Ruski ambasador pri NATO-u Dmitrij Rogozin izjavio je da Srbija neće moći da postane članica te vojne alijanse sve dok ne prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije.
"Hoću da naglasim da je za ulazak u NATO Beogradu potrebno prvo da prizna nezavisnost Kosova. Jedno bez drugog je nemoguće. Moskvu brine to što Srbija radi ulaska u NATO može da promeni svoj stav prema Kosovu i tako nas dovede u neobičnu i neprijatnu situaciju", klazao je Rogozin.
On je naveo da "Srbija u principu ne može pretendovati na dobijanje plana aktivnosti za stupanje u članstvo jer je ulazak u NATO zbog sadašnje situacije sa Kosovom nemoguć".
"Naime, statut Alijanse zabranjuje članstvo onim državama koje imaju teritorijalne sporove. Međutim, to ne sprečava deo srpskog javnog mnjenja i elite da sa zavidnom upornošću pokreću diskusije oko i za račun takvog učlanjenja", kazao je Rogozin za sutrašnju "Politiku".
Na pitanje zašto Moskva istupa protiv zbližavanja NATO i Srbije, Rogozin je kazao da " Rusija negativno reaguje, ne na 'zbližavanje Srbije i NATO', već na projekte ulaženja u Alijansu".
"Rusija neblagonaklono gleda na bilo koju varijantu širenja NATO-a na istok i jugoistok Evrope. I meni nije poznato da je reakcija Moskve po pitanju saradnje NATO-a sa Srbijom bila ikada oštrija od one prema saradnji NATO-a sa Crnom Gorom. Moguće da je to neko viđenje dela beogradskog javnog mnjenja", kazao je ruski ambasador pri NATO-u u Briselu.
On je rekao i da su "Srbi sami kovači svoje sreće i zbog toga kako se srpski narod bude ponašao tako će se prema njemu i odnositi".
"U zapadnom svetu uvažavaju samo jake i sigurne u sebe, slabe i sklone izdaji podstiču ka još većim izdajama i slabostima, a posle toga ih zaboravljaju i bacaju u smeće kao igračku koja im je dosadila", naveo je on.
Na pitanje zašto je ruska vojska, ruski kontingent, svojevremeno otišla sa Kosmeta, Rogozin je odgovorio da je "odlazak naših 650 vojnih mirovnjaka sa Kosova 2003. godine bio povezan sa predajom uprave po pitanjima regulisanja situacije u pokrajini od vojnih na civilna lica i policiju".
On je kazao i da je posle jednostranog proglašenja nezavisnosti južne srpske pokrajine, "Nacionalni srpski savet Kosova zamolio Rusiju da vrati vojni kontingent radi zaštite srpskog stanovništva, ali sama takva molba nije dovoljna da bi se bilo šta uradilo oko toga".
"Jer, misiju na Kosovu realizuju snage Kfor pod komandom NATO-a. Vojni kontingenti, to nisu prehrambene prodavnice, koje mogu jedna drugoj biti konkurencija. Sprovoditi na Kosovu paralelnu mirovnu misiju, suparničiti se sa NATO-om, to su za Rusiju nepotrebni rizici", naveo je Rogozin.
Prema njegovim rečima, "to da je NATO faktički narušio princip neutralnosti, koji je predviđen mandatom UN i da je stao na stranu Albanaca, je zbunjujuće i to nije fer".
"I samo su posle naše žestoke reakcije počeli da se povlače nazad. Rusija je spremna da pomogne srpskoj braći, ali mi ne možemo biti veći Srbi nego sami Srbi. Pre nego bilo šta uradimo mi hoćemo da shvatimo kakav je stav zvaničnog Beograda i postoji li on?", ponovio je Rogozin.
On je naveo da "sada samo vi morate da odredite svoju sudbinu", a "mi ćemo vas, kao i uvek, u tome potpuno podržati".
(Tanjug)
On je naveo da "Srbija u principu ne može pretendovati na dobijanje plana aktivnosti za stupanje u članstvo jer je ulazak u NATO zbog sadašnje situacije sa Kosovom nemoguć".
"Naime, statut Alijanse zabranjuje članstvo onim državama koje imaju teritorijalne sporove. Međutim, to ne sprečava deo srpskog javnog mnjenja i elite da sa zavidnom upornošću pokreću diskusije oko i za račun takvog učlanjenja", kazao je Rogozin za sutrašnju "Politiku".
Na pitanje zašto Moskva istupa protiv zbližavanja NATO i Srbije, Rogozin je kazao da " Rusija negativno reaguje, ne na 'zbližavanje Srbije i NATO', već na projekte ulaženja u Alijansu".
"Rusija neblagonaklono gleda na bilo koju varijantu širenja NATO-a na istok i jugoistok Evrope. I meni nije poznato da je reakcija Moskve po pitanju saradnje NATO-a sa Srbijom bila ikada oštrija od one prema saradnji NATO-a sa Crnom Gorom. Moguće da je to neko viđenje dela beogradskog javnog mnjenja", kazao je ruski ambasador pri NATO-u u Briselu.
On je rekao i da su "Srbi sami kovači svoje sreće i zbog toga kako se srpski narod bude ponašao tako će se prema njemu i odnositi".
"U zapadnom svetu uvažavaju samo jake i sigurne u sebe, slabe i sklone izdaji podstiču ka još većim izdajama i slabostima, a posle toga ih zaboravljaju i bacaju u smeće kao igračku koja im je dosadila", naveo je on.
Na pitanje zašto je ruska vojska, ruski kontingent, svojevremeno otišla sa Kosmeta, Rogozin je odgovorio da je "odlazak naših 650 vojnih mirovnjaka sa Kosova 2003. godine bio povezan sa predajom uprave po pitanjima regulisanja situacije u pokrajini od vojnih na civilna lica i policiju".
On je kazao i da je posle jednostranog proglašenja nezavisnosti južne srpske pokrajine, "Nacionalni srpski savet Kosova zamolio Rusiju da vrati vojni kontingent radi zaštite srpskog stanovništva, ali sama takva molba nije dovoljna da bi se bilo šta uradilo oko toga".
"Jer, misiju na Kosovu realizuju snage Kfor pod komandom NATO-a. Vojni kontingenti, to nisu prehrambene prodavnice, koje mogu jedna drugoj biti konkurencija. Sprovoditi na Kosovu paralelnu mirovnu misiju, suparničiti se sa NATO-om, to su za Rusiju nepotrebni rizici", naveo je Rogozin.
Prema njegovim rečima, "to da je NATO faktički narušio princip neutralnosti, koji je predviđen mandatom UN i da je stao na stranu Albanaca, je zbunjujuće i to nije fer".
"I samo su posle naše žestoke reakcije počeli da se povlače nazad. Rusija je spremna da pomogne srpskoj braći, ali mi ne možemo biti veći Srbi nego sami Srbi. Pre nego bilo šta uradimo mi hoćemo da shvatimo kakav je stav zvaničnog Beograda i postoji li on?", ponovio je Rogozin.
On je naveo da "sada samo vi morate da odredite svoju sudbinu", a "mi ćemo vas, kao i uvek, u tome potpuno podržati".
(Tanjug)
