Pojam decentralizacije nije dovoljno jasan građanima Srbije, veliki broj njih čuo je za to, ali samo četvrtina građana razume suštinu pojma
Oni koji znaju šta je decentralizacija uglavnom podržavaju taj proces, pokazalo je istraživanje CESID-a "Decentralizacija i regionalizacija Srbije iz ugla građana".
Za pojam decentralizacije i regionalizacije čulo je oko 58 odsto građana, dok je za oko 28 odsto ljudi to potpuna nepoznanica, a najmanje poznavanje procesa decentralizacije beleži se u Vojvodini, čiji bi građani trebalo da su bolje informisani o toj temi, rekao je programski direktor CESID-a Đorđe Vuković na konferenciji za novinare.
Iako građani kažu da im je poznat pojam decentralizacije i regionalizacije, pokazalo se da o njihovoj suštini malo znaju, tačnije, da četvrtina građana zna šta to znači i ima neku asocijaciju na decentralizaciju i regionalizaciju, naveo je on.
Najčešće asocijacije građana na decentralizaciju bile su: veća samostalnost i jačanje opština, ravnomerna raspodela novca i razvlašćenje Beograda, dok su asocijacije na regionalizaciju, podela na regione, cepanje države, veća samostalnost opština, mada neki oba pojma vide kao prevaru i krađu.
Važno je da se od 44 odsto građana koji "imaju pojma", većina njih, oko 42 odsto pozitivno izjasnjava prema decentralizaciji, a u nešto manjem procentu i prema reginalizaciji, rekao je Vuković.
Građani koji podržavaju decentralizaciju smatraju da taj proces doprinosi većoj demokratizaciji društva, boljem privrednom razvoju, većoj odgovornosti političara, kao i većem uticaju građana na događaje u lokalnoj zajednici i celom društvu, ali da neće pozitivno uticati na borbu protiv korupcije i kriminala, ukazuju rezultati istraživanja.
Vuković je napomenuo da je informisanost o ovim pojmovima u direktnoj vezi sa zainteresovanošću za politiku, dok su stavovi prema njima povezani sa stranačkim opredeljenjem.
Istraživanje je pokazalo da je oko 45 odsto građana zainteresovano za politiku što odgovara i procentu onih koji znaju šta predstavlja decentralizacija ili regionalizacija.
Što se tiče podrške decentralizaciji, ona je najveća među pristalicama URS-a i LDP-a, pa zatim DS-a, dok su najveći protivnici te ideje pristalice DS S i SRS, ukazao je Vuković.
Zanimljivo je da Beograđani daju najmanju podršku decentralizaciji, a kao razloge za to Vuković je naveo neretke optužbe na njihov račun koje izriču stanovnici drugih gradova, poput onih "sve pare su u Beogradu", ali i činjenicu da je veliki broj ljudi u prestonici zaposlen u državnoj administraciji, te bi decentralizacijom mogao da ostane bez radnog mesta.
CESID je sproveo istraživanje u julu ove godine za potrebe Kancelarije nacionalnog saveta za decentralizaciju, koja će navedene podatke koristiti kako bi pre svega objasnila građanima šta je decentralizacija i dobro proučila moguće modele decentralizacije, rekla je direktorka te Kancelarije Nataša Čorbić.
"Decentralizacija će se desiti godinu ili godinu ipo dana nakon predstojećih izbora", rekla je ona i ukazala da je to dug proces koji ne može dati rezultate "preko noći".
(Tanjug)
Za pojam decentralizacije i regionalizacije čulo je oko 58 odsto građana, dok je za oko 28 odsto ljudi to potpuna nepoznanica, a najmanje poznavanje procesa decentralizacije beleži se u Vojvodini, čiji bi građani trebalo da su bolje informisani o toj temi, rekao je programski direktor CESID-a Đorđe Vuković na konferenciji za novinare.
Iako građani kažu da im je poznat pojam decentralizacije i regionalizacije, pokazalo se da o njihovoj suštini malo znaju, tačnije, da četvrtina građana zna šta to znači i ima neku asocijaciju na decentralizaciju i regionalizaciju, naveo je on.
Najčešće asocijacije građana na decentralizaciju bile su: veća samostalnost i jačanje opština, ravnomerna raspodela novca i razvlašćenje Beograda, dok su asocijacije na regionalizaciju, podela na regione, cepanje države, veća samostalnost opština, mada neki oba pojma vide kao prevaru i krađu.
Važno je da se od 44 odsto građana koji "imaju pojma", većina njih, oko 42 odsto pozitivno izjasnjava prema decentralizaciji, a u nešto manjem procentu i prema reginalizaciji, rekao je Vuković.
Građani koji podržavaju decentralizaciju smatraju da taj proces doprinosi većoj demokratizaciji društva, boljem privrednom razvoju, većoj odgovornosti političara, kao i većem uticaju građana na događaje u lokalnoj zajednici i celom društvu, ali da neće pozitivno uticati na borbu protiv korupcije i kriminala, ukazuju rezultati istraživanja.
Vuković je napomenuo da je informisanost o ovim pojmovima u direktnoj vezi sa zainteresovanošću za politiku, dok su stavovi prema njima povezani sa stranačkim opredeljenjem.
Istraživanje je pokazalo da je oko 45 odsto građana zainteresovano za politiku što odgovara i procentu onih koji znaju šta predstavlja decentralizacija ili regionalizacija.
Što se tiče podrške decentralizaciji, ona je najveća među pristalicama URS-a i LDP-a, pa zatim DS-a, dok su najveći protivnici te ideje pristalice DS S i SRS, ukazao je Vuković.
Zanimljivo je da Beograđani daju najmanju podršku decentralizaciji, a kao razloge za to Vuković je naveo neretke optužbe na njihov račun koje izriču stanovnici drugih gradova, poput onih "sve pare su u Beogradu", ali i činjenicu da je veliki broj ljudi u prestonici zaposlen u državnoj administraciji, te bi decentralizacijom mogao da ostane bez radnog mesta.
CESID je sproveo istraživanje u julu ove godine za potrebe Kancelarije nacionalnog saveta za decentralizaciju, koja će navedene podatke koristiti kako bi pre svega objasnila građanima šta je decentralizacija i dobro proučila moguće modele decentralizacije, rekla je direktorka te Kancelarije Nataša Čorbić.
"Decentralizacija će se desiti godinu ili godinu ipo dana nakon predstojećih izbora", rekla je ona i ukazala da je to dug proces koji ne može dati rezultate "preko noći".
(Tanjug)
