Građani Srbije nezadovoljni su svojim životom, ali ipak smatraju da žive bolje nego pre pet godina, pokazalo je veliko istraživanje Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj (EBRD)
Istraživanje, koje je obuhvatilo 34 zemlje svrstalo je Srbiju na 30. mesto po kriterijumu zadovoljstva njenih građana svojim životom. Iza nas su samo Gruzija, Jermenija, Mađarska i Rumunija. Ipak, 30 odsto žitelja Srbije odgovorilo je da je potpuno zadovoljno svojim životom, dok ih je 2006. bilo 27 odsto.
Ekonomska kriza dosta je pogodila domaćinstva u Srbiji. Više od 70 odsto ljudi pogođeno je krizom. U Srbiji samo 30 odsto ispitanika misli da će buduće generacije bolje živeti, što je ispod proseka regiona u kome je ta stopa oko 50 odsto - navodi se u izveštaju EBRD-a.
Naši stručnjaci ističu da se podaci EBRD-a poklapaju sa domaćim procenama da u Srbiji oko 30 odsto stanovništva relativno dobro živi, ali i da pokazuju da su Srbi generalno nezadovoljni kvalitetom života, prenosi "Press."
Analitičar Branko Radun naglašava da ovakav podatak ukazuje na to da su Srbi generalno nezadovoljni kvalitetom života.
"Srbi su pre ekonomske krize živeli nerealno dobro, odnosno preko svojih merila. Sa krizom je došlo do drastičnog pada kvaliteta života i u tom kontekstu je nezadovoljstvo veliko. To je karakterističnije za starije generacije koje pamte mnogo bolja vremena, pre kriza i ratova na ovom području. Ali, odgovor na to koliko je neko zadovoljan životom najviše zavisi od pojedinačnog doživljavanja stvarnosti, vaspitanja i kulturoloških faktora. Neko će uvek odgovoriti da je nezadovoljan, iako realno nije", kaže Radun.
On ipak ističe da je zanimljivo to da su sada građani Srbije zadovoljniji nego 2006. godine.
"Verovatno je u pitanju psihološki mehanizam. Ljudi su sa dolaskom krize bili u šoku, plate su im drastično smanjene, standard je opao... Posle toga su prihvatili realnost", objašnjava Radun.
Otkud Tadžikistan?
I sociolog Vladimir Vuletić ističe da se istraživanje EBRD-a poklapa sa domaćim procenama.
Istraživanje EBRD-a obuhvatilo je centralnu i istočnu Evropu, baltičke zemlje, centralnu Aziju, zemlje Kavkaza, ali i Zapadne Evrope, sa kojima je urađeno poređenje.
Pokazalo se da život najviše zadovoljstva pruža Šveđanima, Nemcima, ali i Tadžikistancima koji su na trećem mestu. Zbirno gledano, stručnjaci EBRD-a zaključili su da su građani zemalja u tranziciji manje zadovoljni nego stanovnici Zapadne Evrope, dok visoku poziciju siromašnog Tadžikistana uzimaju kao primer da visina zarade često nije odlučujući kriterijum nečijeg zadovoljstva.
U zemljama u tranziciji 2010. godine 42,4 odsto ljudi odgovorilo je da je zadovoljno, dok je isti odgovor 2006. godine dalo 44,2 odsto ispitanika. Više pozitivnih odgovora bilo je u 13 zemalja u tranziciji, dok su u 16 zemalja građani manje zadovoljni nego ranije, pokazuje izveštaj EBRD.
(MONDO)
Ekonomska kriza dosta je pogodila domaćinstva u Srbiji. Više od 70 odsto ljudi pogođeno je krizom. U Srbiji samo 30 odsto ispitanika misli da će buduće generacije bolje živeti, što je ispod proseka regiona u kome je ta stopa oko 50 odsto - navodi se u izveštaju EBRD-a.
Naši stručnjaci ističu da se podaci EBRD-a poklapaju sa domaćim procenama da u Srbiji oko 30 odsto stanovništva relativno dobro živi, ali i da pokazuju da su Srbi generalno nezadovoljni kvalitetom života, prenosi "Press."
Analitičar Branko Radun naglašava da ovakav podatak ukazuje na to da su Srbi generalno nezadovoljni kvalitetom života.
"Srbi su pre ekonomske krize živeli nerealno dobro, odnosno preko svojih merila. Sa krizom je došlo do drastičnog pada kvaliteta života i u tom kontekstu je nezadovoljstvo veliko. To je karakterističnije za starije generacije koje pamte mnogo bolja vremena, pre kriza i ratova na ovom području. Ali, odgovor na to koliko je neko zadovoljan životom najviše zavisi od pojedinačnog doživljavanja stvarnosti, vaspitanja i kulturoloških faktora. Neko će uvek odgovoriti da je nezadovoljan, iako realno nije", kaže Radun.
On ipak ističe da je zanimljivo to da su sada građani Srbije zadovoljniji nego 2006. godine.
"Verovatno je u pitanju psihološki mehanizam. Ljudi su sa dolaskom krize bili u šoku, plate su im drastično smanjene, standard je opao... Posle toga su prihvatili realnost", objašnjava Radun.
Otkud Tadžikistan?
I sociolog Vladimir Vuletić ističe da se istraživanje EBRD-a poklapa sa domaćim procenama.
Istraživanje EBRD-a obuhvatilo je centralnu i istočnu Evropu, baltičke zemlje, centralnu Aziju, zemlje Kavkaza, ali i Zapadne Evrope, sa kojima je urađeno poređenje.
Pokazalo se da život najviše zadovoljstva pruža Šveđanima, Nemcima, ali i Tadžikistancima koji su na trećem mestu. Zbirno gledano, stručnjaci EBRD-a zaključili su da su građani zemalja u tranziciji manje zadovoljni nego stanovnici Zapadne Evrope, dok visoku poziciju siromašnog Tadžikistana uzimaju kao primer da visina zarade često nije odlučujući kriterijum nečijeg zadovoljstva.
U zemljama u tranziciji 2010. godine 42,4 odsto ljudi odgovorilo je da je zadovoljno, dok je isti odgovor 2006. godine dalo 44,2 odsto ispitanika. Više pozitivnih odgovora bilo je u 13 zemalja u tranziciji, dok su u 16 zemalja građani manje zadovoljni nego ranije, pokazuje izveštaj EBRD.
(MONDO)
