Potpredsednik Vlade Srbije zadužen za evrointegracije Božidar Đelić izjavio je da se rešenje za pitanje Kosova i Metohije mora pronaći pre ulaska Srbije u Evropsku uniju (EU).
"Mi dugujemo istinu građanima - pre ulaska u EU mora se pronaći rešenje za taj problem", istakao je Đelić za beogradski dnevnik "Press".
Upitan kakvo bi rešenje za Kosovo po mišljenju zvaničnog Beograda bilo dovoljno za ulazak Srbije u EU, Đelić je rekao da problem Kosova i Metohije postoji vekovima i da je jedino rešenje ono koje je prihvatljivo i za Beograd i za Prištinu, a koje garantuje evropsku budućnost svima.
On je istakao da priznavanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova ne može biti rešenje prihvatljivo za Beograd, te ocenio da bi kroz dijalog Beograda i Prištine, koji je započet uz posredovanje EU, trebalo razgovarati o svemu, pa i o najtežem pitanju - statusu.
"Naš Ustav je jasan - Kosovo je deo naše države. Nama često kažu da je realnost da kosovski Albanci ne žele da ih vodi Beograd. To je tačno, ali istina je i da nealbanci sa Kosova ne žele da ih vodi Priština. I na toj bazi treba krenuti i pronaći rešenje. Svako odbijanje te realnosti znači da jedna ili druga strana predlaže nasilje kao rešenje", naveo je Đelić.
On je istakao da su tri pitanja ključna da bi Srbija do kraja godine dobila kandidaturu i početak pregovora za članstvo u EU, a to su završetak saradnje sa Haškim tribunalom, ispunjavanje Akcionog plana i napredak u dijalogu između Beograda i Prištine.
Đelić je pojasnio da završetak saradnje sa Haškim tribunalom znači hapšenje Gorana Hadžića, a da je za ispunjavanje Akcionog plana ključno usvajanje još dva zakona - o javnoj svojini i restituciji, te izrazio očekivanje da će zakon o javnoj svojini biti usvojen pre letnje pauze u Skupštini Srbije, a zakon o restituciji u septembru.
(Srna)
Upitan kakvo bi rešenje za Kosovo po mišljenju zvaničnog Beograda bilo dovoljno za ulazak Srbije u EU, Đelić je rekao da problem Kosova i Metohije postoji vekovima i da je jedino rešenje ono koje je prihvatljivo i za Beograd i za Prištinu, a koje garantuje evropsku budućnost svima.
On je istakao da priznavanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova ne može biti rešenje prihvatljivo za Beograd, te ocenio da bi kroz dijalog Beograda i Prištine, koji je započet uz posredovanje EU, trebalo razgovarati o svemu, pa i o najtežem pitanju - statusu.
"Naš Ustav je jasan - Kosovo je deo naše države. Nama često kažu da je realnost da kosovski Albanci ne žele da ih vodi Beograd. To je tačno, ali istina je i da nealbanci sa Kosova ne žele da ih vodi Priština. I na toj bazi treba krenuti i pronaći rešenje. Svako odbijanje te realnosti znači da jedna ili druga strana predlaže nasilje kao rešenje", naveo je Đelić.
On je istakao da su tri pitanja ključna da bi Srbija do kraja godine dobila kandidaturu i početak pregovora za članstvo u EU, a to su završetak saradnje sa Haškim tribunalom, ispunjavanje Akcionog plana i napredak u dijalogu između Beograda i Prištine.
Đelić je pojasnio da završetak saradnje sa Haškim tribunalom znači hapšenje Gorana Hadžića, a da je za ispunjavanje Akcionog plana ključno usvajanje još dva zakona - o javnoj svojini i restituciji, te izrazio očekivanje da će zakon o javnoj svojini biti usvojen pre letnje pauze u Skupštini Srbije, a zakon o restituciji u septembru.
(Srna)
