Oni koji znaju šta je decentralizacija uglavnom podržavaju taj proces, pokazalo je istraživanje CESID-a "Decentralizacija i regionalizacija Srbije iz ugla građana".
Za pojam decentralizacije i regionalizacije čulo je oko 58 odsto građana, dok je za oko 28 odsto ljudi to potpuna nepoznanica, a najmanje poznavanje procesa decentralizacije beleži se u Vojvodini, čiji bi građani trebalo da su bolje informisani o toj temi, rekao je programski direktor CESID-a Đorđe Vuković na konferenciji za novinare.
Iako građani kažu da im je poznat pojam decentralizacije i regionalizacije, pokazalo se da o njihovoj suštini malo znaju, tačnije, da četvrtina građana zna šta to znači i ima neku asocijaciju na decentralizaciju i regionalizaciju, naveo je on.
Najčešće asocijacije građana na decentralizaciju bile su: veća samostalnost i jačanje opština, ravnomerna raspodela novca i razvlašćenje Beograda, dok su asocijacije na regionalizaciju, podela na regione, cepanje države, veća samostalnost opština, mada neki oba pojma vide kao prevaru i krađu.
Važno je da se od 44 odsto građana koji "imaju pojma", većina njih, oko 42 odsto pozitivno izjasnjava prema decentralizaciji, a u nešto manjem procentu i prema reginalizaciji, rekao je Vuković.
Građani koji podržavaju decentralizaciju smatraju da taj proces doprinosi većoj demokratizaciji društva, boljem privrednom razvoju, većoj odgovornosti političara, kao i većem uticaju građana na događaje u lokalnoj zajednici i celom društvu, ali da neće pozitivno uticati na borbu protiv korupcije i kriminala, ukazuju rezultati istraživanja.
Vuković je napomenuo da je informisanost o ovim pojmovima u direktnoj vezi sa zainteresovanošću za politiku, dok su stavovi prema njima povezani sa stranačkim opredeljenjem.
Istraživanje je pokazalo da je oko 45 odsto građana zainteresovano za politiku što odgovara i procentu onih koji znaju šta predstavlja decentralizacija ili regionalizacija.
Što se tiče podrške decentralizaciji, ona je najveća među pristalicama URS-a i LDP-a, pa zatim DS-a, dok su najveći protivnici te ideje pristalice DS S i SRS, ukazao je Vuković.
Zanimljivo je da Beograđani daju najmanju podršku decentralizaciji, a kao razloge za to Vuković je naveo neretke optužbe na njihov račun koje izriču stanovnici drugih gradova, poput onih "sve pare su u Beogradu", ali i činjenicu da je veliki broj ljudi u prestonici zaposlen u državnoj administraciji, te bi decentralizacijom mogao da ostane bez radnog mesta.
CESID je sproveo istraživanje u julu ove godine za potrebe Kancelarije nacionalnog saveta za decentralizaciju, koja će navedene podatke koristiti kako bi pre svega objasnila građanima šta je decentralizacija i dobro proučila moguće modele decentralizacije, rekla je direktorka te Kancelarije Nataša Čorbić.
"Decentralizacija će se desiti godinu ili godinu ipo dana nakon predstojećih izbora", rekla je ona i ukazala da je to dug proces koji ne može dati rezultate "preko noći".
(Tanjug)
Za pojam decentralizacije i regionalizacije čulo je oko 58 odsto građana, dok je za oko 28 odsto ljudi to potpuna nepoznanica, a najmanje poznavanje procesa decentralizacije beleži se u Vojvodini, čiji bi građani trebalo da su bolje informisani o toj temi, rekao je programski direktor CESID-a Đorđe Vuković na konferenciji za novinare.
Iako građani kažu da im je poznat pojam decentralizacije i regionalizacije, pokazalo se da o njihovoj suštini malo znaju, tačnije, da četvrtina građana zna šta to znači i ima neku asocijaciju na decentralizaciju i regionalizaciju, naveo je on.
Najčešće asocijacije građana na decentralizaciju bile su: veća samostalnost i jačanje opština, ravnomerna raspodela novca i razvlašćenje Beograda, dok su asocijacije na regionalizaciju, podela na regione, cepanje države, veća samostalnost opština, mada neki oba pojma vide kao prevaru i krađu.
Važno je da se od 44 odsto građana koji "imaju pojma", većina njih, oko 42 odsto pozitivno izjasnjava prema decentralizaciji, a u nešto manjem procentu i prema reginalizaciji, rekao je Vuković.
Građani koji podržavaju decentralizaciju smatraju da taj proces doprinosi većoj demokratizaciji društva, boljem privrednom razvoju, većoj odgovornosti političara, kao i većem uticaju građana na događaje u lokalnoj zajednici i celom društvu, ali da neće pozitivno uticati na borbu protiv korupcije i kriminala, ukazuju rezultati istraživanja.
Vuković je napomenuo da je informisanost o ovim pojmovima u direktnoj vezi sa zainteresovanošću za politiku, dok su stavovi prema njima povezani sa stranačkim opredeljenjem.
Istraživanje je pokazalo da je oko 45 odsto građana zainteresovano za politiku što odgovara i procentu onih koji znaju šta predstavlja decentralizacija ili regionalizacija.
Što se tiče podrške decentralizaciji, ona je najveća među pristalicama URS-a i LDP-a, pa zatim DS-a, dok su najveći protivnici te ideje pristalice DS S i SRS, ukazao je Vuković.
Zanimljivo je da Beograđani daju najmanju podršku decentralizaciji, a kao razloge za to Vuković je naveo neretke optužbe na njihov račun koje izriču stanovnici drugih gradova, poput onih "sve pare su u Beogradu", ali i činjenicu da je veliki broj ljudi u prestonici zaposlen u državnoj administraciji, te bi decentralizacijom mogao da ostane bez radnog mesta.
CESID je sproveo istraživanje u julu ove godine za potrebe Kancelarije nacionalnog saveta za decentralizaciju, koja će navedene podatke koristiti kako bi pre svega objasnila građanima šta je decentralizacija i dobro proučila moguće modele decentralizacije, rekla je direktorka te Kancelarije Nataša Čorbić.
"Decentralizacija će se desiti godinu ili godinu ipo dana nakon predstojećih izbora", rekla je ona i ukazala da je to dug proces koji ne može dati rezultate "preko noći".
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
