Nevladine organizacije koje su napustile Regionalnu komisiju za utvrđivanje činjenica o žrtvama ratnih zločina (REKOM) oštro napadaju Natašu Kandić.
Oni direktorku Fonda za humanitarno pravo optužuju da je privatizovala ovaj regionalni projekat i samovoljno potrošila milione, piše "Blic".
Kandićeva kaže da je problem u tome što su se "nevladine organizacije pretvorile u projektne organizacije" i uz odbacivanje optužbi ona ističe da je finansiranje REKOM-a transparentno i da se može videti na veb sajtu REKOM-a.
"Uzrok ovih napada koji traju od samog početka su posledica rata. Reč je o posleratnim društvima koja su mnogo vremena provela u ružnom, pa sad ignorišu činjenicu da je u pitanju važna inicijativa za dobijanje bitke sa prošlošću", kaže Nataša Kandić i upozorava da ih niko neće zaustaviti u formiranju REKOM-a.
Nataša Kandić je demantovala tvrdnje da je napustila projekat REKOM, kako su objavili neki mediji, istakavši da je dala ostavku u Koordinacionom veću i zadržala tehničku poziciju u Sekretarijatu.
Ona napominje da nije bilo dovoljno novca za planiranih 2.500 volontera, nego za samo 500-600, "što je jedan od razloga zbog kojih nije skupljeno milion potpisa".
Nevladine organizacije, pre svega iz BiH, tvrde da su Kandićeva i FHP od međunarodnih fondova za realizaciju ove ideje dobili 3,5 miliona evra, a da su sve ostale isključili iz odlučivanja i time, kako tvrde, prekršili statut REKOM-a.
Branko Todorović, predsednik Helsinškog odbora za ljudska prava RS, kaže da je Fond za humanitarno pravo "prva projektna i biznis organizacija čija se direktorka ponaša kao Staljin: ne konsultuje se sa članovima Koordinacionog veća i postavlja svog supruga za direktora medijske kampanje sa mesečnom platom od 2.800 evra.
"Kada je njena partnerka iz zagrebačke Dokumente Vesna Teršalić jednom rekla da treba uvažiti mišljenje ljudi iz Bosne, ona joj je odgovorila: "Šta se ti mešaš?! Da mene nema, ne bi imala šta da jedeš", priča Todorović.
On smatra da je REKOM megalomanski zamišljen "jer Makedonija, Crna Gora, Slovenija, kao i Kosovo, ne mogu biti stavljene u isti konteks kao druge republike SFRJ".
S druge strane, on napominje da skoro nijedno udruženje boraca, logoraša, žrtava rata i nestalih u BiH ne odobrava da Beograd ili Zagreb imaju prioritet u utvrđivanju činjenica iz proteklog rata.
Edin Ramulić, predsednik Udruženja žrtava rata "Izvor" iz Prijedora, kaže za "Blic" da Kandićeva nikad nije bila otvorena prema organizacijama u BiH i da je sama odlučivala o tome ko će da učestvuje na forumima, organizovanim u skupim hotelima poput "Splendida" u Bečićima ili "Parka" u Novom Sadu.
Sada je, ističe, problem u tome što "više niko neće moći da dobije novac za sličan projekat".
Kandićeva smatra da je i 500.000 potpisa veliki uspeh i najavljuje da će zahtev za osnivanje REKOM-a uskoro biti svečano predat i predsednicima Srbije i Kosova. Prema njenim rečima u Srbiji je prikupljeno 270.000 potpisa, a da je i u RS, "uprkos velikom otporu, odziv ipak bio veliki". Todorović, pak, tvrdi da su to "frizirani podaci", piše "Blic".
(MONDO)
Kandićeva kaže da je problem u tome što su se "nevladine organizacije pretvorile u projektne organizacije" i uz odbacivanje optužbi ona ističe da je finansiranje REKOM-a transparentno i da se može videti na veb sajtu REKOM-a.
"Uzrok ovih napada koji traju od samog početka su posledica rata. Reč je o posleratnim društvima koja su mnogo vremena provela u ružnom, pa sad ignorišu činjenicu da je u pitanju važna inicijativa za dobijanje bitke sa prošlošću", kaže Nataša Kandić i upozorava da ih niko neće zaustaviti u formiranju REKOM-a.
Nataša Kandić je demantovala tvrdnje da je napustila projekat REKOM, kako su objavili neki mediji, istakavši da je dala ostavku u Koordinacionom veću i zadržala tehničku poziciju u Sekretarijatu.
Ona napominje da nije bilo dovoljno novca za planiranih 2.500 volontera, nego za samo 500-600, "što je jedan od razloga zbog kojih nije skupljeno milion potpisa".
Nevladine organizacije, pre svega iz BiH, tvrde da su Kandićeva i FHP od međunarodnih fondova za realizaciju ove ideje dobili 3,5 miliona evra, a da su sve ostale isključili iz odlučivanja i time, kako tvrde, prekršili statut REKOM-a.
Branko Todorović, predsednik Helsinškog odbora za ljudska prava RS, kaže da je Fond za humanitarno pravo "prva projektna i biznis organizacija čija se direktorka ponaša kao Staljin: ne konsultuje se sa članovima Koordinacionog veća i postavlja svog supruga za direktora medijske kampanje sa mesečnom platom od 2.800 evra.
"Kada je njena partnerka iz zagrebačke Dokumente Vesna Teršalić jednom rekla da treba uvažiti mišljenje ljudi iz Bosne, ona joj je odgovorila: "Šta se ti mešaš?! Da mene nema, ne bi imala šta da jedeš", priča Todorović.
On smatra da je REKOM megalomanski zamišljen "jer Makedonija, Crna Gora, Slovenija, kao i Kosovo, ne mogu biti stavljene u isti konteks kao druge republike SFRJ".
S druge strane, on napominje da skoro nijedno udruženje boraca, logoraša, žrtava rata i nestalih u BiH ne odobrava da Beograd ili Zagreb imaju prioritet u utvrđivanju činjenica iz proteklog rata.
Edin Ramulić, predsednik Udruženja žrtava rata "Izvor" iz Prijedora, kaže za "Blic" da Kandićeva nikad nije bila otvorena prema organizacijama u BiH i da je sama odlučivala o tome ko će da učestvuje na forumima, organizovanim u skupim hotelima poput "Splendida" u Bečićima ili "Parka" u Novom Sadu.
Sada je, ističe, problem u tome što "više niko neće moći da dobije novac za sličan projekat".
Kandićeva smatra da je i 500.000 potpisa veliki uspeh i najavljuje da će zahtev za osnivanje REKOM-a uskoro biti svečano predat i predsednicima Srbije i Kosova. Prema njenim rečima u Srbiji je prikupljeno 270.000 potpisa, a da je i u RS, "uprkos velikom otporu, odziv ipak bio veliki". Todorović, pak, tvrdi da su to "frizirani podaci", piše "Blic".
(MONDO)
