Srpska pravoslavna crkva i vernici slave danas najvažniji hrišćanski praznik, Uskrs, koji dolazi posle Velikog petka i Velike subote. Na Uskrs se skidaju oltarske dveri da bi se time pokazalo da je Isus uskrsnućem pobedio smrt i otvorio rajska vrata.
Uskrs je najvažniji hričhanski praznik jer suština hrišćanskog učenja zapravo označava vaskrsnuće Hristovo iz mrtvih. To je pobeda vere i života nad smrti.
Isus je raspet u petak, subotu je preležao u grobu, u Josifovom vrtu, a u nedelju zorom, osetio se snažan zemljotres i andjeo Božji sleteo je na grob. Stražari, koji su čuvali grob, u strahu su popadali kao mrtvi. Isus je vaskrsao.
Na Uskrs je, po verovanju, prvo Marija Magdalena srela Hrista, a potom se on ukazao i svojim učenicima.
Samo učenik Toma, koji je bio odsutan, nije poverovao da je Hristos uskrsnuo, otuda u narodu uzrečica "neverni Toma".
Ljudi se za ovaj praznik pozdravljaju sa: "Hristos vaskrese" i "Vaistinu vaskrese". Cela nedelja praznika zove se Svetla nedelja, a tada se pevaju radosne crkvene pesme.
Na prvom Vaseljenskom saboru, u Nikeji 325. godine, odlučeno je da se Uskrs svuda praznuje istog dana, posle prolećne ravnodnevice, prve nedelje posle jevrejske Pashe i prvog punog meseca.
Uskrs je pokretan praznik. Uvek se vezuje samo za nedelju, i može "pasti" u razmaku od 35 dana, od 4. aprila do 8. maja po gregorijanskom, odnosno od 22. marta do 25. aprila po starom, julijanskom računanju vremena.
Srpska pravoslavna crkva vreme računa po starom - julijanskom kalendaru, a država Srbija po novom - gregorijanskom kalendaru. Otuda i razlika u datumima.
Za Uskrs se jaja boje crveno i drugim jarkim bojama i poklanjaju prijateljima. Jaje ima simboličko značenje jer se iz njega radja život.
Za ovaj praznik sprema se kolač koji domaćin za vreme ručka lomi zajedno sa decom. Na Uskrs se narod ujutro umiva svežom vodom u koju su stavljeni crveno obojeno jaje, bosiljak i zdravac.
Uskrs je najvažniji hričhanski praznik jer suština hrišćanskog učenja zapravo označava vaskrsnuće Hristovo iz mrtvih. To je pobeda vere i života nad smrti.
Isus je raspet u petak, subotu je preležao u grobu, u Josifovom vrtu, a u nedelju zorom, osetio se snažan zemljotres i andjeo Božji sleteo je na grob. Stražari, koji su čuvali grob, u strahu su popadali kao mrtvi. Isus je vaskrsao.
Na Uskrs je, po verovanju, prvo Marija Magdalena srela Hrista, a potom se on ukazao i svojim učenicima.
Samo učenik Toma, koji je bio odsutan, nije poverovao da je Hristos uskrsnuo, otuda u narodu uzrečica "neverni Toma".
Ljudi se za ovaj praznik pozdravljaju sa: "Hristos vaskrese" i "Vaistinu vaskrese". Cela nedelja praznika zove se Svetla nedelja, a tada se pevaju radosne crkvene pesme.
Na prvom Vaseljenskom saboru, u Nikeji 325. godine, odlučeno je da se Uskrs svuda praznuje istog dana, posle prolećne ravnodnevice, prve nedelje posle jevrejske Pashe i prvog punog meseca.
Uskrs je pokretan praznik. Uvek se vezuje samo za nedelju, i može "pasti" u razmaku od 35 dana, od 4. aprila do 8. maja po gregorijanskom, odnosno od 22. marta do 25. aprila po starom, julijanskom računanju vremena.
Srpska pravoslavna crkva vreme računa po starom - julijanskom kalendaru, a država Srbija po novom - gregorijanskom kalendaru. Otuda i razlika u datumima.
Za Uskrs se jaja boje crveno i drugim jarkim bojama i poklanjaju prijateljima. Jaje ima simboličko značenje jer se iz njega radja život.
Za ovaj praznik sprema se kolač koji domaćin za vreme ručka lomi zajedno sa decom. Na Uskrs se narod ujutro umiva svežom vodom u koju su stavljeni crveno obojeno jaje, bosiljak i zdravac.
Pridruži se MONDO zajednici.