Taj skok će odrediti budućnost čovečanstva uveren je Valerij Medvedev, jedan od osnivača sovjetske škole programiranja i američki žitelj.
Nesporna je činjenica da se Amerika prethodnih godina naglo deindustrijalizovala, preseljenjem osnovne proizvodnje izvan granica, prvenstveno u zemlje jugoistočne Azije i Kinu, i zaglibila u ogromne dugove kako bi unutar zemlje obezbedila socijalnu stabilnost, ukazuje ovaj ekspert, piše ruski nedeljnik "Zavtra".
Amerika je, međutim, u prethodne dve decenije okupila snažan inovacijski tim od oko pet miliona intelektualaca iz celog sveta, bez pandana u istoriji čovečansta. Rezultati rada tog tima već su se sklopili poput slagalice, koja će odrediti nove životne standarde civilizacije i koja principijelno ne može da se zasniva na prethodnoj tehnološkoj osnovi.
Jedno od najočiglednijih dostignuća tehnoloških inovacija u SAD su roboti u autoindustriji. Američki proizvođaci automobila po pravlu ne otpuštaju radnike na montažnoj traci, već čekaju da se penzionišu, a tada ga zamenjuje robot.
U SAD već postoje potpuno automatizovane fabrike za proizvodnju, na primer, televizora. U ovim fabrikama kamioni dopremaju kasete sa delovima i sklopovima, roboti uzimaju kasete i kače ih na traku, a u kamion se već utovaruju gotovi televizori.
U halama nema ljudi, osvetljenje, grejanje i ventilacija su isključeni, kao nepotrebni. Jednom u dve do tri nedelje ciklus se zaustavlja, uključuje se svetlo i ventilacija za mehaničare koji proveravaju robote.
Praktično iz svih proizovodnih ciklusa u kojima manuelni rad može da se zameni robotima i manipulatorima, ljudi sa "običnim" profesijama će biti suvišni.
Robot može da se zaustavi na jedan sat ili da se ne uključuje danima, da mu se zada sporiji režim rada ili nekoliko puta brži. Vlasnik takve fabrike dobija savršeno nove ekonomske mogućnosti - može da povećava ili smanjije proizvodnju uz minimalne gubitke, drugim rečima, preciznije i efikasnije snabdeva tržište.
Roboti se pojavljuju u sve različitijim sferama ljudskog života. Tako se pripadnice lepšeg pola u SAD oduševljavaju automobilima koji mogu automatski da se parkiraju. Izlaskom iz automobila i pritiskom na taster priveska sa ključevima, automobil samostalno nalazi mesto za parkiranje i sam se uparkirava.
U SAD je već počela primena robota-automobila, što će doneti ogromne uštede transprotnim kompanijama na platama zaposlenih. Američka ekonomija će u narednim godinama početi da se oslobađa profesija sa niskom kvalifikacijom. Svi procesi proizvodnje koji zahtevaju niskokvalifikovanu radnu snagu biće izmeštene u druge zemlje gde je radna snaga još uvek jeftina.
Ukoliko se, međutim, pojave tehnologije automatske proizvodnje, ti procesi ostaju u SAD. Narednih godina očekuje se prodaja robota-spremačica, robota-kelnera, barmena, medicinskih sestara, negovateljica, sekretarica i mnogih drugih.
Pitanje je kako će živeti ljudi, koji ne znaju da rade ništa drugo.
Doktor fizičko-matematičkih nauka Valerij Medvedev, koji živi i radi u SAD, savetuje primenu već svima poznatih Lenjinovih reči - učiti, učiti, i ponovo učiti.
Privatni koledži i univerziteti su postali jedan od najuspešnijih biznisa u SAD u vreme ekonomske krize. Izgubivši posao, ljudi pokušavaju da povećaju nivo svog obrazovanja ili prekvalifikuju i pronađu novu sferu gde će primeniti svoja znanja. Ovi sektori već postoje, šire se i njihove potrebe za radnicima su sve veće.
(Tanjug)
Amerika je, međutim, u prethodne dve decenije okupila snažan inovacijski tim od oko pet miliona intelektualaca iz celog sveta, bez pandana u istoriji čovečansta. Rezultati rada tog tima već su se sklopili poput slagalice, koja će odrediti nove životne standarde civilizacije i koja principijelno ne može da se zasniva na prethodnoj tehnološkoj osnovi.
Jedno od najočiglednijih dostignuća tehnoloških inovacija u SAD su roboti u autoindustriji. Američki proizvođaci automobila po pravlu ne otpuštaju radnike na montažnoj traci, već čekaju da se penzionišu, a tada ga zamenjuje robot.
U SAD već postoje potpuno automatizovane fabrike za proizvodnju, na primer, televizora. U ovim fabrikama kamioni dopremaju kasete sa delovima i sklopovima, roboti uzimaju kasete i kače ih na traku, a u kamion se već utovaruju gotovi televizori.
U halama nema ljudi, osvetljenje, grejanje i ventilacija su isključeni, kao nepotrebni. Jednom u dve do tri nedelje ciklus se zaustavlja, uključuje se svetlo i ventilacija za mehaničare koji proveravaju robote.
Praktično iz svih proizovodnih ciklusa u kojima manuelni rad može da se zameni robotima i manipulatorima, ljudi sa "običnim" profesijama će biti suvišni.
Robot može da se zaustavi na jedan sat ili da se ne uključuje danima, da mu se zada sporiji režim rada ili nekoliko puta brži. Vlasnik takve fabrike dobija savršeno nove ekonomske mogućnosti - može da povećava ili smanjije proizvodnju uz minimalne gubitke, drugim rečima, preciznije i efikasnije snabdeva tržište.
Roboti se pojavljuju u sve različitijim sferama ljudskog života. Tako se pripadnice lepšeg pola u SAD oduševljavaju automobilima koji mogu automatski da se parkiraju. Izlaskom iz automobila i pritiskom na taster priveska sa ključevima, automobil samostalno nalazi mesto za parkiranje i sam se uparkirava.
U SAD je već počela primena robota-automobila, što će doneti ogromne uštede transprotnim kompanijama na platama zaposlenih. Američka ekonomija će u narednim godinama početi da se oslobađa profesija sa niskom kvalifikacijom. Svi procesi proizvodnje koji zahtevaju niskokvalifikovanu radnu snagu biće izmeštene u druge zemlje gde je radna snaga još uvek jeftina.
Ukoliko se, međutim, pojave tehnologije automatske proizvodnje, ti procesi ostaju u SAD. Narednih godina očekuje se prodaja robota-spremačica, robota-kelnera, barmena, medicinskih sestara, negovateljica, sekretarica i mnogih drugih.
Pitanje je kako će živeti ljudi, koji ne znaju da rade ništa drugo.
Doktor fizičko-matematičkih nauka Valerij Medvedev, koji živi i radi u SAD, savetuje primenu već svima poznatih Lenjinovih reči - učiti, učiti, i ponovo učiti.
Privatni koledži i univerziteti su postali jedan od najuspešnijih biznisa u SAD u vreme ekonomske krize. Izgubivši posao, ljudi pokušavaju da povećaju nivo svog obrazovanja ili prekvalifikuju i pronađu novu sferu gde će primeniti svoja znanja. Ovi sektori već postoje, šire se i njihove potrebe za radnicima su sve veće.
(Tanjug)
