Evropska inicijativa za stabilnost (ESI) tvrdi da bi suspenzija bezviznog režima za zemlje Balkana imala katastrofalne posledice.
Problem priliva lažnih azilanata iz Srbije i Makedonije u EU mogu da reše same zemlje članice skraćenjem postupaka odlučivanja o zahtevima, ocenili su osnivači ESI.
U tekstu na EUobzerveru (EUobserver) ističe se da bi suspenzija bezviznog režima, koja se opet razmatra u nekim zemljama članicama, imala katastrofalne posledice.
Iz Srbije je prošle godine u EU došlo 17.715 zahteva za azil, a iz Makedonije 7.550, većinu su podneli Romi, prihvaćeno je samo 2,2 odsto i to većinom iz humanitarih razloga poput lečenja, a 85 odsto zahteva podneto je u samo tri zemlje - Nemačkoj, Švedskoj i Belgiji.
Te tri zemlje se, osim blagostanjem i velikom zajednicom sa Balkana, po čemu nisu jedinstvene, odlikuju dugačkom procedurom odlučivanja o azilu koja za građane Balkana traje dva do pet meseci, ističe se u analizi.
Za to vreme, osobe koje su se prijavile za azil imaju smeštaj, hranu odeću, zdravstvenu negu i besplatno školovanje dece, pa je to za neke Rome privlačna mogućnost.
"Čak i ukoliko je zahtev na kraju odbijen, troškovi, koji za autobusku kartu do severa Evrope iznose između 60 i 80 evra, mogu biti vredni toga", navodi se u analizi.
"To je plaćeni odmor u EU", kazao je jedan radnik u službi za azil.
Treba imati u vidu i da se boravak može produžiti, pa je tako prošle godine u jednom slučaju žalbenom procedurom u Nemačkoj proces produžen na šest meseci.
"Sistem azila nije za to stvoren, i time se istiskuju pravi zahevi za azil, ali nije nelegalno pokušati", dodaje se u analizi.
Kako se ističe, ranije su tražioci azila dobijali i veće koristi u Nemačkoj i Belgiji - do oktobra 2010. godine te zemlje su pružale pomoć za dobrovoljni povratak onima čiji zahtevi su odbijeni. Pored plaćenog povratka, četvoročlana porodica je mogla da dobije 1.800 evra u Nemačkoj i 750 evra u Belgiji.
EU je od početka tražila od Srbije i Makedonije da sprovedu niz mera da bi se priliv lažnih azilanata sprečio, a jedna od njih su opsežne informativne kampanje kojima bi se potencijalni kandidati za azil obavestili da imaju male šanse na uspeh i time obeshrabrili.
Time je, prema oceni autora, promašena poenta.
"Ukoliko je prava motivacija ne da se dobije azil (mada se čovek uvek može nadati) već da se kroz proceduru izvuče korist, ljudi će nastaviti da podnose zahteve", ističe se u analizi.
Naveden je i primer Austrije, Francuske i Holandije, koje su takođe bogate države sa dosta imigranata sa Balkana, ali koje imaju manji problem sa prilivom potencijalnih azilanata. Njihova procedura za azil traje do dve sedmice.
Autori su kritikovali zahtev EU da Srbija i Makedonija kontrolišu ljude na granicama.
"Budući da su skoro svi koji traže azil Romi, teško je izbeći etničko profilisanje i otvorenu diskriminaciju. EU je pronašla za to birokratsku masku, tražeći od Srbije i Makedonije da primene Šengensku konvenciju", navodi se u tekstu.
Ta konvencija predviđa da granična policija EU sprečava osobe koje nemaju dokumenta koja potrkrepljuju razloge njihovog boravka ili dovoljno novca za boravak da uđu u zonu, navodi se na EUobzerveru.
"Međutim, to je obaveza na ulasku, a ne na izlasku, a Srbi i Makedonci nisu čuvari granice EU", navodi se.
"Ono što EU traži je duboko licemerno. Zar nije i jedan od uslova za uklanjanje prepreke za putovanje za balkanske zemlje bio da se svim građanima omogući da putuju i imaju lična dokumenta, a drugi da se sprovedu politike za (poboljšanje položaja) Roma", navodi se.
"Rešenje je očigledno. Dužinu procedure za azil treba radikalno smanjiti", ističu autori, uz ocenu da to treba da se odnosi na sve zemlje koje dobiju viznu liberalizaciju na osnovu ispunjenih uslova.
U suprotnom, kako se navodi, svaki ugovor te vrste donosi opasnost od priliva velikog broja zahteva za azil.
To se i sada može učiniti kroz uspostavljanje prioriteta u zhtevima i upućivanje u ubrzanu procduru, a to su Nemačka i Brlgija i ucinile za osobe sa Balkana, a Švedska pokušava da smanji period čekanja za sve zahteve. "Od juna ove godine, broj zahteva za azil iz Srbije i Makedonije drastično je opao u sve tri zemlje. Izgleda se problem ipak može rešiti", navodi se u analizi.
Potrebno je i da EU proglasi sve zemlje koje imaju režim bezviznog putovanja takozvanim "bezbednim zemljama porekla", što omogućava ubrzanu proceduru odlučivanja.
Zemlje članice su već 1997. godine protokolom uz Ugovor iz Amsterdama jedna drugu prepoznale kao bezbedne zemlje porekla, a u Direktivi o procedurama za azil iz 2005. godine Rumunija i Bugarska, koje tada nisu bile članice, proglašene su bezbednim zemljama.
To ne isključuje mogućnost da se azil odobri - Austrija i Francuska su proglasile zemlje Balkana bezbednim, a ipak su prihvatile oko 6 odsto prijavljenih iz Srbije i Makedonije prošle godine.
Sa druge strane, rešavanje problema suspendovanjem bezviznog režima bilo bi jako loše, ocenili su autori.
"Ukidanje najznačajnje odluke koja je u protekloj deceniji doneta u pogledu evropske integracije Balkana bilo bi katastrofalan udarac kredibilitetu EU u regionu. Takav potez, zasnovan na dubokom nerazumevanju pitanja azila, ne bi bio ni fer".
"Članice EU, kako se čini, previše žele da krivicu svale na balkanske zemlje, a odgovornost za krizu je u stvari na njima", naveli su osnivači Evropske inicijative za stabilnost.
(Beta)
U tekstu na EUobzerveru (EUobserver) ističe se da bi suspenzija bezviznog režima, koja se opet razmatra u nekim zemljama članicama, imala katastrofalne posledice.
Iz Srbije je prošle godine u EU došlo 17.715 zahteva za azil, a iz Makedonije 7.550, većinu su podneli Romi, prihvaćeno je samo 2,2 odsto i to većinom iz humanitarih razloga poput lečenja, a 85 odsto zahteva podneto je u samo tri zemlje - Nemačkoj, Švedskoj i Belgiji.
Te tri zemlje se, osim blagostanjem i velikom zajednicom sa Balkana, po čemu nisu jedinstvene, odlikuju dugačkom procedurom odlučivanja o azilu koja za građane Balkana traje dva do pet meseci, ističe se u analizi.
Za to vreme, osobe koje su se prijavile za azil imaju smeštaj, hranu odeću, zdravstvenu negu i besplatno školovanje dece, pa je to za neke Rome privlačna mogućnost.
"Čak i ukoliko je zahtev na kraju odbijen, troškovi, koji za autobusku kartu do severa Evrope iznose između 60 i 80 evra, mogu biti vredni toga", navodi se u analizi.
"To je plaćeni odmor u EU", kazao je jedan radnik u službi za azil.
Treba imati u vidu i da se boravak može produžiti, pa je tako prošle godine u jednom slučaju žalbenom procedurom u Nemačkoj proces produžen na šest meseci.
"Sistem azila nije za to stvoren, i time se istiskuju pravi zahevi za azil, ali nije nelegalno pokušati", dodaje se u analizi.
Kako se ističe, ranije su tražioci azila dobijali i veće koristi u Nemačkoj i Belgiji - do oktobra 2010. godine te zemlje su pružale pomoć za dobrovoljni povratak onima čiji zahtevi su odbijeni. Pored plaćenog povratka, četvoročlana porodica je mogla da dobije 1.800 evra u Nemačkoj i 750 evra u Belgiji.
EU je od početka tražila od Srbije i Makedonije da sprovedu niz mera da bi se priliv lažnih azilanata sprečio, a jedna od njih su opsežne informativne kampanje kojima bi se potencijalni kandidati za azil obavestili da imaju male šanse na uspeh i time obeshrabrili.
Time je, prema oceni autora, promašena poenta.
"Ukoliko je prava motivacija ne da se dobije azil (mada se čovek uvek može nadati) već da se kroz proceduru izvuče korist, ljudi će nastaviti da podnose zahteve", ističe se u analizi.
Naveden je i primer Austrije, Francuske i Holandije, koje su takođe bogate države sa dosta imigranata sa Balkana, ali koje imaju manji problem sa prilivom potencijalnih azilanata. Njihova procedura za azil traje do dve sedmice.
Autori su kritikovali zahtev EU da Srbija i Makedonija kontrolišu ljude na granicama.
"Budući da su skoro svi koji traže azil Romi, teško je izbeći etničko profilisanje i otvorenu diskriminaciju. EU je pronašla za to birokratsku masku, tražeći od Srbije i Makedonije da primene Šengensku konvenciju", navodi se u tekstu.
Ta konvencija predviđa da granična policija EU sprečava osobe koje nemaju dokumenta koja potrkrepljuju razloge njihovog boravka ili dovoljno novca za boravak da uđu u zonu, navodi se na EUobzerveru.
"Međutim, to je obaveza na ulasku, a ne na izlasku, a Srbi i Makedonci nisu čuvari granice EU", navodi se.
"Ono što EU traži je duboko licemerno. Zar nije i jedan od uslova za uklanjanje prepreke za putovanje za balkanske zemlje bio da se svim građanima omogući da putuju i imaju lična dokumenta, a drugi da se sprovedu politike za (poboljšanje položaja) Roma", navodi se.
"Rešenje je očigledno. Dužinu procedure za azil treba radikalno smanjiti", ističu autori, uz ocenu da to treba da se odnosi na sve zemlje koje dobiju viznu liberalizaciju na osnovu ispunjenih uslova.
U suprotnom, kako se navodi, svaki ugovor te vrste donosi opasnost od priliva velikog broja zahteva za azil.
To se i sada može učiniti kroz uspostavljanje prioriteta u zhtevima i upućivanje u ubrzanu procduru, a to su Nemačka i Brlgija i ucinile za osobe sa Balkana, a Švedska pokušava da smanji period čekanja za sve zahteve. "Od juna ove godine, broj zahteva za azil iz Srbije i Makedonije drastično je opao u sve tri zemlje. Izgleda se problem ipak može rešiti", navodi se u analizi.
Potrebno je i da EU proglasi sve zemlje koje imaju režim bezviznog putovanja takozvanim "bezbednim zemljama porekla", što omogućava ubrzanu proceduru odlučivanja.
Zemlje članice su već 1997. godine protokolom uz Ugovor iz Amsterdama jedna drugu prepoznale kao bezbedne zemlje porekla, a u Direktivi o procedurama za azil iz 2005. godine Rumunija i Bugarska, koje tada nisu bile članice, proglašene su bezbednim zemljama.
To ne isključuje mogućnost da se azil odobri - Austrija i Francuska su proglasile zemlje Balkana bezbednim, a ipak su prihvatile oko 6 odsto prijavljenih iz Srbije i Makedonije prošle godine.
Sa druge strane, rešavanje problema suspendovanjem bezviznog režima bilo bi jako loše, ocenili su autori.
"Ukidanje najznačajnje odluke koja je u protekloj deceniji doneta u pogledu evropske integracije Balkana bilo bi katastrofalan udarac kredibilitetu EU u regionu. Takav potez, zasnovan na dubokom nerazumevanju pitanja azila, ne bi bio ni fer".
"Članice EU, kako se čini, previše žele da krivicu svale na balkanske zemlje, a odgovornost za krizu je u stvari na njima", naveli su osnivači Evropske inicijative za stabilnost.
(Beta)
