Glavni haški tužilac Serž Bramerc izjavio je danas u Fažani u Istri da će bez hapšenja glavnih begunaca Ratka Mladića i Gorana Hadžića biti teško govoriti o pomirenju i napretku u regionu.
"Naravno da je važno gledati napred, ali bez bavljenja zločinima iz prošlosti nije jednostavno govoriti o pomirenju i napretku", izjavio je Bramerc, dodajući da će, "iz perspektive Haškog suda, bez hapšenja glavnih begunaca Ratka Mladića i Gorana Hadžića, to biti vrlo teško".
"Mi ćemo i dalje insistirati na njihovom hapšenju, iako ima još i drugih zločinaca na srednjem i nižem nivou koji se još nalaze u regionu i moraju biti procesuirani", rekao je novinarima Bramerc, koji učestvuje u radu 5.regionalne konferencije tužilaca na Brionima.
Na konferenciji, koja je radnog karaktera i zatvorena za javnost, učestvovaće tužilac za ratne zločine Srbije Vladimir Vukčević, tužioci i predstavnici tužilaštava Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Vrhovnog državnog tužilaštva Crne Gore, Federalnog tužilaštva Federacije Bosne i Hercegovine, Republičkog tužilaštva Republike Srpske i Tužilaštva Brčko Distrikta BiH.
Bramerc je susret tužilaca na Brionima ocenio kao vanredno dobru priliku da tužioci podele dobra i loša iskustva.
"Od velikog je značenja to što se jednom godišnje sastaju svi vodeći tužioci regiona i međusobno raspravljaju o slučajevima ratnih zločina", rekao je Bramerc, uz naglasak da je i lane utvrđeno da još uvek postoji opasnost od vođenja paralelnih istraga.
Bramerc je danas rekao i da je primećeno da još postoji problem komunikacije između pravnih institucija pojedinih zemalja u regionu, pa je, kako je rekao, "za svaku pohvalu inicijativa (hrvatskog) državnog tužioca Mladena Bajića da se sastanemo jednom godišnje i da iza zatvorenih vrata raspravljamo i o tim problemima".
Odgovarajući na pitanje o čemu će se ove godine konkretno razgovarati, Bramerc je rekao da će objasniti stavove i strategiju Haškog suda o slučajevima koji su u toku.
"Kad za nekoliko godina Haški sud zatvori svoja vrata, ostaće potreba za lokalnim tužiocima koji će moći da pristupe podacima i dokumentaciji ovog suda", rekao je on i ukazao na hiljade nerešenih slučajeva, naročito u BiH.
Bramercov specijalni savetnik Frederik Svinen ranije je u Hagu najavio da će na konferenciji biti razmatrani saradnja tužilaštava u regionu, saradnja haškog tužilaštva s kolegama iz regiona i konkretni projekti saradnje čiji je cilj da bude olakšana razmena informacija koje se odnose na slučajeve ratnih zločina.
Bramerc će o saradnji sa zemljama regiona usmeno izvestiti Savet bezbednosti UN 6. juna, a u pisanom izveštaju, kako su izvestili hrvatski mediji, ocenio je da Hrvatska ispunjava sve zahteve njegove kancelarije za pravnom pomoći, ali da nestanak artiljerijskih dnevnika iz operacije Oluja 1995. i dalje ostaje nerazjašnjen.
Bramerc je 4. maja posetio Hrvatsku gde je informisan da će međuresorska vladina radna grupa nastaviti administrativnu istragu o nestalim dokumentima koje je tražilo haško tužilaštvo, kao i o drugim dokumentima traženim u nacionalnim postupcima.
Ocena pune saradnje s Haškim sudom jedan je od kriterijuma za zatvaranje poglavlja o pravosuđu i temeljnim pravima u pristupnim pregovorima Hrvatske s EU.
(Tanjug)
"Mi ćemo i dalje insistirati na njihovom hapšenju, iako ima još i drugih zločinaca na srednjem i nižem nivou koji se još nalaze u regionu i moraju biti procesuirani", rekao je novinarima Bramerc, koji učestvuje u radu 5.regionalne konferencije tužilaca na Brionima.
Na konferenciji, koja je radnog karaktera i zatvorena za javnost, učestvovaće tužilac za ratne zločine Srbije Vladimir Vukčević, tužioci i predstavnici tužilaštava Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Vrhovnog državnog tužilaštva Crne Gore, Federalnog tužilaštva Federacije Bosne i Hercegovine, Republičkog tužilaštva Republike Srpske i Tužilaštva Brčko Distrikta BiH.
Bramerc je susret tužilaca na Brionima ocenio kao vanredno dobru priliku da tužioci podele dobra i loša iskustva.
"Od velikog je značenja to što se jednom godišnje sastaju svi vodeći tužioci regiona i međusobno raspravljaju o slučajevima ratnih zločina", rekao je Bramerc, uz naglasak da je i lane utvrđeno da još uvek postoji opasnost od vođenja paralelnih istraga.
Bramerc je danas rekao i da je primećeno da još postoji problem komunikacije između pravnih institucija pojedinih zemalja u regionu, pa je, kako je rekao, "za svaku pohvalu inicijativa (hrvatskog) državnog tužioca Mladena Bajića da se sastanemo jednom godišnje i da iza zatvorenih vrata raspravljamo i o tim problemima".
Odgovarajući na pitanje o čemu će se ove godine konkretno razgovarati, Bramerc je rekao da će objasniti stavove i strategiju Haškog suda o slučajevima koji su u toku.
"Kad za nekoliko godina Haški sud zatvori svoja vrata, ostaće potreba za lokalnim tužiocima koji će moći da pristupe podacima i dokumentaciji ovog suda", rekao je on i ukazao na hiljade nerešenih slučajeva, naročito u BiH.
Bramercov specijalni savetnik Frederik Svinen ranije je u Hagu najavio da će na konferenciji biti razmatrani saradnja tužilaštava u regionu, saradnja haškog tužilaštva s kolegama iz regiona i konkretni projekti saradnje čiji je cilj da bude olakšana razmena informacija koje se odnose na slučajeve ratnih zločina.
Bramerc će o saradnji sa zemljama regiona usmeno izvestiti Savet bezbednosti UN 6. juna, a u pisanom izveštaju, kako su izvestili hrvatski mediji, ocenio je da Hrvatska ispunjava sve zahteve njegove kancelarije za pravnom pomoći, ali da nestanak artiljerijskih dnevnika iz operacije Oluja 1995. i dalje ostaje nerazjašnjen.
Bramerc je 4. maja posetio Hrvatsku gde je informisan da će međuresorska vladina radna grupa nastaviti administrativnu istragu o nestalim dokumentima koje je tražilo haško tužilaštvo, kao i o drugim dokumentima traženim u nacionalnim postupcima.
Ocena pune saradnje s Haškim sudom jedan je od kriterijuma za zatvaranje poglavlja o pravosuđu i temeljnim pravima u pristupnim pregovorima Hrvatske s EU.
(Tanjug)
