Građani Srbije postaju sve svesniji da je "Evropa daleko", a strah za gubitak južne srpske pokrajine je sve jači, pokazuju istraživanja javnog mnjenja.
Upozorenje potpredsednika vlade Božidara Đelića da je usled dešavanja na severu Kosova podrška građana Srbije evrointegracijama na najnižem nivou od 5. oktobra 2000, (46 odsto sa tendencijom pada), stručnjaci vide kao posledicu različitih percepcija, koje ne moraju biti tačne, a među kojima je i ta da "menjamo Kosovo za Evropu".
"Tačno je, podrška je opala u poslednjem perodu", potvrdio je Tanjugu direktor "Ipsos Stratedžik marketinga" Srđan Bogosavljević i dodao da je tako uvek kada testiranje građana podrazumeva odgovor o uslovljenost puta ka EU i "kosovskog pitanja".
Istraživanja su obavljena sredinom septembra, posle posete nemačke kancelarke Angele Merkel i početka sukoba na Kosovu, pojasnio je, uz napomenu da je i dalje mnogo više onih koji bi na referendumu rekli 'da', odnosno da se "ne dovodi u pitanje referendumska pobeda".
"I kada je podršaka evrointegraciji bila 60, pa i 70 odsto, drastično je padala u momentima kada je pitanje Kosova bilo u prvom planu. Trenutno je u porastu broj građana sa percepcijom da 'dajemo Kosovo za Evropu'. Tako će biti uvek kada se traži odgovor: da li ste za ulazak u EU pod uslovom da se da Kosovo", jasan je Bogosavljević.
Prilikom anketiranja građana uvek se insistira na dva podatka koji se, prema rečima Bogosavljevića, odnose na pitanje koliko ih ima pozitivan stav o evropskoj porodici, a koliko bi ih (građana) glasalo za Evropu.
"Procenat je različit kao što su različiti i razlozi za opredeljenje. U pitanju su često i samo lični interesi, ne samo nacionalni. Vidljiv je pad pozitivnog mišljenja o Evropskoj uniji, ali nam iskustvo govori da taj odnos ide gore-dole i uslovljen je brojnim faktorima. Takvih oscilacija nema u vezi sa referendumskim pitanjem", naveo je Bogosavljević.
Kako tvrdi, građani postaju sve svesniji da je "Evropa daleko", strah za Kosovo je sve jači i statistički parametri, očekivano, variraju kao što je bio slučaj i u susednoj Hrvatskoj gde je, recimo, nakon izručenja Ante Gotovine Tribunalu u Hagu "evroskepticizam" među građanima značajno porastao i "ne Evropi" bilo čest odgovor.
Poruka evroentuzijaste Đelića onima koji u proteklih nekoliko meseci "iz samo njima poznatih razloga jednostranim i ponekad nasilnim potezima pokušavaju da promene situaciju na terenu" je da "ukoliko žele proevropsku politiku u Srbiju, mora da postoji i proevropska agenda".
"To što je jedan mali broj uticajnih zemalja odlučio da iskoristi ovaj delikatni moment da promeni stvarnost na terenu, ne treba da nas obeshrabri već treba da nastavimo da sprovodimo razumnu politiku koja nije bez saveznika", rekao je potpredsednik vlade za evrointegracije na otvaranju Ekononomskog samita Srbije - devet dana pre ozvaničenja mišljenja Evropske komisije.
Sagovornik Tanjuga, programski direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) Marko Blagojević ima nešto drugačije mišljenje - naglašava da bi "bilo dobro da je samo to u pitanju" i podseća da trend pada podrške "traje duže nego kriza na Kosovu".
"Situacije je složena i uslovljava je više faktora, neki su unutrašnji neki dolaze spolja. Problem je i što građani koji su u periodima beleženja visokog procenta podrške Evropu videli kao 'svetlo na kraju tunela', a sada i na tom području 'gori vatra'. Opravdana je njihova bojazan da li članovi evropske porodice mogu da pomognu nama u vremenu opterećenosti sopstvenim problemima", kaže Blagojević.
Ključni faktor je, smatra, činjenica da ljudi u Srbiji nisu na svojoj koži iskusili pomoć Evrope, a dnevni uticaji samo doprinose lošoj percepciji građana po pitanju pridruženja EU.
"U trenutku kada (i ako) Srbija dobije kandidaturu videćemo kako će se taj trend nastaviti. Očekujem da će se tada stvari okrenuti, ali mislim da nije lako dostići ponovo visok nivo podrške. Međutim, mnogo bitnije od samog članstva su unutrašnje reforme koje mu prethode, koje su u toku i na kojima treba insistirati", smatra Blagojević.
(Tanjug)
"Tačno je, podrška je opala u poslednjem perodu", potvrdio je Tanjugu direktor "Ipsos Stratedžik marketinga" Srđan Bogosavljević i dodao da je tako uvek kada testiranje građana podrazumeva odgovor o uslovljenost puta ka EU i "kosovskog pitanja".
Istraživanja su obavljena sredinom septembra, posle posete nemačke kancelarke Angele Merkel i početka sukoba na Kosovu, pojasnio je, uz napomenu da je i dalje mnogo više onih koji bi na referendumu rekli 'da', odnosno da se "ne dovodi u pitanje referendumska pobeda".
"I kada je podršaka evrointegraciji bila 60, pa i 70 odsto, drastično je padala u momentima kada je pitanje Kosova bilo u prvom planu. Trenutno je u porastu broj građana sa percepcijom da 'dajemo Kosovo za Evropu'. Tako će biti uvek kada se traži odgovor: da li ste za ulazak u EU pod uslovom da se da Kosovo", jasan je Bogosavljević.
Prilikom anketiranja građana uvek se insistira na dva podatka koji se, prema rečima Bogosavljevića, odnose na pitanje koliko ih ima pozitivan stav o evropskoj porodici, a koliko bi ih (građana) glasalo za Evropu.
"Procenat je različit kao što su različiti i razlozi za opredeljenje. U pitanju su često i samo lični interesi, ne samo nacionalni. Vidljiv je pad pozitivnog mišljenja o Evropskoj uniji, ali nam iskustvo govori da taj odnos ide gore-dole i uslovljen je brojnim faktorima. Takvih oscilacija nema u vezi sa referendumskim pitanjem", naveo je Bogosavljević.
Kako tvrdi, građani postaju sve svesniji da je "Evropa daleko", strah za Kosovo je sve jači i statistički parametri, očekivano, variraju kao što je bio slučaj i u susednoj Hrvatskoj gde je, recimo, nakon izručenja Ante Gotovine Tribunalu u Hagu "evroskepticizam" među građanima značajno porastao i "ne Evropi" bilo čest odgovor.
Poruka evroentuzijaste Đelića onima koji u proteklih nekoliko meseci "iz samo njima poznatih razloga jednostranim i ponekad nasilnim potezima pokušavaju da promene situaciju na terenu" je da "ukoliko žele proevropsku politiku u Srbiju, mora da postoji i proevropska agenda".
"To što je jedan mali broj uticajnih zemalja odlučio da iskoristi ovaj delikatni moment da promeni stvarnost na terenu, ne treba da nas obeshrabri već treba da nastavimo da sprovodimo razumnu politiku koja nije bez saveznika", rekao je potpredsednik vlade za evrointegracije na otvaranju Ekononomskog samita Srbije - devet dana pre ozvaničenja mišljenja Evropske komisije.
Sagovornik Tanjuga, programski direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) Marko Blagojević ima nešto drugačije mišljenje - naglašava da bi "bilo dobro da je samo to u pitanju" i podseća da trend pada podrške "traje duže nego kriza na Kosovu".
"Situacije je složena i uslovljava je više faktora, neki su unutrašnji neki dolaze spolja. Problem je i što građani koji su u periodima beleženja visokog procenta podrške Evropu videli kao 'svetlo na kraju tunela', a sada i na tom području 'gori vatra'. Opravdana je njihova bojazan da li članovi evropske porodice mogu da pomognu nama u vremenu opterećenosti sopstvenim problemima", kaže Blagojević.
Ključni faktor je, smatra, činjenica da ljudi u Srbiji nisu na svojoj koži iskusili pomoć Evrope, a dnevni uticaji samo doprinose lošoj percepciji građana po pitanju pridruženja EU.
"U trenutku kada (i ako) Srbija dobije kandidaturu videćemo kako će se taj trend nastaviti. Očekujem da će se tada stvari okrenuti, ali mislim da nije lako dostići ponovo visok nivo podrške. Međutim, mnogo bitnije od samog članstva su unutrašnje reforme koje mu prethode, koje su u toku i na kojima treba insistirati", smatra Blagojević.
(Tanjug)
