslovanja”, istakao je Tadić otvarajući Biznis forum Srbije i Kuvajta, na kojem učestvuju predstavnici tridesetak srpskih kompanija.
Prema Tadićevim rečima, velike mogućnosti za unapređenje privredne saradnje Srbije i Kuvajta su u oblasti poljoprivrede, turizma, građevinarstva i odbrambene industrije.
Bogati Kuvajt, naime, raspolaže desetinom svetskih rezervi nafte, ali je samo 0,84 odsto zemljišta obradivo.
Tadić je podsetio da Srbija ima značajne kapacitete u proizvodnji hrane i da su velike površine još u državnom vlasništvu, te da je moguća i saradnja s privatnim srpskim kompanijama koje postižu odlične rezultate i raspolažu savremenim tehnologijama za proizvodnju.
Kad je reč o saradnji u oblasti zdravstva, Tadić je istakao prirodne resurse i kapacitete banja u Srbiji, koje “vrlo brzo mogu dostići standard u Evropi”, kao i Vojno-medicinsku akademiju, “čuvenu u vojno medicinskim analima”, čija je tehnologija primenljiva i u drugim zemljama.
Govoreći o odbrambenoj industriji, Tadić je podsetio da je reč o kapacitetima poznatim u svetu.
“Istorija saradnje s Kuvajtom dobro je poznata iz vremena bivše Jugoslavije. Naši vojno remontni zavodi imaju veliki potencijal. Verujem da možemo da pronađemo zajednički interes”, naglasio je predsednik Srbije.
Srbija je dala Kuvajćanima ponudu za remont i modernizaciju 149 tenkova M-84, koje je Kuvajt 1990. godine kupio od bivše Jugoslavije, a ministar odbrane Dragan Šutanovac nada se da će juče potpisani sporazum o saradnji u oblasti odbrane značiti “korak napred” u dobijanju tog posla.
Tadić je na Biznis forumu zaključio da su “mir i stabilnost fundamentalni interes i Srbije i Kuvajta” i Kuvajćanima poručio da će “u Srbiji uvek imati prijatelje, kao što su imali i u prošlosti”.
Predsednik je podsetio da su naša preduzeća učestvovala u obnovi i izgradnji Kuvajta, te da su predstavnici nekih od tih preduzeća učesnici i današnjeg foruma, što potvrđuje da su spremni da se ponovo uključe u poslove u ovoj arapskoj zemlji.
Predsednik Privredne i industrijske komore Kuvajta Ali Mohamed Thanian Al-Ganim istovremeno je pozvao srpske firme da konkurišu za poslove u okviru “ambicioznog plana budućeg razvoja” koji je usvojila ovdašnja vlada, a čija je ukupna vrednost više od milijardu dolara.
“Naš plan zasniva se na privatizaciji i tržišnoj orjentaciji, na velikim projektima. Podrazumeva izgradnju gradova i luka, ostrva, naftnih polja, komunikacija i saobraćaja, novih elektrana, i druge džinovske projekte koji su potrebni kako bi se ostvarila naša vizija da postanemo regionalni finansijski i trgovinski centar”, dodao je Al-Ganim.
On je izrazio optimizam u pogledu jačanja ekonomskih veza dve zemlje, koji, kako je rekao, temelji na činjenici da Srbiju pravim putem vodi pravi čovek, Boris Tadić.
Izgradnja na ostrvima potencijalno bi mogla da bude izuzetno zanimljiv i obiman posao. Kuvajt, naime, ima devet ostrva, od kojih je zasad samo jedno naseljeno.
Predsednik kuvajtske komore je primetio da trgovinska razmena Srbije i Kuvajta “nema obim koji bismo želeli” i izrazio nadu da će se “povećati broj trgovinskih prilika i da će ova poseta doprineti tome da dođe do jačanja biznisa između dve zemlje”.
Ekonomsku saradnju dve zemlje karakteriše skromna robna razmena koja je 2010. godine iznosila samo 1,3 miliona dolara.
Ranije, preduzeća iz Srbije su gradila i sagradila vodeće privredne objekte u Kuvajtu, poput luka Dohe i Failake.
Bila su takođe angažovana na postavljanju lukobrana Salmija sa jahting klubom, vodotornjeva visine 187 metara i kapaciteta 9.000 kubika, koji su postali simbol Kuvajta, kao i avio-baze, beduinska naselja, ministarski kompleks vredan 172 miliona dolara, a radili smo i na podzemnim spremištima za vodu.
(Tanjug)
Prema Tadićevim rečima, velike mogućnosti za unapređenje privredne saradnje Srbije i Kuvajta su u oblasti poljoprivrede, turizma, građevinarstva i odbrambene industrije.
Bogati Kuvajt, naime, raspolaže desetinom svetskih rezervi nafte, ali je samo 0,84 odsto zemljišta obradivo.
Tadić je podsetio da Srbija ima značajne kapacitete u proizvodnji hrane i da su velike površine još u državnom vlasništvu, te da je moguća i saradnja s privatnim srpskim kompanijama koje postižu odlične rezultate i raspolažu savremenim tehnologijama za proizvodnju.
Kad je reč o saradnji u oblasti zdravstva, Tadić je istakao prirodne resurse i kapacitete banja u Srbiji, koje “vrlo brzo mogu dostići standard u Evropi”, kao i Vojno-medicinsku akademiju, “čuvenu u vojno medicinskim analima”, čija je tehnologija primenljiva i u drugim zemljama.
Govoreći o odbrambenoj industriji, Tadić je podsetio da je reč o kapacitetima poznatim u svetu.
“Istorija saradnje s Kuvajtom dobro je poznata iz vremena bivše Jugoslavije. Naši vojno remontni zavodi imaju veliki potencijal. Verujem da možemo da pronađemo zajednički interes”, naglasio je predsednik Srbije.
Srbija je dala Kuvajćanima ponudu za remont i modernizaciju 149 tenkova M-84, koje je Kuvajt 1990. godine kupio od bivše Jugoslavije, a ministar odbrane Dragan Šutanovac nada se da će juče potpisani sporazum o saradnji u oblasti odbrane značiti “korak napred” u dobijanju tog posla.
Tadić je na Biznis forumu zaključio da su “mir i stabilnost fundamentalni interes i Srbije i Kuvajta” i Kuvajćanima poručio da će “u Srbiji uvek imati prijatelje, kao što su imali i u prošlosti”.
Predsednik je podsetio da su naša preduzeća učestvovala u obnovi i izgradnji Kuvajta, te da su predstavnici nekih od tih preduzeća učesnici i današnjeg foruma, što potvrđuje da su spremni da se ponovo uključe u poslove u ovoj arapskoj zemlji.
Predsednik Privredne i industrijske komore Kuvajta Ali Mohamed Thanian Al-Ganim istovremeno je pozvao srpske firme da konkurišu za poslove u okviru “ambicioznog plana budućeg razvoja” koji je usvojila ovdašnja vlada, a čija je ukupna vrednost više od milijardu dolara.
“Naš plan zasniva se na privatizaciji i tržišnoj orjentaciji, na velikim projektima. Podrazumeva izgradnju gradova i luka, ostrva, naftnih polja, komunikacija i saobraćaja, novih elektrana, i druge džinovske projekte koji su potrebni kako bi se ostvarila naša vizija da postanemo regionalni finansijski i trgovinski centar”, dodao je Al-Ganim.
On je izrazio optimizam u pogledu jačanja ekonomskih veza dve zemlje, koji, kako je rekao, temelji na činjenici da Srbiju pravim putem vodi pravi čovek, Boris Tadić.
Izgradnja na ostrvima potencijalno bi mogla da bude izuzetno zanimljiv i obiman posao. Kuvajt, naime, ima devet ostrva, od kojih je zasad samo jedno naseljeno.
Predsednik kuvajtske komore je primetio da trgovinska razmena Srbije i Kuvajta “nema obim koji bismo želeli” i izrazio nadu da će se “povećati broj trgovinskih prilika i da će ova poseta doprineti tome da dođe do jačanja biznisa između dve zemlje”.
Ekonomsku saradnju dve zemlje karakteriše skromna robna razmena koja je 2010. godine iznosila samo 1,3 miliona dolara.
Ranije, preduzeća iz Srbije su gradila i sagradila vodeće privredne objekte u Kuvajtu, poput luka Dohe i Failake.
Bila su takođe angažovana na postavljanju lukobrana Salmija sa jahting klubom, vodotornjeva visine 187 metara i kapaciteta 9.000 kubika, koji su postali simbol Kuvajta, kao i avio-baze, beduinska naselja, ministarski kompleks vredan 172 miliona dolara, a radili smo i na podzemnim spremištima za vodu.
(Tanjug)
