Na novoj listi Fridom hausa o slobodi medija, Srbija je 72. od 196 rangiranih zemalja, lošija od Slovenije ali nešto bolja od ostalih zemelja u regionu.
Američka nevladina organizacija Fridom haus objavila je, uoči Dana slobode medija. novi izveštaj "Sloboda štampe 2011: Globalno istraživanje nezavisnosti medija", koji se odnosi na prošlu godinu.
Od zemalja regiona, u izveštaju je najbolje prošla Slovenija, gde su mediji slobodni, i sa 25 poena nalazi se na 48. mestu. Srbija je 24 mesta ispod nje i srpski mediji su okarakterisani kao delimično slobodni pošto ima 33 poena.
Crna Gora, je zauzela 80. mesto, a iza nje su Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Albanija i Kosovo.
Hrvatska ima 41 poen i nalazi se na 85. mestu, za 11 mesta ispod nje su BiH i Makedonija koje imaju po 48 poena i dele 96. mesto. Na 102. i 104. poziciji su Albanija i Kosovo sa 50 odnosno 51 poen.
Za svaku zemlju ispitivala su se 23 metodološka pitanja i 109 indikatora podeljenih u tri kategorije: pravno, političko i ekonomsko okruženje.
"Za svako metodološko pitanje, manji broj poena se daje za slobodniju situaciju, dok je veći broj poena dodeljen za manje slobodno okruženje”, objašnjavaju stručnjaci Fridom hausa.
Ispituju se zakoni i regulative koje mogu uticati na medijski sadržaj i sklonost vlasti da koriste ovo kako bi ograničili medije da rade.
Ocenjuje se stepen političke kontrole sadržaja medija, kao i struktura vlasništva medija.
Fridom haus je u izveštaju o slobodi medija države podelio na slobodne, delimično slobodne i neslobodne.
Slobodne su one koje imaju do 30 poena, u delimično slobodne spadaju države koje imaju od 31 do 60 poena, dok se one koje imaju preko toga smatraju zemalja u kojima mediji nisu slobodni.
Fridom haus je nevladina organizacija sa sedištem u Vašingtonu, koju su 1941. godine osnovali Vendel Vilki i Eleonora Ruzvelt, supruga tadašnjeg predsednika SAD Frenklina Delano Ruzvelta, sa ciljem da podržava demokratske promene i nadgleda status slobode u svetu.
Ta NVO dve trećine svog budžeta dobija od administracije SAD i insistira na stavu da je “američko predvodništvo u međunarodnim odnosima suštinsko za stvar ljudskih prava i sloboda”.
Fridom haus je saopštio da njihov izveštaj pokazuje da je globalna sloboda medija dostigla novu najnižu tačku, “doprinoseći okruženju u kojem samo jedna od šest osoba živi u zemljama u kojima je štampa slobodna”.
Zemlja u kojoj su mediji najslobodniji je Finska i ona se nalazi na prvom mestu sa 11 poena, dok je najgora situacija u Severnoj Koreji koja je na začelju sa 97 poena.
Fridom haus je ocenio da su mediji u SAD slobodni. SAD se nalaze na 17. mestu sa isto toliko poena.
Ukazuje se da je u zapadnoj Evropi u 92 odsto zemalja štampa slobodna, dok je samo u osam odsto država delimično slobodna.
Svetski dan slobode medija, 3. maj, u Srbiji će se, inače, obeležiti akcijom ''Pet minuta gromoglasne tišine''.
Udruženje novinara Srbije i Sindikat novinara Srbije će posle petominutnog ćutanja pre nego što "otkuca podne" pročitati Proglas i uručiti nagradu "Zora" za slobodu medija.
Ova nagrada je ustanovljena 2005. godine, a do sada je dodeljena redakciji nedeljnika "Napred" iz Valjeva 2005. godine, osnivaču "Dnevni telegraf" Slavku Ćuruviji posthumno 2008. godine i novinarki Radio Pančeva Slavici Jovanović prošle godine.
Na dan slobode medija obeležava se i dvadesetogodišnjica Vindhoške deklaracije, koja proklamuje principe slobode štampe, pod kojom se podrazumeva nezavisnost u odnosu na političke, ekonomske i vladajuće strukture, a međunarodnoj zajednici je upućen poziv da cenzuru stavi izvan zakona kao nasilje nad ljudskim pravima.
Na ovaj datum odaje se i priznanje svim novinarima koji su izgubili život radeći svoj posao.
UNESKO, takođe, dodeljuje nagradu za slobodu štampe "Giljermo Kano", nazvanu po kolumbijskom novinaru koji je ubijen ispred kancelarije lista "El Espektador'' 17. decembra 1986. zbog članaka koji su smetali narko-kartelima.
Nagrada koju je ustanovio UNESKO 1997. godine, ove godine će pripasti iranskom novinaru Ahmedu Zeidabadiju koji služi šestogodišnju kaznu zatvora nakon što je, sa još 40 kolega, optužen da je kovao zaveru za zbacivanje vlade putem "meke revolucije".
(MONDO)
Od zemalja regiona, u izveštaju je najbolje prošla Slovenija, gde su mediji slobodni, i sa 25 poena nalazi se na 48. mestu. Srbija je 24 mesta ispod nje i srpski mediji su okarakterisani kao delimično slobodni pošto ima 33 poena.
Crna Gora, je zauzela 80. mesto, a iza nje su Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Albanija i Kosovo.
Hrvatska ima 41 poen i nalazi se na 85. mestu, za 11 mesta ispod nje su BiH i Makedonija koje imaju po 48 poena i dele 96. mesto. Na 102. i 104. poziciji su Albanija i Kosovo sa 50 odnosno 51 poen.
Za svaku zemlju ispitivala su se 23 metodološka pitanja i 109 indikatora podeljenih u tri kategorije: pravno, političko i ekonomsko okruženje.
"Za svako metodološko pitanje, manji broj poena se daje za slobodniju situaciju, dok je veći broj poena dodeljen za manje slobodno okruženje”, objašnjavaju stručnjaci Fridom hausa.
Ispituju se zakoni i regulative koje mogu uticati na medijski sadržaj i sklonost vlasti da koriste ovo kako bi ograničili medije da rade.
Ocenjuje se stepen političke kontrole sadržaja medija, kao i struktura vlasništva medija.
Fridom haus je u izveštaju o slobodi medija države podelio na slobodne, delimično slobodne i neslobodne.
Slobodne su one koje imaju do 30 poena, u delimično slobodne spadaju države koje imaju od 31 do 60 poena, dok se one koje imaju preko toga smatraju zemalja u kojima mediji nisu slobodni.
Fridom haus je nevladina organizacija sa sedištem u Vašingtonu, koju su 1941. godine osnovali Vendel Vilki i Eleonora Ruzvelt, supruga tadašnjeg predsednika SAD Frenklina Delano Ruzvelta, sa ciljem da podržava demokratske promene i nadgleda status slobode u svetu.
Ta NVO dve trećine svog budžeta dobija od administracije SAD i insistira na stavu da je “američko predvodništvo u međunarodnim odnosima suštinsko za stvar ljudskih prava i sloboda”.
Fridom haus je saopštio da njihov izveštaj pokazuje da je globalna sloboda medija dostigla novu najnižu tačku, “doprinoseći okruženju u kojem samo jedna od šest osoba živi u zemljama u kojima je štampa slobodna”.
Zemlja u kojoj su mediji najslobodniji je Finska i ona se nalazi na prvom mestu sa 11 poena, dok je najgora situacija u Severnoj Koreji koja je na začelju sa 97 poena.
Fridom haus je ocenio da su mediji u SAD slobodni. SAD se nalaze na 17. mestu sa isto toliko poena.
Ukazuje se da je u zapadnoj Evropi u 92 odsto zemalja štampa slobodna, dok je samo u osam odsto država delimično slobodna.
Svetski dan slobode medija, 3. maj, u Srbiji će se, inače, obeležiti akcijom ''Pet minuta gromoglasne tišine''.
Udruženje novinara Srbije i Sindikat novinara Srbije će posle petominutnog ćutanja pre nego što "otkuca podne" pročitati Proglas i uručiti nagradu "Zora" za slobodu medija.
Ova nagrada je ustanovljena 2005. godine, a do sada je dodeljena redakciji nedeljnika "Napred" iz Valjeva 2005. godine, osnivaču "Dnevni telegraf" Slavku Ćuruviji posthumno 2008. godine i novinarki Radio Pančeva Slavici Jovanović prošle godine.
Na dan slobode medija obeležava se i dvadesetogodišnjica Vindhoške deklaracije, koja proklamuje principe slobode štampe, pod kojom se podrazumeva nezavisnost u odnosu na političke, ekonomske i vladajuće strukture, a međunarodnoj zajednici je upućen poziv da cenzuru stavi izvan zakona kao nasilje nad ljudskim pravima.
Na ovaj datum odaje se i priznanje svim novinarima koji su izgubili život radeći svoj posao.
UNESKO, takođe, dodeljuje nagradu za slobodu štampe "Giljermo Kano", nazvanu po kolumbijskom novinaru koji je ubijen ispred kancelarije lista "El Espektador'' 17. decembra 1986. zbog članaka koji su smetali narko-kartelima.
Nagrada koju je ustanovio UNESKO 1997. godine, ove godine će pripasti iranskom novinaru Ahmedu Zeidabadiju koji služi šestogodišnju kaznu zatvora nakon što je, sa još 40 kolega, optužen da je kovao zaveru za zbacivanje vlade putem "meke revolucije".
(MONDO)
