Bivši potpredsednik Vlade i šef Koordinacionog centra za jug Srbije, Nebojša Čović, kaže da ne veruje mnogo u sporazume koji nisu na papiru. Profesor Predrag Simić smatra da Srbi sa Kosmeta nemaju mnogo izbora.
Srbima na Kosovu Čović ipak poručuje da treba da veruju pregovaračima iz Beograda i tvrdi da je idejni tvorac incidenta koji je izazvao krizu američki ambasador u Prištini Kristofer Del.
S druge strane, Srbi nemaju mnogo izbora, smatra profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka i bivši ambasador Predrag Simić. On je ocenio je da postoji mogućnost nastavka krize ukoliko Srbi sa severa Kosova odbiju dogovor predstavnika Vlade Srbije i Kfora, ali da ta mogućnost postoji i ako ga prihvate, budući da bi to bilo samo kratkoročno rešenje.
Čović u izjavi Tanjugu kaže i da je situacija veoma složena što predstavnicima srpske nacionalne manjine na KiM ne ostavlja mnogo prostora, posebno što Srbi imaju loše iskustvo sa obećanjima međunarodne zajednice.
"Ne govorim o Hašimu Tačiju. On i kad govori ne zna da li to zaista i misli. Problem je u međunarodnoj zajednici, koja je mnogo puta nešto obećala, a na terenu se dogodilo nešto drugo, kao i sada", rekao je Čović, govoreći o proteklim događajima na severu Kosova.
On smatra da je apsolutno nemoguće da niko od međunarodnih predstavnika ništa nije znao o akciji specijalnih jedinica ROSU, ni Kfor, ni Euleks, ni Unmik.
"To je isto kao što niko ništa nije znao 17. marta 2004. U ovom trenutku mogu da tvrdim da je idejni tvorac svega što se desilo američki ambasador u Prištini Kristofer Del, koji, umesto da garantuje bezbednost regiona, on je u stvari ugrožava i on je jedan opasan čovek za čitan region", kazao je Čović.
On je dodao i da Del sada može da se pravda da nije znao za akciju, ali Čović tvrdi da je on u dnevnom kontaktu sa Tačijem, da mu stalno daje savete i da apsolutno stoji iza poslednje provokacije.
Komentarišući privremenni sporazum Vlade Srbije i Kfora Čović, kaže da nije pristalica usmenih dogovora, ali da nekad moraju i takvi da se dogode.
"Samo na papiru imate garanciju da će se dogovor sprovoditi, mada je bilo primera, kao 2001. kada smo potpisali papir sa Hekerupom, njega su sklonili i svi su zaboravili da smo se dogovorili i šta je bila obaveza", naveo je Čović.
O samom sporazumu Čović kaže da će sada Kfor prelaze Jarinje i Brnjak treturati kao specijalne vojne zone, što podrazumeva i poseban režim, od ograničenja za kamione, provere lica i opreme, do toga da će verovatno u posebnom režimu biti i voz na liniji Beograd Kosovska Mitrovica.
"Sve će to biti stavljeno pod kontrolu Kfora i Euleksa i to su za Kfor velika prava koja u jednom trenutku mogu da ga stave u funkciju interesa samo jedne strane, odnosno Tačija i da se situacija ponovo zaoštri", procenjuje Čović.
On misli da bi predstavnici Srba u svakom slučaju trebalo da imaju poverenje u pregovarače koje šalje Vlada Srbije: "Ako ne veruju Beogradu, ne znam kome im je ostalo da veruju".
U ovim trenucima nije nikome lako, dodao je Čović, ni pregovaračima, ni Srbima, ali najlakše je iz beogradskih kafića kritikovati pregovarače, a to nikome ne koristi.
"Radi se o životima ljudi i njihovih porodica na Kosovu, oni imaju naveća prava, ali moraju i da razumeju da se Srbija nalazi u ovom trenutku u situaciji da šta god da uradi dobro ili loše malo toga može da promeni", smatra Čović.
Treba imati u vidu, dodao je Čović, da je Tači sve ovo uradilo, između ostalog i zbog finansijskog stanja njegove paradržave.
"Oni su u finansijskom bankrotu i ako se ne umeša MMF ta država do marta neće finansijski postojati, što je takođe pokazatelj da je međunarodna zajednica napravila nešto što se zove veštačka, nerealna tvorevina", rekao je Čović.
Profesor Simić smatra, prenosi Srna, da pregovori sa Kforom nisu doneli mnogo Beogradu, a ponajmanje Srbima na severu Kosova, koji su u svojoj prvoj reakciji izrazili negativan stav.
"Sudeći prema reagovanjima štampe u Prištini više su doneli albanskoj strani", rekao je Simić.
On je dodao da Priština u dogovoru vidi "korak napred" ka širenju svoje vlasti na severu Kosova, što sigurno nije u interesu ni Beograda, a pogotovo ne Srba na severu Kosova.
Simić je naveo da nisu poznati detalji sporazuma, ali da se vjerovatno sama činjenica da se prihvata prelazak humanitarne pomoći, ali ne i komercijalne robe preko određenih gabarita u Prištini tumači kao provođenje odluke o embargu na uvoz srpske robe i to posredstvom Kfora, na dva prelaza na severu koja Priština još ne kontroliše.
On je ocenio da je dobro što je dogovor sklopljen, što je malo splasnula napetost, ali nije isključio mogućnost da se kriza ponovo zaoštri, te dodao da nesaglasnost predstavnika Vlade Srbije i Srba sa severa Kosova o dogovoru znači nepotpuno podudaranje interesa.
"Srbija mora da vodi računa ne samo o Kosovu i severu Kosova nego i o svojim odnosima sa EU. Za razliku od Beograda, Srbi na severu Kosova pre svega imaju u vidu svoj položaj što je sasvim razumljivo", rekao je Simić.
(MONDO/agencije)
S druge strane, Srbi nemaju mnogo izbora, smatra profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka i bivši ambasador Predrag Simić. On je ocenio je da postoji mogućnost nastavka krize ukoliko Srbi sa severa Kosova odbiju dogovor predstavnika Vlade Srbije i Kfora, ali da ta mogućnost postoji i ako ga prihvate, budući da bi to bilo samo kratkoročno rešenje.
Čović u izjavi Tanjugu kaže i da je situacija veoma složena što predstavnicima srpske nacionalne manjine na KiM ne ostavlja mnogo prostora, posebno što Srbi imaju loše iskustvo sa obećanjima međunarodne zajednice.
"Ne govorim o Hašimu Tačiju. On i kad govori ne zna da li to zaista i misli. Problem je u međunarodnoj zajednici, koja je mnogo puta nešto obećala, a na terenu se dogodilo nešto drugo, kao i sada", rekao je Čović, govoreći o proteklim događajima na severu Kosova.
On smatra da je apsolutno nemoguće da niko od međunarodnih predstavnika ništa nije znao o akciji specijalnih jedinica ROSU, ni Kfor, ni Euleks, ni Unmik.
"To je isto kao što niko ništa nije znao 17. marta 2004. U ovom trenutku mogu da tvrdim da je idejni tvorac svega što se desilo američki ambasador u Prištini Kristofer Del, koji, umesto da garantuje bezbednost regiona, on je u stvari ugrožava i on je jedan opasan čovek za čitan region", kazao je Čović.
On je dodao i da Del sada može da se pravda da nije znao za akciju, ali Čović tvrdi da je on u dnevnom kontaktu sa Tačijem, da mu stalno daje savete i da apsolutno stoji iza poslednje provokacije.
Komentarišući privremenni sporazum Vlade Srbije i Kfora Čović, kaže da nije pristalica usmenih dogovora, ali da nekad moraju i takvi da se dogode.
"Samo na papiru imate garanciju da će se dogovor sprovoditi, mada je bilo primera, kao 2001. kada smo potpisali papir sa Hekerupom, njega su sklonili i svi su zaboravili da smo se dogovorili i šta je bila obaveza", naveo je Čović.
O samom sporazumu Čović kaže da će sada Kfor prelaze Jarinje i Brnjak treturati kao specijalne vojne zone, što podrazumeva i poseban režim, od ograničenja za kamione, provere lica i opreme, do toga da će verovatno u posebnom režimu biti i voz na liniji Beograd Kosovska Mitrovica.
"Sve će to biti stavljeno pod kontrolu Kfora i Euleksa i to su za Kfor velika prava koja u jednom trenutku mogu da ga stave u funkciju interesa samo jedne strane, odnosno Tačija i da se situacija ponovo zaoštri", procenjuje Čović.
On misli da bi predstavnici Srba u svakom slučaju trebalo da imaju poverenje u pregovarače koje šalje Vlada Srbije: "Ako ne veruju Beogradu, ne znam kome im je ostalo da veruju".
U ovim trenucima nije nikome lako, dodao je Čović, ni pregovaračima, ni Srbima, ali najlakše je iz beogradskih kafića kritikovati pregovarače, a to nikome ne koristi.
"Radi se o životima ljudi i njihovih porodica na Kosovu, oni imaju naveća prava, ali moraju i da razumeju da se Srbija nalazi u ovom trenutku u situaciji da šta god da uradi dobro ili loše malo toga može da promeni", smatra Čović.
Treba imati u vidu, dodao je Čović, da je Tači sve ovo uradilo, između ostalog i zbog finansijskog stanja njegove paradržave.
"Oni su u finansijskom bankrotu i ako se ne umeša MMF ta država do marta neće finansijski postojati, što je takođe pokazatelj da je međunarodna zajednica napravila nešto što se zove veštačka, nerealna tvorevina", rekao je Čović.
Profesor Simić smatra, prenosi Srna, da pregovori sa Kforom nisu doneli mnogo Beogradu, a ponajmanje Srbima na severu Kosova, koji su u svojoj prvoj reakciji izrazili negativan stav.
"Sudeći prema reagovanjima štampe u Prištini više su doneli albanskoj strani", rekao je Simić.
On je dodao da Priština u dogovoru vidi "korak napred" ka širenju svoje vlasti na severu Kosova, što sigurno nije u interesu ni Beograda, a pogotovo ne Srba na severu Kosova.
Simić je naveo da nisu poznati detalji sporazuma, ali da se vjerovatno sama činjenica da se prihvata prelazak humanitarne pomoći, ali ne i komercijalne robe preko određenih gabarita u Prištini tumači kao provođenje odluke o embargu na uvoz srpske robe i to posredstvom Kfora, na dva prelaza na severu koja Priština još ne kontroliše.
On je ocenio da je dobro što je dogovor sklopljen, što je malo splasnula napetost, ali nije isključio mogućnost da se kriza ponovo zaoštri, te dodao da nesaglasnost predstavnika Vlade Srbije i Srba sa severa Kosova o dogovoru znači nepotpuno podudaranje interesa.
"Srbija mora da vodi računa ne samo o Kosovu i severu Kosova nego i o svojim odnosima sa EU. Za razliku od Beograda, Srbi na severu Kosova pre svega imaju u vidu svoj položaj što je sasvim razumljivo", rekao je Simić.
(MONDO/agencije)
