Ambasador Belgije u Beogradu Alen Kundicki izjavio je danas Tanjugu da, za sada, nema govora o suspenziji vizne liberalizacije za Srbiju.
On je rekao da je to "krajnji scenario" i dodao da je zahtev Belgije za razmatranje problema lažnih azilanata postao predmet velikog nesporazuma.
"Mislim da je pismo koje je Belgija poslala Evropskoj komisiji postalo predmet velikog nesporazuma. Belgija se zalagala za režim vizne liberalizacije prema Srbiji i nije promenila mišljenje po tom pitanju", rekao je Kundicki.
Navodeći da u Belgiji postoji realan problem s velikim brojem podnosioca neosnovanih zahteva za azil, on je rekao da je njegova zemlja smatrala da na to mora da skrene pažnju Evropskoj komisiji, posebno u trenutku kada se EK spremala da pošalje u Srbiju ekspertsku misiju koja će se baviti upravo tim pitanjem.
"Odlučni smo u nameri da zajedno sa Srbijom i evropskim vlastima nađemo rešenje za taj problem", rekao je Kundicki, koji je učestvovao na manifestaciji povodom obeležavanja 9. maja - Dana Evrope, i dodao da je stekao utisak da je vlada Srbije spremna da reši taj problem.
"Za sada nema govora o zahtevu za suspenziju viznog režima za Srbiju. To je krajnji scenario koji trenutno ne možemo razmatrati", naglasio je belgijski ambasador.
Ambasador Švedske Krister Asp, čija je zemlja dobila najviše zahteva za azil iz Srbije, rekao je da se ne bi smelo dozvoliti da zbog zloupotreba nekolicine bude poništeno nešto što je važno za ceo srpski narod.
Šveska je, prema njegovim rečima, prošle godine dobila više od 5.000 zahteva za azil iz Srbije, a u prva tri meseca ove godine više od 700 zahteva.
"Imamo stalni dijalog sa srpskim vlastima i mislimo da je srpska vlada odlično reagovala na taj problem", izjavio je Asp.
"Stav Švedske u ovom trenutku jeste da se ne bi smelo dozvoliti da tih 5.000 ljudi poništi nešto što važi za ostatak srpskog naroda. Mislim da treba da budemo veoma oprezni po tom pitanju pre nego što eventualno učinimo tako nešto", zaključio je švedski ambasador.
I ostali ambasadori zemalja članica EU, koji su učestvovali na manifestaciji u Beogradu povodom obeležavanja 9. maja - Dana Evrope, izrazili su podršku režimu vizne liberalizacije za Srbiju.
Ambasador Kipra u Beogradu Haralambos Hadžisavas je izjavio da njegova zemlja neće podržati eventualni predlog za suspenziju bezviznog režima i ponovio da je Kipar uvek imao veoma prijateljske odnose sa Srbijom i da u svakom trenutku i na svakom mestu podržava Srbiju.
Slovenački ambasador Franc But je rekao Tanjugu da se njegova zemlja apsolutno protivi mogućnosti ponovnog uvođenja viza za građane Srbije.
"Stav Slovenije je jasan - Slovenija je bila jedan od glavnih inicijatora vizne liberalizacije i zalaže se da Srbija postane članica EU. Apsolutno ne podržavamo mogućnost uvođenja mera poput povratka viza i uvereni smo da se to neće desiti, ali razumemo brigu nekih zemalja EU", rekao je on.
Prvi sekretar finske ambasade u Beogradu Riku Varjovara izjavio je da njegova zemlja podržava viznu liberalizaciju, a italijanski ambasador u Srbiji Armando Varikio izrazio je uverenje da će problem s prilivom lažnih azilanata biti otklonjen.
"Vizna liberalizacija je veliko dostignuće za Srbiju i Italija je među zemljama koje su to maksimalno podržavale... Nećemo dozvoliti da specifično pitanje poput privremenog porasta broja zahteva za azil poništi to veliko dostignuće", kazao je Varikio Tanjugu.
Ambasador Grčke Dimostenis Stoidis izjavio je da Atina podržava program vizne liberalizacije za Srbiju i izrazio nadu da će srpske vlasti otkloniti probleme i da će bezvizni režim ostati na snazi.
"Takođe, nadamo se da će Srbija dobiti status kandidata za EU do kraja godine i Grčka će u decembru podržati Srbiju", kazao je Stoidis Tanjugu.
Francuski ambasador Fransoa-Gzavije Denio podsetio je da je njegova zemlja bila među najvećim pobornicima vizne liberalizacije za Srbiju.
Navodeći da u EU važi princip da "kada se nešto pruži, uz to idu određena pravila", Denio je izrazio uverenje da će ta pravila biti ispoštovana i da će bezvizni režim ostati na snazi.
Slovačka i Rumunija su takođe izrazile nadu da Srbiji neće biti suspendovana vizna liberalizacija.
"Slovačka je uvek podržavala evrointegracije Srbije i nada se da će Srbija izbeći odluku o ukidanju vizne suspenzije", izjavio je Tanjugu slovački ambasador Jan Varšo, dok je njegov rumunski kolega Jon Makovej ocenio da do juna ima dovoljno vremena za otklanjanje prepreka i naglasio da "nijedan ambasador ne bi želeo da se tako nešto desi, posebno pošto Srbija ma cilj da do kraja godine stekne status kandidata za EU".
Mađarski ambasador Oskar Nikovic je ocenio da bezvizni režim nije u realnoj opasnosti, već da je više u pitanju upozorenje Srbiji, a češka ambasadorka Hana Hubačkova primetila je da je Srbija ispunjavala sve uslove i pre nego što je stavljena na belu šengensku listu.
Ambasador Bugarske Georgi Dimitrov je rekao da njegova zemlja nikad nije imala viznih problema sa Srbijom i da bi želela da, ako je moguće, vize budu ukinute, podsećajući da ih je Bugarska uvela "u poslednjem trenutku", 2007. godine, pošto je na to bila primorana zbog ulaska u EU.
Ambasador Austrije Klemens Koja rekao je da je Beč protiv eventualne suspenzije bezviznog režima za Srbiju, ali da bi, "iz solidarnosti s drugim zemljama, i ako bude procenjeno da srpske vlasti ne čine dovoljno da to spreče", vizna liberalizacija mogla biti privremeno suspendovana.
Zamenik šefa misije Danske Piter Lesan rekao je Tanjugu da njegova zemlja nema problema s podnosiocima zahteva za azil iz Srbije, ali da će saslušati argumente Belgije i EK i na osnovu toga doneti odluku.
(Tanjug)
"Mislim da je pismo koje je Belgija poslala Evropskoj komisiji postalo predmet velikog nesporazuma. Belgija se zalagala za režim vizne liberalizacije prema Srbiji i nije promenila mišljenje po tom pitanju", rekao je Kundicki.
Navodeći da u Belgiji postoji realan problem s velikim brojem podnosioca neosnovanih zahteva za azil, on je rekao da je njegova zemlja smatrala da na to mora da skrene pažnju Evropskoj komisiji, posebno u trenutku kada se EK spremala da pošalje u Srbiju ekspertsku misiju koja će se baviti upravo tim pitanjem.
"Odlučni smo u nameri da zajedno sa Srbijom i evropskim vlastima nađemo rešenje za taj problem", rekao je Kundicki, koji je učestvovao na manifestaciji povodom obeležavanja 9. maja - Dana Evrope, i dodao da je stekao utisak da je vlada Srbije spremna da reši taj problem.
"Za sada nema govora o zahtevu za suspenziju viznog režima za Srbiju. To je krajnji scenario koji trenutno ne možemo razmatrati", naglasio je belgijski ambasador.
Ambasador Švedske Krister Asp, čija je zemlja dobila najviše zahteva za azil iz Srbije, rekao je da se ne bi smelo dozvoliti da zbog zloupotreba nekolicine bude poništeno nešto što je važno za ceo srpski narod.
Šveska je, prema njegovim rečima, prošle godine dobila više od 5.000 zahteva za azil iz Srbije, a u prva tri meseca ove godine više od 700 zahteva.
"Imamo stalni dijalog sa srpskim vlastima i mislimo da je srpska vlada odlično reagovala na taj problem", izjavio je Asp.
"Stav Švedske u ovom trenutku jeste da se ne bi smelo dozvoliti da tih 5.000 ljudi poništi nešto što važi za ostatak srpskog naroda. Mislim da treba da budemo veoma oprezni po tom pitanju pre nego što eventualno učinimo tako nešto", zaključio je švedski ambasador.
I ostali ambasadori zemalja članica EU, koji su učestvovali na manifestaciji u Beogradu povodom obeležavanja 9. maja - Dana Evrope, izrazili su podršku režimu vizne liberalizacije za Srbiju.
Ambasador Kipra u Beogradu Haralambos Hadžisavas je izjavio da njegova zemlja neće podržati eventualni predlog za suspenziju bezviznog režima i ponovio da je Kipar uvek imao veoma prijateljske odnose sa Srbijom i da u svakom trenutku i na svakom mestu podržava Srbiju.
Slovenački ambasador Franc But je rekao Tanjugu da se njegova zemlja apsolutno protivi mogućnosti ponovnog uvođenja viza za građane Srbije.
"Stav Slovenije je jasan - Slovenija je bila jedan od glavnih inicijatora vizne liberalizacije i zalaže se da Srbija postane članica EU. Apsolutno ne podržavamo mogućnost uvođenja mera poput povratka viza i uvereni smo da se to neće desiti, ali razumemo brigu nekih zemalja EU", rekao je on.
Prvi sekretar finske ambasade u Beogradu Riku Varjovara izjavio je da njegova zemlja podržava viznu liberalizaciju, a italijanski ambasador u Srbiji Armando Varikio izrazio je uverenje da će problem s prilivom lažnih azilanata biti otklonjen.
"Vizna liberalizacija je veliko dostignuće za Srbiju i Italija je među zemljama koje su to maksimalno podržavale... Nećemo dozvoliti da specifično pitanje poput privremenog porasta broja zahteva za azil poništi to veliko dostignuće", kazao je Varikio Tanjugu.
Ambasador Grčke Dimostenis Stoidis izjavio je da Atina podržava program vizne liberalizacije za Srbiju i izrazio nadu da će srpske vlasti otkloniti probleme i da će bezvizni režim ostati na snazi.
"Takođe, nadamo se da će Srbija dobiti status kandidata za EU do kraja godine i Grčka će u decembru podržati Srbiju", kazao je Stoidis Tanjugu.
Francuski ambasador Fransoa-Gzavije Denio podsetio je da je njegova zemlja bila među najvećim pobornicima vizne liberalizacije za Srbiju.
Navodeći da u EU važi princip da "kada se nešto pruži, uz to idu određena pravila", Denio je izrazio uverenje da će ta pravila biti ispoštovana i da će bezvizni režim ostati na snazi.
Slovačka i Rumunija su takođe izrazile nadu da Srbiji neće biti suspendovana vizna liberalizacija.
"Slovačka je uvek podržavala evrointegracije Srbije i nada se da će Srbija izbeći odluku o ukidanju vizne suspenzije", izjavio je Tanjugu slovački ambasador Jan Varšo, dok je njegov rumunski kolega Jon Makovej ocenio da do juna ima dovoljno vremena za otklanjanje prepreka i naglasio da "nijedan ambasador ne bi želeo da se tako nešto desi, posebno pošto Srbija ma cilj da do kraja godine stekne status kandidata za EU".
Mađarski ambasador Oskar Nikovic je ocenio da bezvizni režim nije u realnoj opasnosti, već da je više u pitanju upozorenje Srbiji, a češka ambasadorka Hana Hubačkova primetila je da je Srbija ispunjavala sve uslove i pre nego što je stavljena na belu šengensku listu.
Ambasador Bugarske Georgi Dimitrov je rekao da njegova zemlja nikad nije imala viznih problema sa Srbijom i da bi želela da, ako je moguće, vize budu ukinute, podsećajući da ih je Bugarska uvela "u poslednjem trenutku", 2007. godine, pošto je na to bila primorana zbog ulaska u EU.
Ambasador Austrije Klemens Koja rekao je da je Beč protiv eventualne suspenzije bezviznog režima za Srbiju, ali da bi, "iz solidarnosti s drugim zemljama, i ako bude procenjeno da srpske vlasti ne čine dovoljno da to spreče", vizna liberalizacija mogla biti privremeno suspendovana.
Zamenik šefa misije Danske Piter Lesan rekao je Tanjugu da njegova zemlja nema problema s podnosiocima zahteva za azil iz Srbije, ali da će saslušati argumente Belgije i EK i na osnovu toga doneti odluku.
(Tanjug)
