Zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara rekao je, na brifingu u vašingtonskom Centru za stranu štampu, da ne vidi razloga da Srbija, koja je pokazala da ima kapaciteta za rešavanje "velikih političkih pitanja" u procesu približavanja EU, a da ne može da nastavi sa tehničkim pitanjima brzo kao Hrvatska, koja je pre sedam godina donela stratešku odluku da učini sve što je neophodno da bi se kvalifikovala za članstvo.
Kantrimen je dodao da ove nedelje u SAD boravi ministar pravde Srbije Snežana Malović, i to je prilika da se nastavi saradnja, ali i da se prizna i iskaže poštovanje za ono što je Srbija postigla na tom planu.
"Nisam siguran da je ostalih pet država u regionu zaista donelo stratešku odluku da učine sve što je neophodno za reformu vladavine prava", rekao je Kantrimen.
Prema njegovim rečima, "izručenje Mladića bilo je veliki korak prema kandidaturi za Evropsku uniju, ali ima i drugih koraka".
On je podsetio da je od 162 haška optuženika još samo jedan, Goran Hadžić, na slobodi, i izrazio uverenje da će i on biti uhapšen.
"Uveren sam da će Srbija nastaviti da aktivno traga za Goranom Hadžićem, kao što je tragala za Mladićem", rekao je američki zvaničnik.
Ponavljajući čvrstu privrženost SAD zapadnom Balkanu, Kantrimen je podsetio na, kako je rekao, hiljadu specifičnih pitanja na koja treba odgovoriti za kandidaturu za EU, na kojima, istakao je, vrlo kompetentna ministarstva u Beogradu rade.
"Naš stav i stav mnogih Evropljana sa kojima razgovaramo jeste da Srbija mora da pokaže da njen prijem u EU neće doneti nove kontroverze u Uniju. Mislim da je većina članica vrlo jasna u tome da nema prostora za uvoz teritorijalnih sporova u EU", kaže taj zvaničnik Stejt departmenta.
Prema njegovim rečima, bilo bi dobro za Srbiju da Evropskoj uniji pruži neko uverenje da to neće biti slučaj sa Kosovom.
"Po mom mišljenju, to znači da Srbija mora da demonstrira da je sposobna da se pomiri sa realnošću Kosova kakva je danas, ne kakva je bilo pre 20 ili 100 godina. I mislim da je to značajan standard, ne za sve, ali za određeni broj država EU" , kaže Kantrimen.
On je istakao da su Beograd i Priština poslali u Brisel kvalifikovane pregovarače.
"Tačno je da nikakav poseban sporazum nije postignut, ali mislim da će, u nastavku dijaloga iduće nedelje, neki od tih sporazuma biti postignuti", rekao je Kantrimen.
On je istakao da ne bi trebalo da bude prepreka za slobodu kretanja, trgovinu, funkcionisanje saobraćaja, elektrodistribucije i telekomunikacija, i da bi sporazim u tim oblastima imao značajnu prednost za svakodnevni život ljudi u svakom delu Kosova, bez obzira na etničku pripadnost.
"Mislim da ćemo uskoro videti takav sporazum i nastavićemo da pomažemo tamo gde možemo", dodao je Kantrimen.
Povodom izjave ministra unutrašnjih poslova o podeli Kosova između Srbije i Albanije, Kantrimen je rekao da Ivicu Dačića poštuje kao kompetentnog političara i dobrog ministra, ali da ta ideja može da bude političko pitanje samo u Srbiji.
"To za međunarodnu zajednicu ne može biti ozbiljno pitanje za razmatranje, niti je pitanje za dijalog. Naš stav je isti kao vlade Kosova i većine u EU, a to je da je status Kosova odlučen, da su njegove granice odlučene", kaže Kantrimen.
Prema njegovim rečima, otvaranje tog pitanja danas nije realno, i u stvari je opasno, pošto nijedna država u regionu nema etničke granice, a nemoguće je stvoriti granice koje slede etničke linije.
"Tako da, tražiti da se započne takav proces lako je reći, ali to nije proces koji se može mirno završiti", smatra Kantrimen.
Kantrimen je iskusni diplomata sa skoro tri decenije dugom karijerom u Stejt departmentu.
Za Beograd ga, pored aktuelnog angažmana u dijalogu o Kosovu, vezuje i činjenica da je diplomatsku službu započeo 1982, upravo u glavnom gradu Srbije, gde je boravio do 1985. godine.
Stoga odlično govori srpski, a i supruga mu je našeg porekla.
Po odlasku iz Beograda tri godine je radio u odeljenju za istočnu Evropu i Jugoslaviju u Stejt departmentu.
Od 1988. do kraja 90-ih bavio se Srednjim istokom, arapskim zemljama u Africi i arapsko-izraelskim pitanjima.
Krajem 1990-ih vratio se pitanjima jugoistočne Evrope, pa je od 1997. do 1998. bio direktor kancelarije za južnu i centralnu Evropu Stejt departmenta, gde se fokusirao na rad sa demokratskom opozicijom u Srbiji.
U dijalogu Beogada i Prištine, Evropska unija, koja posreduje u razgovorima, pozvala je Kantrimena da kao gost predstavlja administraciju u Vašingtonu.
(Tanjug)
Kantrimen je dodao da ove nedelje u SAD boravi ministar pravde Srbije Snežana Malović, i to je prilika da se nastavi saradnja, ali i da se prizna i iskaže poštovanje za ono što je Srbija postigla na tom planu.
"Nisam siguran da je ostalih pet država u regionu zaista donelo stratešku odluku da učine sve što je neophodno za reformu vladavine prava", rekao je Kantrimen.
Prema njegovim rečima, "izručenje Mladića bilo je veliki korak prema kandidaturi za Evropsku uniju, ali ima i drugih koraka".
On je podsetio da je od 162 haška optuženika još samo jedan, Goran Hadžić, na slobodi, i izrazio uverenje da će i on biti uhapšen.
"Uveren sam da će Srbija nastaviti da aktivno traga za Goranom Hadžićem, kao što je tragala za Mladićem", rekao je američki zvaničnik.
Ponavljajući čvrstu privrženost SAD zapadnom Balkanu, Kantrimen je podsetio na, kako je rekao, hiljadu specifičnih pitanja na koja treba odgovoriti za kandidaturu za EU, na kojima, istakao je, vrlo kompetentna ministarstva u Beogradu rade.
"Naš stav i stav mnogih Evropljana sa kojima razgovaramo jeste da Srbija mora da pokaže da njen prijem u EU neće doneti nove kontroverze u Uniju. Mislim da je većina članica vrlo jasna u tome da nema prostora za uvoz teritorijalnih sporova u EU", kaže taj zvaničnik Stejt departmenta.
Prema njegovim rečima, bilo bi dobro za Srbiju da Evropskoj uniji pruži neko uverenje da to neće biti slučaj sa Kosovom.
"Po mom mišljenju, to znači da Srbija mora da demonstrira da je sposobna da se pomiri sa realnošću Kosova kakva je danas, ne kakva je bilo pre 20 ili 100 godina. I mislim da je to značajan standard, ne za sve, ali za određeni broj država EU" , kaže Kantrimen.
On je istakao da su Beograd i Priština poslali u Brisel kvalifikovane pregovarače.
"Tačno je da nikakav poseban sporazum nije postignut, ali mislim da će, u nastavku dijaloga iduće nedelje, neki od tih sporazuma biti postignuti", rekao je Kantrimen.
On je istakao da ne bi trebalo da bude prepreka za slobodu kretanja, trgovinu, funkcionisanje saobraćaja, elektrodistribucije i telekomunikacija, i da bi sporazim u tim oblastima imao značajnu prednost za svakodnevni život ljudi u svakom delu Kosova, bez obzira na etničku pripadnost.
"Mislim da ćemo uskoro videti takav sporazum i nastavićemo da pomažemo tamo gde možemo", dodao je Kantrimen.
Povodom izjave ministra unutrašnjih poslova o podeli Kosova između Srbije i Albanije, Kantrimen je rekao da Ivicu Dačića poštuje kao kompetentnog političara i dobrog ministra, ali da ta ideja može da bude političko pitanje samo u Srbiji.
"To za međunarodnu zajednicu ne može biti ozbiljno pitanje za razmatranje, niti je pitanje za dijalog. Naš stav je isti kao vlade Kosova i većine u EU, a to je da je status Kosova odlučen, da su njegove granice odlučene", kaže Kantrimen.
Prema njegovim rečima, otvaranje tog pitanja danas nije realno, i u stvari je opasno, pošto nijedna država u regionu nema etničke granice, a nemoguće je stvoriti granice koje slede etničke linije.
"Tako da, tražiti da se započne takav proces lako je reći, ali to nije proces koji se može mirno završiti", smatra Kantrimen.
Kantrimen je iskusni diplomata sa skoro tri decenije dugom karijerom u Stejt departmentu.
Za Beograd ga, pored aktuelnog angažmana u dijalogu o Kosovu, vezuje i činjenica da je diplomatsku službu započeo 1982, upravo u glavnom gradu Srbije, gde je boravio do 1985. godine.
Stoga odlično govori srpski, a i supruga mu je našeg porekla.
Po odlasku iz Beograda tri godine je radio u odeljenju za istočnu Evropu i Jugoslaviju u Stejt departmentu.
Od 1988. do kraja 90-ih bavio se Srednjim istokom, arapskim zemljama u Africi i arapsko-izraelskim pitanjima.
Krajem 1990-ih vratio se pitanjima jugoistočne Evrope, pa je od 1997. do 1998. bio direktor kancelarije za južnu i centralnu Evropu Stejt departmenta, gde se fokusirao na rad sa demokratskom opozicijom u Srbiji.
U dijalogu Beogada i Prištine, Evropska unija, koja posreduje u razgovorima, pozvala je Kantrimena da kao gost predstavlja administraciju u Vašingtonu.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
