"Smatramo da je pitanje izbeglih i prognanih Srba iz Hrvatske, Federacije BiH i Slovenije evropsko pitanje i da je trebalo da bude jedno od tema na tom Forumu", istaknuto je u saopštenju koje je potpisao predsednik Koalicije izbegličkih udruženja u Srbiji Miodrag Linta.
Ignorisanje nasilno oduzetih imovinskih i drugih prava izbeglih i prognanih Srba i građana Srbije, kojima su uskraćena osnovna ljudska prava u državama regiona, kako je ukazano, "neće doprineti razvoju dobrosusedskih odnosa i procesu pomirenja. "
Koalicija izbegličkih udruženja u Srbiji ponovo se obratila vladi i predsedniku Srbije sa zahtevom da "u razgovorima sa zvanicnicima EU traže podršku za otvaranje suštinskog dijaloga sa Hrvatskom i drugim zemljama regiona kako bi se našlo pravedno, sveobuhvatno i trajno rešenje njihovih problema."
Temelj tog dijaloga, kako su objasnili, trebalo bi da bude Bečki sporazum o sukcesiji koji su predstavnici država nastalih na području bivše Jugoslavije potpisali 2001. u kome se jasno kaže da će svim građanima biti vraćena prava koja su imali na dan 31. decembra 1990. godine, a svi ugovori, sklopljeni u ratnom periodu pod pritiscima i pretnjama, biti ništavni.
Ovaj zahtev izbegli i prognani Srbi iz Hrvatske izneli su u peticiji koju je potpisalo 75.000 ljudi, a koja je proletos upućena vlastima Hrvatske i Srbije, vodećih evropskih zemalja i SAD-a, kao i evropskim i međunarodnim institucijama.
Oni zahtevaju da im hrvatska država vrati 40.000 nezakonito oduzetih stanova, isplatu zaostalih penzija za 50.000 srpskih penzionera, obnovu oko 10.000 srpskih kuća koje su porušene u terorističkim akcijama na području gde nije bilo ratnih dejstava i otvaranje više od 600 poznatih grobnih mesta kako bi se rešilo pitanje više od 2.100 nestalih Srba.
Srbija je, inače, sa 275.000 izbeglica i raseljenih na prvom mestu u Evropi i 13. u svetu, pokazuju podaci UNHCR-a
(Tanjug/MONDO)
Ignorisanje nasilno oduzetih imovinskih i drugih prava izbeglih i prognanih Srba i građana Srbije, kojima su uskraćena osnovna ljudska prava u državama regiona, kako je ukazano, "neće doprineti razvoju dobrosusedskih odnosa i procesu pomirenja. "
Koalicija izbegličkih udruženja u Srbiji ponovo se obratila vladi i predsedniku Srbije sa zahtevom da "u razgovorima sa zvanicnicima EU traže podršku za otvaranje suštinskog dijaloga sa Hrvatskom i drugim zemljama regiona kako bi se našlo pravedno, sveobuhvatno i trajno rešenje njihovih problema."
Temelj tog dijaloga, kako su objasnili, trebalo bi da bude Bečki sporazum o sukcesiji koji su predstavnici država nastalih na području bivše Jugoslavije potpisali 2001. u kome se jasno kaže da će svim građanima biti vraćena prava koja su imali na dan 31. decembra 1990. godine, a svi ugovori, sklopljeni u ratnom periodu pod pritiscima i pretnjama, biti ništavni.
Ovaj zahtev izbegli i prognani Srbi iz Hrvatske izneli su u peticiji koju je potpisalo 75.000 ljudi, a koja je proletos upućena vlastima Hrvatske i Srbije, vodećih evropskih zemalja i SAD-a, kao i evropskim i međunarodnim institucijama.
Oni zahtevaju da im hrvatska država vrati 40.000 nezakonito oduzetih stanova, isplatu zaostalih penzija za 50.000 srpskih penzionera, obnovu oko 10.000 srpskih kuća koje su porušene u terorističkim akcijama na području gde nije bilo ratnih dejstava i otvaranje više od 600 poznatih grobnih mesta kako bi se rešilo pitanje više od 2.100 nestalih Srba.
Srbija je, inače, sa 275.000 izbeglica i raseljenih na prvom mestu u Evropi i 13. u svetu, pokazuju podaci UNHCR-a
(Tanjug/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
