Nema novih uslova za Srbiju na putu ka EU, poručio je nemački ambasador Volfram Mas pred prvu posetu kancelarke Angele Merkel Beogradu.
"Ne radi se o tome da Nemačka postavlja nove uslove svakog meseca", kaze Mas u intervjuu Tanjugu na pitanje kakvu će poruku Merkelova doneti u Beograd.
Uslovi za EU članstvo su, dodaje on, postavljeni Kopenhaškim kriterijumima 1995. godine, a sve što se traži od zemlje koja je podnela molbu za kandidaturu pa i od Srbije jeste da ispuni te kriterijume.
Komentarišhući šanse Srbije da do kraja godine dobije i kandidaturu, i datum početka pregovora o članstvu u EU, Mas ističe da je to "tehnički izvodljiv, ali ambiciozan cilj".
"Već godinama ulažemo dosta napora i materijalne, finansijske i lične pomoći da Srbiju približimo EU. Ipak, moramo biti svesni da je potrebno vreme da se prođu izvesne procedure", navodi on.
Mas objašnjava da je u Nemačkoj, od donošenja Lisabonskog sporazuma, na snazi pravilo da se parlament, a ne vlada pita o određivanju datuma početka pregovora neke nove zemlje kandidata sa EU.
"Odluka o određivanju datuma nije na vladi nego na parlamentu koji treba da donese odluku na koju će vlada reagovati a to znači da nam treba u najmanju ruku par nedelja za tu proceduru", navodi nemački ambasador.
On napominje da to onda znači da predlog mora biti blagovremeno iznet u parlamentu da bi imao vremena da prođe različite odbore i stigne na plenarnu sednicu, pri čemu treba imati na umu da parlament ima ograničeni broj zasedanja u toku godine.
Kad je reč o onome sto Srbija treba da uradi u daljem procesu evrointegracija, Mas ponavlja da nema novih uslova, osim kopenhaških kriterijuma.
"Što se tiče Kosova, to se može sažeti u očekivanju od nove članice da pokaže spremnost na saradnju i dobrosusedske odnose. A dobrosusedski odnosi znače da ste spremni i sposobni da sva otvorena pitanja koja utiču na svakodnevni život građana rešavate na miran i konstruktivan način", precizira nemački ambasador.
Mas podseća da je stav Nemačke u vezi sa Kosovom dobro poznat.
"Priznali smo Kosovo kao nezavisnu državu. Ne pritiskamo Srbiju da učini isto, ali ono što očekujemo jeste da Srbija nađe rešenje za problem Kosova a mi verujemo da se to najbolje može postići ako dve strane razgovaraju kao što čine u dijalogu u kojem posreduje EU", navodi Mas.
Nemački ambasador veruje da nema razloga da dijalog ne uspe.
"Nisam spreman ni da razmišljam o tome da dijalog može da ne uspe, jer je taj dijalog u interesu obe strane. Obe strane teže da postanu članice EU, obe znaju da imaju dosta praktičnih pitanja koja treba rešiti, pa zašto ne bi bilo moguće pronaći rešenja za ta otvorena pitanja", napominje nemačkih diplomata.
On priznaje da "ponekad neće biti lako" što je, kaže, razumljivo, jer je potrebno vreme i napori da se izglade razlike, dodajući da je uveren da su obe strane spremne da ulože to vreme i napore.
Put nije uvek prav, ali treba izvući pouke iz dosadašnjih iskustava, savetuje Mas.
Upitan koje bi bilo primenljivo rešenje za Kosovo, on podvlači da Nemačka nikad nije sugerisala neko određeno rešenje i da smatra da je najbolje ako dve strane pronađu ono koje je obostrano prihvatljivo. Međutim, uvek smo bili protiv toga da se razgovara o podeli Kosova jer mislimo da ona "ne bi bila korisna", dodaje Mas.
Što se tiče Srba na severu Kosova, ambasador napominje da u svetu ima mnogo različitih modela gde je život manjina organizovan na način da su ti ljudi zadovoljni u zemlji u kojoj žive.
"Moj savet je uvek: pogledajte kako su drugi rešili probleme, uzmite najbolje od onoga što vidite i učinite ga još boljim", kaže Mas.
On veruje da će i kosovski Srbi prihvatiti rešenje koje bi im ponudilo "perspektivu održive prosperitetne budućnosti".
"Kada sam rekao obostrano prihvatljivo, mislio sam na rešenje takve vrste da ljudi zaista osećaju da im je bolje. Sada je jasno iz onoga sto vidimo da im (Srbima na severu Kosova) u ovom trenutku situacija nije veoma pozitivna. Mislim da ako biste ljudima ponudili perspektivu održive prosperitetne budućnosti zašto je ne bi prihvatili", pita se Mas.
(Tanjug)
Uslovi za EU članstvo su, dodaje on, postavljeni Kopenhaškim kriterijumima 1995. godine, a sve što se traži od zemlje koja je podnela molbu za kandidaturu pa i od Srbije jeste da ispuni te kriterijume.
Komentarišhući šanse Srbije da do kraja godine dobije i kandidaturu, i datum početka pregovora o članstvu u EU, Mas ističe da je to "tehnički izvodljiv, ali ambiciozan cilj".
"Već godinama ulažemo dosta napora i materijalne, finansijske i lične pomoći da Srbiju približimo EU. Ipak, moramo biti svesni da je potrebno vreme da se prođu izvesne procedure", navodi on.
Mas objašnjava da je u Nemačkoj, od donošenja Lisabonskog sporazuma, na snazi pravilo da se parlament, a ne vlada pita o određivanju datuma početka pregovora neke nove zemlje kandidata sa EU.
"Odluka o određivanju datuma nije na vladi nego na parlamentu koji treba da donese odluku na koju će vlada reagovati a to znači da nam treba u najmanju ruku par nedelja za tu proceduru", navodi nemački ambasador.
On napominje da to onda znači da predlog mora biti blagovremeno iznet u parlamentu da bi imao vremena da prođe različite odbore i stigne na plenarnu sednicu, pri čemu treba imati na umu da parlament ima ograničeni broj zasedanja u toku godine.
Kad je reč o onome sto Srbija treba da uradi u daljem procesu evrointegracija, Mas ponavlja da nema novih uslova, osim kopenhaških kriterijuma.
"Što se tiče Kosova, to se može sažeti u očekivanju od nove članice da pokaže spremnost na saradnju i dobrosusedske odnose. A dobrosusedski odnosi znače da ste spremni i sposobni da sva otvorena pitanja koja utiču na svakodnevni život građana rešavate na miran i konstruktivan način", precizira nemački ambasador.
Mas podseća da je stav Nemačke u vezi sa Kosovom dobro poznat.
"Priznali smo Kosovo kao nezavisnu državu. Ne pritiskamo Srbiju da učini isto, ali ono što očekujemo jeste da Srbija nađe rešenje za problem Kosova a mi verujemo da se to najbolje može postići ako dve strane razgovaraju kao što čine u dijalogu u kojem posreduje EU", navodi Mas.
Nemački ambasador veruje da nema razloga da dijalog ne uspe.
"Nisam spreman ni da razmišljam o tome da dijalog može da ne uspe, jer je taj dijalog u interesu obe strane. Obe strane teže da postanu članice EU, obe znaju da imaju dosta praktičnih pitanja koja treba rešiti, pa zašto ne bi bilo moguće pronaći rešenja za ta otvorena pitanja", napominje nemačkih diplomata.
On priznaje da "ponekad neće biti lako" što je, kaže, razumljivo, jer je potrebno vreme i napori da se izglade razlike, dodajući da je uveren da su obe strane spremne da ulože to vreme i napore.
Put nije uvek prav, ali treba izvući pouke iz dosadašnjih iskustava, savetuje Mas.
Upitan koje bi bilo primenljivo rešenje za Kosovo, on podvlači da Nemačka nikad nije sugerisala neko određeno rešenje i da smatra da je najbolje ako dve strane pronađu ono koje je obostrano prihvatljivo. Međutim, uvek smo bili protiv toga da se razgovara o podeli Kosova jer mislimo da ona "ne bi bila korisna", dodaje Mas.
Što se tiče Srba na severu Kosova, ambasador napominje da u svetu ima mnogo različitih modela gde je život manjina organizovan na način da su ti ljudi zadovoljni u zemlji u kojoj žive.
"Moj savet je uvek: pogledajte kako su drugi rešili probleme, uzmite najbolje od onoga što vidite i učinite ga još boljim", kaže Mas.
On veruje da će i kosovski Srbi prihvatiti rešenje koje bi im ponudilo "perspektivu održive prosperitetne budućnosti".
"Kada sam rekao obostrano prihvatljivo, mislio sam na rešenje takve vrste da ljudi zaista osećaju da im je bolje. Sada je jasno iz onoga sto vidimo da im (Srbima na severu Kosova) u ovom trenutku situacija nije veoma pozitivna. Mislim da ako biste ljudima ponudili perspektivu održive prosperitetne budućnosti zašto je ne bi prihvatili", pita se Mas.
(Tanjug)
