Dok kalendar beleži jedanaestu godinu od demokratskih promena u Srbiji, svečarski karakter 5. oktobra sve više nestaje u magli razočarenja i izneverenih očekivanja većine ljudi koja je taj prevrat "iznela na svojim leđima".
Među njima su i novinari vodećih nezavisnih beogradskih redakcija koji su tog dana izveštavali građane Srbije o dešavanjima u centru Beograda, a koje je MONDO pronašao jedanaest godina kasnije...
Tadašnji novinari i urednici Novinske agencije Beta, RTV B92, lista "Danas" i francuske agencije AFP otkrivaju šta im se tog dana dešavalo na terenu, ali i koja njihova nadanja su ostvarena u demokratskoj Srbiji.
U velikim demonstracijama u Beogradu 5.oktobra 2000. godine okončana je vladavina Slobodana Miloševića. Posle višednevnih protesta i štrajkova širom Srbije, centralne demonstracije održane su u Beogradu, gde se na poziv tadašnje opozicione Demokratske opozicije Srbije (DOS) okupilo više stotina hiljada ljudi.
DOS je pozvao na demonstracije zbog nepriznavanja rezultata izbora za predsednika SR Jugoslavije. Na izborima 24. septembra 2000. za predsednika SRJ izabran je kandidat DOS-a i lider Demokratske stranke Srbije (DSS) Vojislav Koštunica, porazivši dotadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića.
"Iako sam i sama kasnije bila reporter iz ulica oko RTS-a kada je došlo do sukoba, suzavca i pometnje, najjaču zebnju osetila sam u Skupštini grada, gde sam od popodneva do kasne večeri bila jedan od retkih novinara koji su izveštavali iz prostorija u kojima su bili lideri DOS-a.
Zgrada je bila puna raznog stranačkog obezbeđenja, osećala se tenzija i neizvesnost, a narod na platou ispred Starog dvora postajao je sve nestrpljiviji i očekivao da mu kažu šta se dešava, kakav je plan i da li je pobeda uopšte zaista izvojevana", priča za MONDO Milosavljevićeva.
Lideri DOS-a, priseća se tadašnja urednica Bete, povremeno su se obraćali sa balkona da se okupljeni ne bi razilazili i da bi ih umirili. "Nekoliko puta sam odlazila do redakcije kako bih donela najnovije odštampane vesti koje su čitane sa terase. Napokon se obratio i Vojislav Koštunica, koga su okupljeni prekidali povicima: 'Uhapsite Slobu!' Koštunica je poručio da za tim nema potrebe, jer je Milošević navodno odavno uhapšen i ne sme među narod.
"To je bio prvi jasan znak dometa petooktobarskih "promena". U redakciji sam kasnije te večeri radila pregled pisanja sutrašnje štampe i više nije bilo razlike među naslovnim stranama dotadašnjih nezavisnih i režimskih medija.
To je bio još jedan znak da će i mnoge druge stvari biti takve kao da devedesete nisu postojale i da niko neće odgovarati za to što nam je 5. oktobar uopšte bio potreban", ocenjuje Vesna Milosavljević.
Tada novinar-reporter, a sada glavni urednik lista "Danas" Zoran Panović priseća se 5. oktobra 2000. kao dana tokom kog se nagutao suzavca ispred tadašnje Skupštine SRJ, opšte gužve u kojoj su navijači utrčavali u parlament, nadrealnih slika specijalnih jedinica policije u hamerima kojima su učesnici protesta mahali, ali i govora Vojislava Koštunice na državnoj televiziji u kom mu je delovao odlučno i u kom se, kako kaže, nisu mogle pretpostaviti bilo kakve kalkulantske namere...Tadašnji novinari i urednici Novinske agencije Beta, RTV B92, lista "Danas" i francuske agencije AFP otkrivaju šta im se tog dana dešavalo na terenu, ali i koja njihova nadanja su ostvarena u demokratskoj Srbiji.
U velikim demonstracijama u Beogradu 5.oktobra 2000. godine okončana je vladavina Slobodana Miloševića. Posle višednevnih protesta i štrajkova širom Srbije, centralne demonstracije održane su u Beogradu, gde se na poziv tadašnje opozicione Demokratske opozicije Srbije (DOS) okupilo više stotina hiljada ljudi.
DOS je pozvao na demonstracije zbog nepriznavanja rezultata izbora za predsednika SR Jugoslavije. Na izborima 24. septembra 2000. za predsednika SRJ izabran je kandidat DOS-a i lider Demokratske stranke Srbije (DSS) Vojislav Koštunica, porazivši dotadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića.
"Uhapsite Slobu" - Nema potrebe!
Vesna Milosavljević je 5. oktobra, kao jedan od urednika u Novinskoj agenciji Beta, sređivala mnogobrojne informacije sa terena iz cele Srbije koje su "ulivale optimizam da je sve ipak pod kontrolom i da neće biti haosa"."Iako sam i sama kasnije bila reporter iz ulica oko RTS-a kada je došlo do sukoba, suzavca i pometnje, najjaču zebnju osetila sam u Skupštini grada, gde sam od popodneva do kasne večeri bila jedan od retkih novinara koji su izveštavali iz prostorija u kojima su bili lideri DOS-a.
Zgrada je bila puna raznog stranačkog obezbeđenja, osećala se tenzija i neizvesnost, a narod na platou ispred Starog dvora postajao je sve nestrpljiviji i očekivao da mu kažu šta se dešava, kakav je plan i da li je pobeda uopšte zaista izvojevana", priča za MONDO Milosavljevićeva.
Lideri DOS-a, priseća se tadašnja urednica Bete, povremeno su se obraćali sa balkona da se okupljeni ne bi razilazili i da bi ih umirili. "Nekoliko puta sam odlazila do redakcije kako bih donela najnovije odštampane vesti koje su čitane sa terase. Napokon se obratio i Vojislav Koštunica, koga su okupljeni prekidali povicima: 'Uhapsite Slobu!' Koštunica je poručio da za tim nema potrebe, jer je Milošević navodno odavno uhapšen i ne sme među narod.
"To je bio prvi jasan znak dometa petooktobarskih "promena". U redakciji sam kasnije te večeri radila pregled pisanja sutrašnje štampe i više nije bilo razlike među naslovnim stranama dotadašnjih nezavisnih i režimskih medija.
To je bio još jedan znak da će i mnoge druge stvari biti takve kao da devedesete nisu postojale i da niko neće odgovarati za to što nam je 5. oktobar uopšte bio potreban", ocenjuje Vesna Milosavljević.
Varka zvana "surovi kapitalizam"
Najveće iznenađenje za Panovića bilo je jutarnje izdanje "Politike" 6. oktobra. "Naslovna strana tog lista doživela je pravi kopernikanski obrt", kaže za MONDO Panović, koji je 5. oktobra izveštavao za svoj nezavisni list.
Manipulanstvo u medijima koje je kontrolisao tadašnji režim upravo je ono što je Panoviću lično najviše smetalo tokom vladavine Miloševića. "Toga više nema, taj trulež je morao da se odstrani", kaže glavni urednik "Danasa".
Sa druge strane, smatra da su građani imali nerealna očekivanja posle 5. oktobra jer nisu mogli da shvate da taj dan označava ulazak Srbije u surovi kapitalizam, a ne zadržavanje starog sistema uz dobijanje pomoći sa Zapada.
Najveće njegovo razočaranje upravo je taj Zapad koji je, kako kaže posle 5. oktobra "iznivelisao ljude koji su bili za Miloševića i protiv njega", stavljajući ih u istu poziciju u kojoj je kažnjen i "dobar deo demokratske Srbije".
"Samo Ivica Dačić može biti zadovoljan"
Novinarka AFP-a Katarina Subašić seća se da su svi novinari koji su izvestavali sa tadašnjih protesta, uoči 5. oktobra bili užasno umorni pošto su celo leto radili po 16 sati dnevno.
"Oko 12 krenula sam ka Skupštini gde je već počelo hoškanje 'Veljinih' (sadašnjeg lidera Nove Srbije Velimira Ilića) s policijom. Sećam se da je bila gotovo svečarska atmosfera, znalo se da se nešto posebno dešava.
Svi smo pratili šta se događa s grupama koje dolaze i Beograd iz Srbije i odjednom smo shvatili da je prepun trg ispred Skupštine" priseća se Subašićeva.
Ona i kolega iz španske agencije jedva su se probili do prvog reda ispred kordona, 20 minuta im je trebalo da prođu kroz masu ljudi da bi prešli deset metara. "Bilo je oko tri sata kad je masa krenula u Skupštinu odakle je policija ispaljivala suzavac. Mi smo se izvukli i otišli u Vlajkovićevu ulicu, a onda smo krenuli do zgrade RTS odakle su se čuli pucnji.
Tu sam videla kako su tukli tadašnjeg direktora RTS Dragoljuba Milanovića i još dve voditeljke te televizije. Prva sam javila da policajci napuštaju RTS i da su se predali", kaže Katarina za MONDO.
Navodi i da su mobilni telefoni tada užasno loše radili i da kada je konačno uspostavila vezu sa redakcijom, više je nije prekidala.
Katarina se seća i suzavca, koji je tek oko šest popodne umivanjem skinula s lica, ali i "polurevolucionarnog raspoloženja" koje je usledilo.
"Bila sam tu kad su razvalili Markovu parfimeriju (Marka Miloševića) i napisali na njoj 'Žali se tati'...
Onda su se Vojislav Koštunica i Zoran Đinđić obratili masi, a novinari su otišli u Skupštinu grada i tamo proveli noć.
"Tu sam prvi put videla neke kolege koje su izveštavale za državne medije, kod mene je to izazvalo veliki bes", kaže Katarina.
"Mislim da su nezavisni novinari napravili veliku grešku što su još tog 5. oktobra dozvolili da se u njihovim redovima nađu poslušnici Miloševićevog režima. Sklona sam da verujem da je vlast nastojala da ih izjednači sa nama da bi mogla da kontroliše medije.
Postpetooktobarske vlasti uspostavile su totalnu kontrolu nad medijima, a novinari su krivi što su dozvolili da oni isti Miloševićevi poslušnici danas budu urednici u medijima i spuštaju glavu pred vlastima. U tom smislu, unazadili smo se u odnosu na devedesete", kaže Katarina.
Upitana da li smatra da vlada opšte razočarenje rezultatima koji su postignuti posle 5. oktobra, Subašićeva ocenjuje da "sem Ivice Dačića ne zna nikoga ko bi mogao da bude zadovoljan".
"Možda je bilo malo naivno što smo verovali da će ići brzo i lako. Taj osećaj imala sam do Đinđićevog ubistva, a posle toga je sve stalo. Očekivala sam da bude druagačije, a ne da mi ultranacionalisti diktiraju šta ću da radim u nedelju ujutru...Ipak, dosta toga se i promenilo jer smo pre petog oktrobra izveštavali samo o Miloševiću i ratovima".
Hag i Kosovo nisu opravdanje
I tadašnja novinarka B92, a sada autorka emisije "Jedan na jedan" Televizije Vojvodina Danica Vučinić deli razočarenje dešavanjima u društvu posle 5. oktobra."Ne znam da li je to pitanje naše naivnosti, idealizma ili previše godina života u devedesetim i ratovima, ali svako ko je želeo promene je razočaran", kaže Danica za MONDO.
"Sećam se da je u noći izmedju 5. i 6. oktobra ispred Skupštine grada prolazio jedan od lidera DOS-a Goran Svilanović i da smo mu se koleginica Brankica Stanković i ja javile i rekle 'super'. On je na to odgovorio: Nemojte prerano da se radujete, misleći na to veče. Ipak, svaki put setim se te rečenice", kaže Vučinićeva.
Ona ne krije razočarenje političarima koji su bili u DOS-u zbog neostvarenih obećanja u koja su učesnici protesta iskreno verovali.
"Nije da se nije ništa promenilo, ali zbog čega Zakon o restituciji još nije završen, zašto i posle četiri demokratske vlade u 2011. godini razgovaramo o evroskepticima".
Vučinićeva ne smatra da za političare postoje opravdanja vezana za "objektine prepreke" zvane Haški tribuinal i Kosovo.
"Hag je subjektivna prepreka, mi smo usvojili Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom i krivi smo što se nismo suočili s tim ranije. Takođe pouzdano znam da je Evropska komisija od Srbije očekivala regionalnu saradnju sa Kosovom, i da su naši političari znali šta piše u tim izveštajima.
Kad smo ušli u kolo, ne možemo da se u njega uhvatimo jednom rukom, a drugom držimo iznad", kaže Danica Vučinić.
Obećanja, obećanja....
Za one koji se ne sećaju svih obećanja novih petooktorbarskih vlasti, evo podsećanja na neke od njih. U ugovoru DOS-a s narodom iz 2000. godine obećano je:"Donećemo zakon kojim ćemo smanjiti broj ministarstava barem za trećinu, ukinuti sva ministarska mesta bez portfelja i ograničiti broj potpredsednika na najviše tri. Donećemo zakon kojim se svim poslanicima i članovima vlade zabranjuje gomilanje funkcija tokom mandata.
Članovima vlade tokom mandata biće izričito zabranjeno da tokom mandata upravljaju privrednim organizacijama. Nova vlada će se obavezati da u roku od sto dana stavi na uvid nadležnim skupštinskim odborima sva tajna policijska dosijea".
Obećano je u tom ugovoru i da će skupština formirati nezavisnu komisiju eksperata koja će preispitati i obnarodovati sve relevantne dokumente, audio i video zapise koje je sadašnja vlast držala u tajnosti, a odnose se na vođenje unutrašnje i spoljne politike Srbije i Jugoslavije u periodu 1987-2000.
Obavezali su se i kandidati za poslanike. Evo šta su tvrdili 2000. godine
"Kao kandidati za narodne poslanike želimo da celoj javnosti damo na znanje da, kada budemo izabrani u Skupštinu, nameravamo da ukinemo funkcionerske privilegije, prekinemo dosadašnji maćehinski odnos vlasti prema građanima i iz korena promenimo sadašnju neuspešnu državnu politiku.
Građanima Srbije se na izborima pruža šansa da izmene sastav skupštine i Vlade i spreči njihovo dalje neodgovorno, nezakonito i bahato raspolaganje narodnim novcem. Imamo priliku da zamenimo dosadašnje korumpirane političare pravim narodnim predstavnicima.
Država ne sme više da bude zaštitnik neradnika i kriminalaca i paravan za lično bogaćenje državnih i partijskih funkcionera.“
Toliko o obećanjima. Proverićemo šta je ostvareno i 5. oktobra 2012.
(D. Pašić/MONDO)
