Predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica rekao je da članstvo te stranke "u ovom trenutku" želi samostalan nastup na predstojećim parlamentarnim izborima.
Koštunica je u intervjuu za agenciju Beta kazao da su vanredni izbori i obrazovanje nove vlade koja bi obezbedila razvoj Srbije i ostvarila nacionalno jedinstvo u zaštiti državnih interesa jedino rešenje za "vanredno loše stanje u kojem se Srbija nalazi" i jedini odgovor na "svakodnevne vapaje građana" zbog teških uslova života.
"Ovako se više ne može", rekao je Koštunica, bivši premijer Srbije.
Predsednik DSS je naveo da ta stranka, i pored stava o potrebi samostalnog nastupa na parlamentarnim izborima, ima dobru komunikaciju sa Srpskom naprednom strankom, sa kojom pre svega razgovara o razvoju Srbije kao najopštijem nacionalnom cilju od koga zavisi i obezbeđivanje suštinskih državnih interesa i normalan život građana.
Koštunica je naveo da je Srbija, u vreme dok je DSS bio stožer vlade, imala značajan privredni rast, budžetski suficit, velike investicije i za četvrtinu veće plate nego danas.
Prema njegovim rečima, Vlada Srbije ima "matematičku, jedva napabirčenu" većinu u parlamentu, ali je odavno izgubila poverenje i autoritet kod naroda.
Na pitanje da li će odnos prema EU biti kamen spoticanja za eventualno formiranje vlade sa SNS, nakon predstojećih parlamentarnih izbora, Koštunica je kazao da su dve partije o tome razgovarale i da su svesne da tu imaju određene razlike, ali i slične stavove.
"DSS ima jasan stav o EU. DSS je započela i odigrala veliku ulogu u procesu evropskih integracija od 2004 godine. Onda se desila 2008.
godina i jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i priznanje te nezavisnosti od velikog broja članica EU. Tada smo videli da je EU zloupotrebila poverenje koje je Srbija imala prema EU", naveo je on.
"Nas optužuju da smo antievropska stranka, ali je DSS u najdubljem smislu orjentisana prema Evropi, imajući u vidu da je Evropa i dublja i veća ideja od EU, kao i da nisu sve evropske države članice EU", rekao je predsednik DSS.
Prema njegovim rečima, DSS je evrorealistična partija jer realno sagledava i da pitanje ulaska Srbije u EU neće doći na dnevni red najmanje do kraja ove decenije. Na sledećim izborima na dnevnom redu će biti razvoj Srbije, a ne pitanje evropskih integracija.
Dodao je da Srbija treba pre svega da vodi računa o svojim interesima, a ne da EU pristupa kao da je Crkva, a briselskim uslovima kao da su dogme.
"Ja mislim da će građani Srbije ispoljiti taj realizam na izborima, i odupreti se pokušajima da se spolja utiče na najkrupnija unutrašnja pitanja", rekao je on.
Dodao je da građani imaju i primer Republike Srpske gde je "sama ideja demokratije ozbiljno ugrožena" brojnim intervencijama spoljnog faktora.
"Stvar je došla dotle da sada postoji jedan ozbiljan otpor u RS i svest da se dalje tako ne može ići", rekao je Koštunica i izrazio nadu da će rukovodstvo RS u veoma teškim uslovima pronaći način da sačuva taj entitet u okviru BiH.
Prema njegovim rečima, RS je jedina funkcionalna u BiH jer je BiH paralisana i ugrožena pre svega zbog nasilnih promena Dejtonskog sporazuma koji nije odgovarao velikim silama kada su želele da unitarizuju BiH.
Lider DSS je kazao da se sa jedne strane želi unitarizacija BiH, dok se istovremeno vrši dezintegracija Srbije, stvaranjem "lažne države Kosovo".
Koštunica je dodao da je DSS "krajnje principijelno iskazala protivljenje svemu što je prethodilo pregovorima Beograda i Prištine".
"Mislim na potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, a da prethodno sa EU nije razjašnjeno pitanje o teritorijalnom integritetu Srbije. Zatim je došlo instaliranje Euleksa na Kosovu čija je jedina funkcija da stvara institucije nezavisnog Kosova", rekao je on i dodao da je prelomni trenutak ipak bilo usvajanje Rezolucije u Generalnoj skupštini UN u septembru 2010. godine kada je Vlada Srbije odustala od predloženog teksta rezolucije i prihvatila nametnuti tekst iz Brisela.
Prema njegovim rečima, Srbija je time odustala od posredovanja UNMIK-a u pregovorima, ali i od mogućnosti da ponovo pokrene pitanje statusa Kosova.
"I tako se došlo do ovih pregovora koji su zapravo pregovori o dobrosusedskim odnosima, o međudržavnim odnosima Srbije i Kosova", rekao je lider DSS.
Koštunica je ocenio da podela Kosova ne bi bila dobro rešenje, jer "nije u skladu sa međunarodnim pravom".
"Srbija se sve vreme pozivala na Povelju UN koja garantuje teritorijalni inegritet i suverenitet svakoj zemlji, i na Rezoluciju 1244 UN. Onog trenutka kad kažete da pristajete na podelu onda ste se odrekli tog argumenta međunarodnog prava koje je najače i jedino oružje koje Srbija ima", rekao je on.
Koštunica je dodao da tezama o podeli vlast u Beogradu nastoji da "prikrije šta se valja iza brda - proces puzajućeg priznanja Kosova u vidu uspostavljanja dobrosusedskih odnosa".
(Beta)
"Ovako se više ne može", rekao je Koštunica, bivši premijer Srbije.
Predsednik DSS je naveo da ta stranka, i pored stava o potrebi samostalnog nastupa na parlamentarnim izborima, ima dobru komunikaciju sa Srpskom naprednom strankom, sa kojom pre svega razgovara o razvoju Srbije kao najopštijem nacionalnom cilju od koga zavisi i obezbeđivanje suštinskih državnih interesa i normalan život građana.
Koštunica je naveo da je Srbija, u vreme dok je DSS bio stožer vlade, imala značajan privredni rast, budžetski suficit, velike investicije i za četvrtinu veće plate nego danas.
Prema njegovim rečima, Vlada Srbije ima "matematičku, jedva napabirčenu" većinu u parlamentu, ali je odavno izgubila poverenje i autoritet kod naroda.
Na pitanje da li će odnos prema EU biti kamen spoticanja za eventualno formiranje vlade sa SNS, nakon predstojećih parlamentarnih izbora, Koštunica je kazao da su dve partije o tome razgovarale i da su svesne da tu imaju određene razlike, ali i slične stavove.
"DSS ima jasan stav o EU. DSS je započela i odigrala veliku ulogu u procesu evropskih integracija od 2004 godine. Onda se desila 2008.
godina i jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i priznanje te nezavisnosti od velikog broja članica EU. Tada smo videli da je EU zloupotrebila poverenje koje je Srbija imala prema EU", naveo je on.
"Nas optužuju da smo antievropska stranka, ali je DSS u najdubljem smislu orjentisana prema Evropi, imajući u vidu da je Evropa i dublja i veća ideja od EU, kao i da nisu sve evropske države članice EU", rekao je predsednik DSS.
Prema njegovim rečima, DSS je evrorealistična partija jer realno sagledava i da pitanje ulaska Srbije u EU neće doći na dnevni red najmanje do kraja ove decenije. Na sledećim izborima na dnevnom redu će biti razvoj Srbije, a ne pitanje evropskih integracija.
Dodao je da Srbija treba pre svega da vodi računa o svojim interesima, a ne da EU pristupa kao da je Crkva, a briselskim uslovima kao da su dogme.
"Ja mislim da će građani Srbije ispoljiti taj realizam na izborima, i odupreti se pokušajima da se spolja utiče na najkrupnija unutrašnja pitanja", rekao je on.
Dodao je da građani imaju i primer Republike Srpske gde je "sama ideja demokratije ozbiljno ugrožena" brojnim intervencijama spoljnog faktora.
"Stvar je došla dotle da sada postoji jedan ozbiljan otpor u RS i svest da se dalje tako ne može ići", rekao je Koštunica i izrazio nadu da će rukovodstvo RS u veoma teškim uslovima pronaći način da sačuva taj entitet u okviru BiH.
Prema njegovim rečima, RS je jedina funkcionalna u BiH jer je BiH paralisana i ugrožena pre svega zbog nasilnih promena Dejtonskog sporazuma koji nije odgovarao velikim silama kada su želele da unitarizuju BiH.
Lider DSS je kazao da se sa jedne strane želi unitarizacija BiH, dok se istovremeno vrši dezintegracija Srbije, stvaranjem "lažne države Kosovo".
Koštunica je dodao da je DSS "krajnje principijelno iskazala protivljenje svemu što je prethodilo pregovorima Beograda i Prištine".
"Mislim na potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, a da prethodno sa EU nije razjašnjeno pitanje o teritorijalnom integritetu Srbije. Zatim je došlo instaliranje Euleksa na Kosovu čija je jedina funkcija da stvara institucije nezavisnog Kosova", rekao je on i dodao da je prelomni trenutak ipak bilo usvajanje Rezolucije u Generalnoj skupštini UN u septembru 2010. godine kada je Vlada Srbije odustala od predloženog teksta rezolucije i prihvatila nametnuti tekst iz Brisela.
Prema njegovim rečima, Srbija je time odustala od posredovanja UNMIK-a u pregovorima, ali i od mogućnosti da ponovo pokrene pitanje statusa Kosova.
"I tako se došlo do ovih pregovora koji su zapravo pregovori o dobrosusedskim odnosima, o međudržavnim odnosima Srbije i Kosova", rekao je lider DSS.
Koštunica je ocenio da podela Kosova ne bi bila dobro rešenje, jer "nije u skladu sa međunarodnim pravom".
"Srbija se sve vreme pozivala na Povelju UN koja garantuje teritorijalni inegritet i suverenitet svakoj zemlji, i na Rezoluciju 1244 UN. Onog trenutka kad kažete da pristajete na podelu onda ste se odrekli tog argumenta međunarodnog prava koje je najače i jedino oružje koje Srbija ima", rekao je on.
Koštunica je dodao da tezama o podeli vlast u Beogradu nastoji da "prikrije šta se valja iza brda - proces puzajućeg priznanja Kosova u vidu uspostavljanja dobrosusedskih odnosa".
(Beta)
