Potvrđujemo odlučnost da svaka od naših zemalja deluje tako da drugima pomogne da se ispune svi uslovi za pristupanje u punopravno članstvo EU, obavezali se predsednici Srbije, Hrvatske, Crne Gore i predsedavajući Predsedništva BiH
Predsednici Srbije, Hrvatske, BiH i Crne Gore saglasili su se na današnjem sastanku Igmanske inicijative da je perspektiva članstva u EU pokretač i garant mira i stabilnosti u jugoistočnoj Evropi, kao i "medijator" sve boljih međusobnih odnosa među zemljama regiona.
To uverenje predsednici Boris Tadić, Ivo Josipović, Željko Komšić i Filip Vujanović izrazili su potpisivanjem zajedničke izjave pod nazivom "Partnerstvo za evropsku budućnost regiona".
Evropski komesar za proširenje Štefan File pridružio im se porukom da su regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi ključni element politike proširenja EU, a dijalog, trajno pomirenje i rešavanje otvorenih pitanja osnova napretka država zapadnog Balkana i postizanja trajnog mira i pomirenja.
Dve poruke obeležile su beogradski sastanak Inicijative.
Reč je pre svega o upozorenju predsednika Tadića da preostala otvorena pitanja u regionu ne smeju da budu zloupotrebljena na način koji bi ugrozio proces evrointegracija država Zapadnog Balkana.
S tim stavom saglasio se i predsedavajući predsedništva BiH, a šef hrvatske države na gotovo isti način kao i predsednik Srbije založio se za to da izbori u zemljama regiona ne budu instrumentalizovani, te da se na jačanju negativne retorike, usmerene i protiv suseda, ne gradi politička pozicija.
Predsednici su izrazili zadovoljstvo što je Hrvatska uspešno okončala predpristupne pregovore za članstvo u EU, ali i očekivanje da će vrlo brzo uslediti i ratifikacija.
"Očekujemo da Srbija do kraja godine dobije status kandidata i datum početka pregovora, Crna Gora datum početka pregovora o pristupanju EU, a Bosna i Hercegovina preda aplikaciju za kandidatski status u EU do kraja godine"; navodi se u izjavi potpisanoj u okviru 22. sesije Igmanske inicijative.
„Potvrđujemo i ovom prilikom punu odlučnost da svaka od naših zemalja u međusobnim odnosima deluje tako da drugima pomogne da se ispune svi potrebni uslovi za pristupanje u punopravno članstvo EU", dodaje se u izjavi.
Igmanska inicijativa okupila je danas u Beogradu predsednike četiri zemlje Dejtonskog sporazuma, a gost je bio i komesar za proširenje EU štefan File.
"Izbori koji nas očekuju ne smeju biti instrumentalizovani i ne smeju urušiti osnovne vrednosti na kojima počivaju naše države i EU", rekao je Tadić, a s tim stavom složio se i predsednik Hrvatske Ivo Josipović.
On je na skupu u Beogradu rekao i da u rešavanju otvorenih pitanja u regionu kompromis ne znači poraz, niti pobedu, već dobitak za sve i poručio da su zemlje regiona odgovorne da "ne izvoze krizu" susedima.
Predsedavajući Predsedništva BiH složio se s tezom predsednika Tadića da različit stepen evrointegracija četiri zemlje i nerešena pitanja ne smeju na negativan način da budu korišćeni na evropskom putu.
Nestabilnost bilo koje države u regionu smanjuje stabilnost čitavog regiona i zato je potrebna udružena aktivnost da se podigne stabilnost u nestabilnoj državi, poručio je crnogorski predsedniik Filip Vujanović.
Četiri predstavnika pozvala su EU i sve njene zemlje članice da uprkos izazovima krize ne ispuste iz vida važnost procesa proširenja kao instrumenta u stabilizaciji mira među zemljama i narodima u ovom regionu.
I kopredsednici Igmanske inicijative istakli su danas da države regiona moraju da unaprede saradnju i daleko brže rešavaju otvorena pitanja, jer je to jedini siguran put ka integraciji u EU.
To je, pozdravljajući učesnike, potvrdio i Štefan File i dodao da dijalog, trajno pomirenje i rešavanje otvorenih pitanja predstavljaju osnovu napretka država zapadnog Balkana i postizanja trajnog mira i pomirenja.
File je naglasio da EU aktivno podržava inicijative koje promovišu regionalnu saradnju i dobrosusedske odnose.
Zahvalivši se predsedniku Tadiću na iskazanom naporu da se poglavlje sa haškim optuženicima okonča, File je kao posebno značajnu istakao saradnju država zapadnog Balkana sa Tribunalom i izručivanje svih begunaca ovom sudu.
On je naglasio i da su svi u regionu doprineli pomirenju, a kao značajne istakao i regionalne inicijative poput Cefte, procesa saradnje JIE i, naravno, Igmansku inicijativu.
Komesar EU je pozdravio želju učesnika Igmanske inicijative za rešavanje pitanja izbeglica u obećao da će EU tu inicijativu podržati i finansijski kako bi se na proleće 2012 održala donatorska konferencija.
Igmanska inicijativa, kao mreža nevladinih organizacija regiona, osnovana je 2000. godine sa ciljem da doprinese bržoj normalizaciji odnosa zemalja potpisnica Dejtonskog mirovnog sporazuma kojim je okončan rat u BiH 1995. godine.
Ime je dobila u znak sećanja na proleće 1995, kada je grupa od 38 intelektualaca i antiratnih aktivista iz Srbije i Crne Gore, posle 48 sati putovanja preko Mađarske i Hrvatske, preko planine Igman pa kroz improvizovani tunel ušla u Sarajevo koje je bilo pod opsadom Vojske Republike Srpske.
(agencije/MONDO)
To uverenje predsednici Boris Tadić, Ivo Josipović, Željko Komšić i Filip Vujanović izrazili su potpisivanjem zajedničke izjave pod nazivom "Partnerstvo za evropsku budućnost regiona".
Evropski komesar za proširenje Štefan File pridružio im se porukom da su regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi ključni element politike proširenja EU, a dijalog, trajno pomirenje i rešavanje otvorenih pitanja osnova napretka država zapadnog Balkana i postizanja trajnog mira i pomirenja.
Dve poruke obeležile su beogradski sastanak Inicijative.
Reč je pre svega o upozorenju predsednika Tadića da preostala otvorena pitanja u regionu ne smeju da budu zloupotrebljena na način koji bi ugrozio proces evrointegracija država Zapadnog Balkana.
S tim stavom saglasio se i predsedavajući predsedništva BiH, a šef hrvatske države na gotovo isti način kao i predsednik Srbije založio se za to da izbori u zemljama regiona ne budu instrumentalizovani, te da se na jačanju negativne retorike, usmerene i protiv suseda, ne gradi politička pozicija.
Predsednici su izrazili zadovoljstvo što je Hrvatska uspešno okončala predpristupne pregovore za članstvo u EU, ali i očekivanje da će vrlo brzo uslediti i ratifikacija.
"Očekujemo da Srbija do kraja godine dobije status kandidata i datum početka pregovora, Crna Gora datum početka pregovora o pristupanju EU, a Bosna i Hercegovina preda aplikaciju za kandidatski status u EU do kraja godine"; navodi se u izjavi potpisanoj u okviru 22. sesije Igmanske inicijative.
„Potvrđujemo i ovom prilikom punu odlučnost da svaka od naših zemalja u međusobnim odnosima deluje tako da drugima pomogne da se ispune svi potrebni uslovi za pristupanje u punopravno članstvo EU", dodaje se u izjavi.
Igmanska inicijativa okupila je danas u Beogradu predsednike četiri zemlje Dejtonskog sporazuma, a gost je bio i komesar za proširenje EU štefan File.
"Izbori koji nas očekuju ne smeju biti instrumentalizovani i ne smeju urušiti osnovne vrednosti na kojima počivaju naše države i EU", rekao je Tadić, a s tim stavom složio se i predsednik Hrvatske Ivo Josipović.
On je na skupu u Beogradu rekao i da u rešavanju otvorenih pitanja u regionu kompromis ne znači poraz, niti pobedu, već dobitak za sve i poručio da su zemlje regiona odgovorne da "ne izvoze krizu" susedima.
Predsedavajući Predsedništva BiH složio se s tezom predsednika Tadića da različit stepen evrointegracija četiri zemlje i nerešena pitanja ne smeju na negativan način da budu korišćeni na evropskom putu.
Nestabilnost bilo koje države u regionu smanjuje stabilnost čitavog regiona i zato je potrebna udružena aktivnost da se podigne stabilnost u nestabilnoj državi, poručio je crnogorski predsedniik Filip Vujanović.
Četiri predstavnika pozvala su EU i sve njene zemlje članice da uprkos izazovima krize ne ispuste iz vida važnost procesa proširenja kao instrumenta u stabilizaciji mira među zemljama i narodima u ovom regionu.
I kopredsednici Igmanske inicijative istakli su danas da države regiona moraju da unaprede saradnju i daleko brže rešavaju otvorena pitanja, jer je to jedini siguran put ka integraciji u EU.
To je, pozdravljajući učesnike, potvrdio i Štefan File i dodao da dijalog, trajno pomirenje i rešavanje otvorenih pitanja predstavljaju osnovu napretka država zapadnog Balkana i postizanja trajnog mira i pomirenja.
File je naglasio da EU aktivno podržava inicijative koje promovišu regionalnu saradnju i dobrosusedske odnose.
Zahvalivši se predsedniku Tadiću na iskazanom naporu da se poglavlje sa haškim optuženicima okonča, File je kao posebno značajnu istakao saradnju država zapadnog Balkana sa Tribunalom i izručivanje svih begunaca ovom sudu.
On je naglasio i da su svi u regionu doprineli pomirenju, a kao značajne istakao i regionalne inicijative poput Cefte, procesa saradnje JIE i, naravno, Igmansku inicijativu.
Komesar EU je pozdravio želju učesnika Igmanske inicijative za rešavanje pitanja izbeglica u obećao da će EU tu inicijativu podržati i finansijski kako bi se na proleće 2012 održala donatorska konferencija.
Igmanska inicijativa, kao mreža nevladinih organizacija regiona, osnovana je 2000. godine sa ciljem da doprinese bržoj normalizaciji odnosa zemalja potpisnica Dejtonskog mirovnog sporazuma kojim je okončan rat u BiH 1995. godine.
Ime je dobila u znak sećanja na proleće 1995, kada je grupa od 38 intelektualaca i antiratnih aktivista iz Srbije i Crne Gore, posle 48 sati putovanja preko Mađarske i Hrvatske, preko planine Igman pa kroz improvizovani tunel ušla u Sarajevo koje je bilo pod opsadom Vojske Republike Srpske.
(agencije/MONDO)
