Tačnije, 53 odsto građana izjasnilo bi se da je za ulazak u EU, a 20 do 30 odsto da nema stav, tako da bi to u konačnom zbiru napravilo većinu od nekih 70 odsto, rekao je za Tanjug Bogosavljević.
Ove podatke potvrdila je nedavno i direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delević.
Istraživanje koje je za Kancelariju uradila agencija Ipsos Stratedžik marketing, naime, pokazalo je da bi, ukoliko bi sutra bio raspisan referendum sa pitanjem "da li podržavate učlanjenje Srbije u EU", 53 odsto građana glasalo potvrdno, 24 odsto bi reklo "ne", a ostali ne bi glasali ili ne bi znali da odgovore.
Bogosavljević navodi da je ono što ne valja trend koji nije dobar i kvari se.
"Javno mnenje je vođeno događajima, pogotovo kad se tiče stava prema Evropi. Pa je tako, recimo, ukidanje viza napravilo ogroman skok u broju onih koji su za EU, ali je to trajalo mesec dana i onda se sve vratilo na staro" objašnjava Bogosavljević.
Trenutno, dodaje on, mi nemamo na vidiku događaj koji može tako snažno da promeni odnos prema Uniji, a pri tome se polako kristališe da nismo rešili problem Kosova onako kako Evropa od nas očekuje.
Komentarišući podatke istraživanja Bogosavljević tvrdi da se oni u ovoj fazi približavaju normalnim.
"To znači, imali smo evroromantizam, kad ljudi nisu znali šta je to Evropa, sve je delovalo više kao sapunska opera. Nije se znalo šta to znači ući u EU, šta to donosi, i mi smo tada imali rezultate koji nisu konzistentni", kazao je Bogosavljević.
Tada se više od 60 odsto građana izjašnjavalo da bi na referendumu glasalo za EU, 50 odsto da vid korist od Evrope, 40 odsto davalo je Evropi pozitivne ocene i gotovo niko se nije izjašnjavao da zna šta Srbija treba da uradi da bi postala članica.
"To je shvatano kao neka daleka stvar i super bi bilo da mi tamo budemo. Ali nisu se znali uslovi, ni da se tu misli i na hapšenja, ali ni kako bi to uticalo na živote običnih ljudi", objašnjava Bogosavljević.
Sada smo, dodaje on, došli vrlo blizu realnom stavu građana da je to vrlo daleko, možda i deset godina od danas i od nas.
"Bili smo godinama u nadi da će to biti brzo, u čemu su nas često podržavali izjavama naši i strani političari. Sada kad vide da to nije baš tako građani daju vrlo pesimistične procene, pa ne očekuju da Srbija uđe ni za deset godina u EU", kaže Bogosavljević.
Opada optimizam kod građana, dodaje Bogosavljević, a u međuvremenu stižu i novi zahtevi.
"Kad se tome dodaju, odnosno materijalizuju zakoni za čije smo se usvajanje zalagali, poput onog finansiranju političkih stranaka ili o restituciji, pa kad stigne sve na naplatu i postane deo troška svakog od nas, pitanje je koliko ćemo voleti i te zakone i Evropu", kaže Bogosavljević.
Počeće i zahtevi koji znače novo uređivanje države, odnosa i sve to uticaće da se smanjuje jaz između onih koji bi glasali za EU i oni koji ne misle dobro o njoj.
Delević to objašnjava konstatacijom da nivo podrške evrointegracijama opada kako proces pristupanja odmiče, jer građani vide da postoje konkretne koristi, ali i troškovi, kao i da i sami moraju od nečeg da odustanu ili da nešto promene, što im se bas ne dopada previše.
U svakom slučaju da referendum bude sutra - većina građana bi podržala ulazak u EU.
To potvrđuju i rezultati do kojih su poslednjih godina došle renomirane domaće i svetske agencije za istraživanje javnog mnenja.
Ipak, podrška evrointegracijama za poslednje četiri godine značajno je opala.
Istraživanje iz 2007. godine agencije "Politikum" pokazalo je zavidan evrooptimizam, što je Srđan Bogosavljević nazvao "evroromantizmom", jer je tada 71,55 odsto građana Srbije bilo za ulazak Srbije u EU.
Naredne godine se, u istraživanju iste agencije, 63,9 odsto anketiranih građana opredelilo za ulazak u EU, ali je 71,3 odsto navelo da ne bi trebalo prihvatiti da uslov za ulazak zemlje u EU bude priznavanje nezavisnosti Kosova.
Početkom te 2008. godine u istraživanju koje je radila agencija "Stratedžik marketinga" čak 73 odsto ispitanika odgovorilo je da bi na eventualnom referendumu za članstvo u EU glasalo za.
Direktorka za istraživanja u toj agenciji Scvetlana Logar dodala je da je već krajem te godine nesporno opredeljenih za EU bilo 65 odsto građana Srbije.
Prema rezultatima istraživanja novosadske agencije "SCAN", na uzorku od 1.560 ispitanika krajem 2009. godine gotovo 70 odsto (69,2) izjasnilo se za ulazak Srbije u EU.
Galupovo istraživanje sprovedeno u zemljama zapadnog Balkana u jesen prošle godine pokazalo je da bi u slučaju referenduma, u Srbiji za ulazak u EU bilo 63 odsto, a protiv 23 odsto građana.
Podrška građana članstvu Srbije u Evropskoj uniji juna ove godine bila je manja nego ranije, jer je tek 53 odsto podržavalo učlanjenje, ali su istraživanja pokazala da istovremeno raste procenat podrške reformamama koje se sprovode u procesu približavanja Uniji.
Za neumorne evroptimiste to je nesporno dobar znak - da se sami menjamo, a menjamo i državu i to ne zbog Evrope nego da nama ovde i sada bude bolje.
To je uostalom potvrdio i prošlonedeljni prvi Forum Srbija - EU, čija je poruka da se Srbija toliko promenila da je zaslužila da bude deo EU, da smo kao država i narod sazreli za Evropu, ali i da u njoj ima mesta za nas i druge države zapadnog Balkana.
(Tanjug)
Ove podatke potvrdila je nedavno i direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delević.
Istraživanje koje je za Kancelariju uradila agencija Ipsos Stratedžik marketing, naime, pokazalo je da bi, ukoliko bi sutra bio raspisan referendum sa pitanjem "da li podržavate učlanjenje Srbije u EU", 53 odsto građana glasalo potvrdno, 24 odsto bi reklo "ne", a ostali ne bi glasali ili ne bi znali da odgovore.
Bogosavljević navodi da je ono što ne valja trend koji nije dobar i kvari se.
"Javno mnenje je vođeno događajima, pogotovo kad se tiče stava prema Evropi. Pa je tako, recimo, ukidanje viza napravilo ogroman skok u broju onih koji su za EU, ali je to trajalo mesec dana i onda se sve vratilo na staro" objašnjava Bogosavljević.
Trenutno, dodaje on, mi nemamo na vidiku događaj koji može tako snažno da promeni odnos prema Uniji, a pri tome se polako kristališe da nismo rešili problem Kosova onako kako Evropa od nas očekuje.
Komentarišući podatke istraživanja Bogosavljević tvrdi da se oni u ovoj fazi približavaju normalnim.
"To znači, imali smo evroromantizam, kad ljudi nisu znali šta je to Evropa, sve je delovalo više kao sapunska opera. Nije se znalo šta to znači ući u EU, šta to donosi, i mi smo tada imali rezultate koji nisu konzistentni", kazao je Bogosavljević.
Tada se više od 60 odsto građana izjašnjavalo da bi na referendumu glasalo za EU, 50 odsto da vid korist od Evrope, 40 odsto davalo je Evropi pozitivne ocene i gotovo niko se nije izjašnjavao da zna šta Srbija treba da uradi da bi postala članica.
"To je shvatano kao neka daleka stvar i super bi bilo da mi tamo budemo. Ali nisu se znali uslovi, ni da se tu misli i na hapšenja, ali ni kako bi to uticalo na živote običnih ljudi", objašnjava Bogosavljević.
Sada smo, dodaje on, došli vrlo blizu realnom stavu građana da je to vrlo daleko, možda i deset godina od danas i od nas.
"Bili smo godinama u nadi da će to biti brzo, u čemu su nas često podržavali izjavama naši i strani političari. Sada kad vide da to nije baš tako građani daju vrlo pesimistične procene, pa ne očekuju da Srbija uđe ni za deset godina u EU", kaže Bogosavljević.
Opada optimizam kod građana, dodaje Bogosavljević, a u međuvremenu stižu i novi zahtevi.
"Kad se tome dodaju, odnosno materijalizuju zakoni za čije smo se usvajanje zalagali, poput onog finansiranju političkih stranaka ili o restituciji, pa kad stigne sve na naplatu i postane deo troška svakog od nas, pitanje je koliko ćemo voleti i te zakone i Evropu", kaže Bogosavljević.
Počeće i zahtevi koji znače novo uređivanje države, odnosa i sve to uticaće da se smanjuje jaz između onih koji bi glasali za EU i oni koji ne misle dobro o njoj.
Delević to objašnjava konstatacijom da nivo podrške evrointegracijama opada kako proces pristupanja odmiče, jer građani vide da postoje konkretne koristi, ali i troškovi, kao i da i sami moraju od nečeg da odustanu ili da nešto promene, što im se bas ne dopada previše.
U svakom slučaju da referendum bude sutra - većina građana bi podržala ulazak u EU.
To potvrđuju i rezultati do kojih su poslednjih godina došle renomirane domaće i svetske agencije za istraživanje javnog mnenja.
Ipak, podrška evrointegracijama za poslednje četiri godine značajno je opala.
Istraživanje iz 2007. godine agencije "Politikum" pokazalo je zavidan evrooptimizam, što je Srđan Bogosavljević nazvao "evroromantizmom", jer je tada 71,55 odsto građana Srbije bilo za ulazak Srbije u EU.
Naredne godine se, u istraživanju iste agencije, 63,9 odsto anketiranih građana opredelilo za ulazak u EU, ali je 71,3 odsto navelo da ne bi trebalo prihvatiti da uslov za ulazak zemlje u EU bude priznavanje nezavisnosti Kosova.
Početkom te 2008. godine u istraživanju koje je radila agencija "Stratedžik marketinga" čak 73 odsto ispitanika odgovorilo je da bi na eventualnom referendumu za članstvo u EU glasalo za.
Direktorka za istraživanja u toj agenciji Scvetlana Logar dodala je da je već krajem te godine nesporno opredeljenih za EU bilo 65 odsto građana Srbije.
Prema rezultatima istraživanja novosadske agencije "SCAN", na uzorku od 1.560 ispitanika krajem 2009. godine gotovo 70 odsto (69,2) izjasnilo se za ulazak Srbije u EU.
Galupovo istraživanje sprovedeno u zemljama zapadnog Balkana u jesen prošle godine pokazalo je da bi u slučaju referenduma, u Srbiji za ulazak u EU bilo 63 odsto, a protiv 23 odsto građana.
Podrška građana članstvu Srbije u Evropskoj uniji juna ove godine bila je manja nego ranije, jer je tek 53 odsto podržavalo učlanjenje, ali su istraživanja pokazala da istovremeno raste procenat podrške reformamama koje se sprovode u procesu približavanja Uniji.
Za neumorne evroptimiste to je nesporno dobar znak - da se sami menjamo, a menjamo i državu i to ne zbog Evrope nego da nama ovde i sada bude bolje.
To je uostalom potvrdio i prošlonedeljni prvi Forum Srbija - EU, čija je poruka da se Srbija toliko promenila da je zaslužila da bude deo EU, da smo kao država i narod sazreli za Evropu, ali i da u njoj ima mesta za nas i druge države zapadnog Balkana.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.