Uslovi koje je Evropska komisija postavila Srbiji za početak pristupnih pregovora sa EU, statusno su neutralni i ostvarivi, rekao je danas u Beogradu šef Delegacije EU Vensan Dežer.
Evropska komisija je danas predložila da se Srbiji odobri status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, dok je datum početka pregovora vezan za napredak u dijalogu sa Prištinom.
Na konferenciji za novinare povodom predstavljanja Mišljenja EK, Dežer je istakao da "ništa od toga nije novo" i da se "sve može postići" uz angažovanje Beograda i Prištine i uz pomoć EU.
Prema oceni Dežera, EK je danas dala za Srbiju dve dobre vesti, a to su, kako je naveo, preporuka za status kandidata i preporuka za otvaranje pregovora, kad se ostvari napredak u odnosima Beograda i Prištine.
Kada se poredi sa drugim zemljama koje su čekale pregovore, Srbija je u dobroj situaciji, ocenio je Dežer.
"Činjenica da je Srbiji dat samo taj jedan uslov je dobra sama po sebi", jer se obično, kako je naveo, kandidatima navede spisak uslova i zakaže im se "sastanak" za godinu dana do redovne procene napretka.
"Nema vremenskog ograničenja predviđenog za to. Ja bih rekao, dakle, da je u rukama Srbije da postigne napredak u tom pogledu", kazao je Dežer i dodao da je Komisija spremna da Savetu da preporuku u bilo kom trenutku.
"Rekli smo da će 2011. godina biti odlična za Srbiju i današnja poruka iz Brisela to pokazuje", rekao je Dežer.
"Jasno je da put ka EU nije lak, i često ga upoređujem sa maratonom. Morate biti mentalno i fizički spremni da izdržite", poručio je Dežer i dodao da će put pristupanja zavisiti od Srbije.
"Mislim da se približavamo startnoj liniji. Nadamo se da će Srbija brzo istrčati ovu trku i savladati je u rekordnom roku“, naglasio je on.
Govoreći o prioritetima u kojima Komisija očekuje napredak, Dežer je naveo da oni nisu ni novi ni neostvarivi, ali da su značajni za svakodnevni život građana i za situaciju u regionu.
Prvi prioritet, inkluzivni razvoj, znači između ostalog da se omogući učešće i Beograda i Prištine u međunarodnim forumima, regionalnim skupovima kao i potpisivanje regionalnih sporazuma iz značajnih oblasti, naveo je Dežer.
"Problematično je da lideri ne mogu da odu na regionalne forume, sede zajedno na sastancima i takođe je problematično kada se ne mogu postizati sporazumi za borbu protiv organizovanog kriminala ili unaprediti transportne mreže u regionu", kazao je Dežer.
"To škodi drugim zemljama i svim građanima regiona i zato se mora rešiti. A sigurno postoje moguća rešenja", zaključio je šef Delegacije EU u Beogradu.
Govoreći o drugom prioritetu, poštovanju odredbi Ugovora o energetskoj zajednici, Dežer je posebno istakao povezivanje i prenos struje.
Treći prioritet su telekomunikcije, a četvrti, priznavanje diploma, posebno je značajan za mlade naraštaje, one koji traže posao.
Peti prioritet - primena dosadašnjih sporazuma postignutih u načelu - takođe ima praktični značaj, budući da je reč o pitanjima poput slobode kretanja i matičnih knjiga, naveo je Dežer.
Bolja saradnja Srbije i Euleksa takođe je stari zahtev, rekao je šef Delegacije EU u Srbiji.
Na pitanje kako će se znati kako će se meriti "znatan" napredak, on je kazao da će Komisija morati da gleda koliko se svaka strana iskreno angažuje u iznošenju odgovarajućih i izvodljivih predloga i rešenja na pregovarački sto.
EK će zajedno sa posrednikom Robertom Kuperom sačiniti procenu, koju će izneti pred Savet Unije, naveo je Dežer.
Kada je reč o statusu kandidata, on je izrazio očekivanje da će zemlje članice usvojiti preporuku EK.
Dežer je naglasio da postoji puno razloga da EK bude zadovoljna i pohvalio Srbiju za saradnju sa Haškim tribunalom i izručenje preostala dva begunca, kao i uspehe u sprovođenju reformi na osnovu akcionog plana.
"Zadovoljni sam što možemo danas da kažemo da je više od 93 odsto Akcionog plana realizovano, što je izuzetno dostignuće. Reforme se ne sprovode samo na papiru”, dodao je on.
Dežer je dalje istakao da je napravljen napredak i u regionalnoj saradnji, gde je Srbija načinila vrlo važne strateške poteze, kao što je usvajanje rezolucije o Srebrenici, različite posete na najvišem nivou i stvaranje pozitivne klime koja podstiče procese pomirenja i saradnje.
Postignut je i uspeh u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, kao i viznoj liberalizaciji, konstatovao je on.
Srbija sada mora pokazati da ima i kapacitete i dovoljnu posvećenost da te reforme sprovede, dodao je on i identifikovao četiri posebne oblasti: funkcionisanje demokratskih institucija, vladavina prava, ljudska i manjinska prava, kao i privreda, odnosno konkurentnost.
Što se vladavine prava tiče, Dežer je ocenio da Srbija mora da pokaže konkretne rezultate u smislu smanjivanja nerešenih sudskih predmeta, smanjenju dužine procesuiranja, i donošenja adekvatnih sudskih odluka koje neće biti pobijane na višim sudskim nivoima.
Jasni rezultati se očekuju i po pitanju da organi vlasti pokažu da su sposobni da se nose sa borbom protiv organizovanog kriminala i korupcije, ne samo u smislu podizanja optužnica, već i kroz presude.
Što se tiče ljudskih prava, važno je zaštiti prava manjina, pre svega romsku manjinu, a isto važi i za slobodu medija, kazao je Dežer i podsetio na nedavno usvojenu medijsku strategiju.
Kada je reč o konkurentnosti, prema njegovim rečima, Srbija mora da smanji birokratske procese, jer se nalazi na 89. poziciji liste zemalja Svetske banke po tom pitanju.
Što se tiče zakona o restituciji, Dežer je naglasio da EU nema model koji može nametnuti, već da postoje različiti modeli, i da on mora biti prilagođen situaciji u zemlji.
(agencije/MONDO)
Na konferenciji za novinare povodom predstavljanja Mišljenja EK, Dežer je istakao da "ništa od toga nije novo" i da se "sve može postići" uz angažovanje Beograda i Prištine i uz pomoć EU.
Prema oceni Dežera, EK je danas dala za Srbiju dve dobre vesti, a to su, kako je naveo, preporuka za status kandidata i preporuka za otvaranje pregovora, kad se ostvari napredak u odnosima Beograda i Prištine.
Kada se poredi sa drugim zemljama koje su čekale pregovore, Srbija je u dobroj situaciji, ocenio je Dežer.
"Činjenica da je Srbiji dat samo taj jedan uslov je dobra sama po sebi", jer se obično, kako je naveo, kandidatima navede spisak uslova i zakaže im se "sastanak" za godinu dana do redovne procene napretka.
"Nema vremenskog ograničenja predviđenog za to. Ja bih rekao, dakle, da je u rukama Srbije da postigne napredak u tom pogledu", kazao je Dežer i dodao da je Komisija spremna da Savetu da preporuku u bilo kom trenutku.
"Rekli smo da će 2011. godina biti odlična za Srbiju i današnja poruka iz Brisela to pokazuje", rekao je Dežer.
"Jasno je da put ka EU nije lak, i često ga upoređujem sa maratonom. Morate biti mentalno i fizički spremni da izdržite", poručio je Dežer i dodao da će put pristupanja zavisiti od Srbije.
"Mislim da se približavamo startnoj liniji. Nadamo se da će Srbija brzo istrčati ovu trku i savladati je u rekordnom roku“, naglasio je on.
Govoreći o prioritetima u kojima Komisija očekuje napredak, Dežer je naveo da oni nisu ni novi ni neostvarivi, ali da su značajni za svakodnevni život građana i za situaciju u regionu.
Prvi prioritet, inkluzivni razvoj, znači između ostalog da se omogući učešće i Beograda i Prištine u međunarodnim forumima, regionalnim skupovima kao i potpisivanje regionalnih sporazuma iz značajnih oblasti, naveo je Dežer.
"Problematično je da lideri ne mogu da odu na regionalne forume, sede zajedno na sastancima i takođe je problematično kada se ne mogu postizati sporazumi za borbu protiv organizovanog kriminala ili unaprediti transportne mreže u regionu", kazao je Dežer.
"To škodi drugim zemljama i svim građanima regiona i zato se mora rešiti. A sigurno postoje moguća rešenja", zaključio je šef Delegacije EU u Beogradu.
Govoreći o drugom prioritetu, poštovanju odredbi Ugovora o energetskoj zajednici, Dežer je posebno istakao povezivanje i prenos struje.
Treći prioritet su telekomunikcije, a četvrti, priznavanje diploma, posebno je značajan za mlade naraštaje, one koji traže posao.
Peti prioritet - primena dosadašnjih sporazuma postignutih u načelu - takođe ima praktični značaj, budući da je reč o pitanjima poput slobode kretanja i matičnih knjiga, naveo je Dežer.
Bolja saradnja Srbije i Euleksa takođe je stari zahtev, rekao je šef Delegacije EU u Srbiji.
Na pitanje kako će se znati kako će se meriti "znatan" napredak, on je kazao da će Komisija morati da gleda koliko se svaka strana iskreno angažuje u iznošenju odgovarajućih i izvodljivih predloga i rešenja na pregovarački sto.
EK će zajedno sa posrednikom Robertom Kuperom sačiniti procenu, koju će izneti pred Savet Unije, naveo je Dežer.
Kada je reč o statusu kandidata, on je izrazio očekivanje da će zemlje članice usvojiti preporuku EK.
Dežer je naglasio da postoji puno razloga da EK bude zadovoljna i pohvalio Srbiju za saradnju sa Haškim tribunalom i izručenje preostala dva begunca, kao i uspehe u sprovođenju reformi na osnovu akcionog plana.
"Zadovoljni sam što možemo danas da kažemo da je više od 93 odsto Akcionog plana realizovano, što je izuzetno dostignuće. Reforme se ne sprovode samo na papiru”, dodao je on.
Dežer je dalje istakao da je napravljen napredak i u regionalnoj saradnji, gde je Srbija načinila vrlo važne strateške poteze, kao što je usvajanje rezolucije o Srebrenici, različite posete na najvišem nivou i stvaranje pozitivne klime koja podstiče procese pomirenja i saradnje.
Postignut je i uspeh u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, kao i viznoj liberalizaciji, konstatovao je on.
Srbija sada mora pokazati da ima i kapacitete i dovoljnu posvećenost da te reforme sprovede, dodao je on i identifikovao četiri posebne oblasti: funkcionisanje demokratskih institucija, vladavina prava, ljudska i manjinska prava, kao i privreda, odnosno konkurentnost.
Što se vladavine prava tiče, Dežer je ocenio da Srbija mora da pokaže konkretne rezultate u smislu smanjivanja nerešenih sudskih predmeta, smanjenju dužine procesuiranja, i donošenja adekvatnih sudskih odluka koje neće biti pobijane na višim sudskim nivoima.
Jasni rezultati se očekuju i po pitanju da organi vlasti pokažu da su sposobni da se nose sa borbom protiv organizovanog kriminala i korupcije, ne samo u smislu podizanja optužnica, već i kroz presude.
Što se tiče ljudskih prava, važno je zaštiti prava manjina, pre svega romsku manjinu, a isto važi i za slobodu medija, kazao je Dežer i podsetio na nedavno usvojenu medijsku strategiju.
Kada je reč o konkurentnosti, prema njegovim rečima, Srbija mora da smanji birokratske procese, jer se nalazi na 89. poziciji liste zemalja Svetske banke po tom pitanju.
Što se tiče zakona o restituciji, Dežer je naglasio da EU nema model koji može nametnuti, već da postoje različiti modeli, i da on mora biti prilagođen situaciji u zemlji.
(agencije/MONDO)
