U Srbiji, i nigde više u svetu, radja se manje od jednog deteta u porodici, a po broju abortusa prvi smo u Evropi!
U Srbiji, i nigde više u svetu, radja se manje od jednog deteta u porodici, a po broju abortusa prvi smo u Evropi!
Ako dosadašnja demografska praksa bude nastavljena, u bliskoj budućnosti više neće biti Srba, upozorava demograf Biljana Spasić, prenosi u nedelju „Glas javnosti“.
Pad radjanja naročito je izražen u devedesetim godinama prošlog veka: iako podaci iz 2001. i 2002. godine ukazuju na blagi porast neto stope reprodukcije, nivo radjanja je u proseku 25 odsto niži od potreba prostog obnavljanja.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, broj stanovnika se u 2002. godini smanjio za 3,3 promila, pošto je broj umrlih bio za 25.000 veći od broja rođenih. Predvidja se da će se trend pada prirodnog priraštaja nastaviti.
Kako bi se ublažili ovi podaci i natalitet povećao, od 1. januara ove godine na snagu je stupio Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu, prema kom zaposlene žene ostvaruju pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta za treće i svako naredno novorodjeno dete u ukupnom trajanju od dve godine.
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, takođe od 1. januara ove godine, uvodi se i roditeljski jednokratni dodatak za prvo dete od 20.000 dinara.
Prema podacima Instituta društvenih nauka, centralna Srbija i Vojvodina sa prosečnom starošću od 40,7 godina nalaze se na četvrtom mestu na listi najstarijih populacija u svetu.
Spasićeva kaže da nepovoljnu demografsku sliku Srbije najbolje ilustruje podatak o broju mladih do 19 godina života.
“U Vojvodini i centralnoj Srbiji broj mladih do tog uzrasta neprekidno opada, a starih je sve više. Ako starih do 60 godina ima dva i po puta više nego mladih do 19 godina, to je kraj jednog naroda. Jedina zemlja na svetu koja ima veći mortalitet nego natalitet jeste Srbija“, kaže Spasićeva.
U školsku 1990/91. godinu u Beogradu je upisano 20.509 prvaka, dok je u 2005. godini upisano šest hiljada manje dece, samo 14.238 prvaka.
Razlog smanjenja broja upisane dece u prvi razred osnovne škole je opšte smanjenje broja živorodjene dece u poslednjih deset godina, iako broj sklopljenih brakova sada (9.332) nije mnogo manji nego 1990. godine (9.469).
Psiholog Žarko Trebješanin smatra da je negativan prirodni priraštaj i sve izraženija bela kuga poslednjih godina u Srbiji posledica niskog standarda gradjana koji se, najčešće zbog ekonomskih razloga, ne odlučuju na više dece.
“Osnovni razlozi su nizak standard i nepoverenje u budućnost. Ne samo što je ljudima loše sada, već misle da će tako biti i u budućnosti. Deca moraju da rastu i budućnost brine roditelje“, kaže Trebješanin.
Slede Grčka, Švedska, Japan, Španija i Belgija. Medju 25 demografski najstarijih zemalja u svetu, sa izuzetkom Japana, sve su iz Evrope!
Medju njima je i Srbija (teritorija van područja Kosova i Metohije), sa udelom od 15,7 odsto starijih od 65 godina.
(MONDO)
Ako dosadašnja demografska praksa bude nastavljena, u bliskoj budućnosti više neće biti Srba, upozorava demograf Biljana Spasić, prenosi u nedelju „Glas javnosti“.
Pad radjanja naročito je izražen u devedesetim godinama prošlog veka: iako podaci iz 2001. i 2002. godine ukazuju na blagi porast neto stope reprodukcije, nivo radjanja je u proseku 25 odsto niži od potreba prostog obnavljanja.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, broj stanovnika se u 2002. godini smanjio za 3,3 promila, pošto je broj umrlih bio za 25.000 veći od broja rođenih. Predvidja se da će se trend pada prirodnog priraštaja nastaviti.
Kako bi se ublažili ovi podaci i natalitet povećao, od 1. januara ove godine na snagu je stupio Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu, prema kom zaposlene žene ostvaruju pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta za treće i svako naredno novorodjeno dete u ukupnom trajanju od dve godine.
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, takođe od 1. januara ove godine, uvodi se i roditeljski jednokratni dodatak za prvo dete od 20.000 dinara.
Srbi sve stariji
Stanovništvo Srbije stari krupnim koracima i već se nalazi na listi najstarijih nacija u svetu. Početak druge polovine 21. veka Srbija će dočekati kao stara nacija jer će, prema procenama, stariji od 65 godina brojčano nadmašiti populaciju mladju od 15 godina.Prema podacima Instituta društvenih nauka, centralna Srbija i Vojvodina sa prosečnom starošću od 40,7 godina nalaze se na četvrtom mestu na listi najstarijih populacija u svetu.
Spasićeva kaže da nepovoljnu demografsku sliku Srbije najbolje ilustruje podatak o broju mladih do 19 godina života.
“U Vojvodini i centralnoj Srbiji broj mladih do tog uzrasta neprekidno opada, a starih je sve više. Ako starih do 60 godina ima dva i po puta više nego mladih do 19 godina, to je kraj jednog naroda. Jedina zemlja na svetu koja ima veći mortalitet nego natalitet jeste Srbija“, kaže Spasićeva.
U školsku 1990/91. godinu u Beogradu je upisano 20.509 prvaka, dok je u 2005. godini upisano šest hiljada manje dece, samo 14.238 prvaka.
Razlog smanjenja broja upisane dece u prvi razred osnovne škole je opšte smanjenje broja živorodjene dece u poslednjih deset godina, iako broj sklopljenih brakova sada (9.332) nije mnogo manji nego 1990. godine (9.469).
Psiholog Žarko Trebješanin smatra da je negativan prirodni priraštaj i sve izraženija bela kuga poslednjih godina u Srbiji posledica niskog standarda gradjana koji se, najčešće zbog ekonomskih razloga, ne odlučuju na više dece.
“Osnovni razlozi su nizak standard i nepoverenje u budućnost. Ne samo što je ljudima loše sada, već misle da će tako biti i u budućnosti. Deca moraju da rastu i budućnost brine roditelje“, kaže Trebješanin.
Italijani najstarija nacija
Prema podacima Instituta društvenih nauka, u 2000. godini medju većim populacijama demografski najstarija zemlja je Italija - više od 18 odsto Italijana ima 65 ili više godina.Slede Grčka, Švedska, Japan, Španija i Belgija. Medju 25 demografski najstarijih zemalja u svetu, sa izuzetkom Japana, sve su iz Evrope!
Medju njima je i Srbija (teritorija van područja Kosova i Metohije), sa udelom od 15,7 odsto starijih od 65 godina.
(MONDO)
