Predsednik Srbije poručio je danas u Šumaricama da žrtve koje srpskog naroda u 20. veku obavezuje na prevazilaženje političkih i ideoloških nesuglasica.
"Istorijsko sećanje na ove žrtve deo je identiteta srpskog naroda i nasleđe koje obavezuje. Nezaborav je jemstvo našeg nacionalnog i državnog identiteta, ali sećanje na žrtve postavlja pred nas i obavezu da kada je u pitanju nacionalni interes nastojimo da prevaziđemo sve podele: kako one ideološke nastale tokom Drugog svetskog rata, tako i dnevnopolitičke koje nosi svako vreme, pa i ovo naše", rekao je predsednik Boris Tadić.
To sećanje obavezuje i na stvaranje građanskog i tolerantnog društva na idelima za koje su položeni mnogi životi građana Srbije, istakao je predsednik Tadić , govoreći na obeležavanju 70. godišnjice stradanja u Šumaricama.
On je rekao da su velike žrtve ugrađene u temelje srpske državnosti i da je istorijsko sećanje na žrtve neodvojivi deo srpskog državnog i nacionalnog identiteta.
Žrtve srpskog naroda, prema njegovim rečima, imaju smisla samo ako se Srbiji obezbede sigurna budućnost, trajni mir i regionalna saradnja.
"Istorijsko nasleđe srpskog naroda je teško i tragično, ali naša opredeljenost da tragamo za iskrenim pomirenjem i formulama regionalne saradnje i rešenja svih preostalih konflikata zato je dosledna i odlučna", naglasio je predsednik Srbije.
Istorijsko nasleđe, kako je dodao, podučava i najbolji je put za srpski narod put osvajanja ličnih sloboda, demokratije i vladavine prava.
Opredeljenjem za uspostavljanje građanskog tolerantnog društva koje uvažava razlike tumačimo one ideale za koje su položeni brojni životi nevino stradalih u skladu sa vremenom u kome živimo i vrednostima koje će svrstati Srbiju u napredna društva Evrope, rekao je Tadić, dodajući da time nastavljamo put kojim su smelo krenuli naši preci u 20. veku.
"Zato na današnji dan moramo imati snage da osudimo i one koji su u ime našeg naroda činili zlo drugima", rekao je Tadić.
Podsećajući da je na početku ustanka 1941. godine u centralnoj Srbiji ubijeno 11.522 ustanika, a da je u odmazdi nacista streljano oko 21.800 civila, Tadić je rekao da je u Drugom svetkom ratu srpski narod potvrdio slobodarsku tradiciju i spremnost da brani teško stečenu slobodu po svaku cenu.
Krvava jesen 1941. postala je, kako je podsetio, još tragičnija kada su monarhisti i komunisti u Srbiji ušli u sukob i otpočeli krvavi građanski rat.
"Jesen 1941. jedan je od najtragičnijih trenutaka Srbije i srpskog naroda u poslednja dva veka. Glavi stradalnici bili su naši sunarodnici, ali stradali su i Jevreji i Romi. Na ovaj dan stradanja dužnost nam je da se sećamo svih žrtava Drugog svetskog rata koje su ubijane samo zato što su Srbi, a posebno se sećamo genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima u takozvanoj NDH", kazao je Tadić.
"Danas prizivamo u sećanje sve poginule u borbi za slobodu i osuđujemo sve koji su sarađivali sa okupatorom", poručio je Tadić na komemoraciji "Veliki školski čas", kojom se svake godine obeležava godišnjica smrti nekoliko hiljada civila iz kragujevačkog kraja koje su u znak odmazde streljale nemačke okupacione snage.
Šumarice, kako je zaključio, obavezuju na nezaborav svih ubijenih civila i ustanika, pripadnika partizanskog i ravnogorskog pokreta, ali i na žrtve crvenoarmejaca koji su učestvovali u borbama za oslobađanje Srbije.
(Tanjug)
To sećanje obavezuje i na stvaranje građanskog i tolerantnog društva na idelima za koje su položeni mnogi životi građana Srbije, istakao je predsednik Tadić , govoreći na obeležavanju 70. godišnjice stradanja u Šumaricama.
On je rekao da su velike žrtve ugrađene u temelje srpske državnosti i da je istorijsko sećanje na žrtve neodvojivi deo srpskog državnog i nacionalnog identiteta.
Žrtve srpskog naroda, prema njegovim rečima, imaju smisla samo ako se Srbiji obezbede sigurna budućnost, trajni mir i regionalna saradnja.
"Istorijsko nasleđe srpskog naroda je teško i tragično, ali naša opredeljenost da tragamo za iskrenim pomirenjem i formulama regionalne saradnje i rešenja svih preostalih konflikata zato je dosledna i odlučna", naglasio je predsednik Srbije.
Istorijsko nasleđe, kako je dodao, podučava i najbolji je put za srpski narod put osvajanja ličnih sloboda, demokratije i vladavine prava.
Opredeljenjem za uspostavljanje građanskog tolerantnog društva koje uvažava razlike tumačimo one ideale za koje su položeni brojni životi nevino stradalih u skladu sa vremenom u kome živimo i vrednostima koje će svrstati Srbiju u napredna društva Evrope, rekao je Tadić, dodajući da time nastavljamo put kojim su smelo krenuli naši preci u 20. veku.
"Zato na današnji dan moramo imati snage da osudimo i one koji su u ime našeg naroda činili zlo drugima", rekao je Tadić.
Podsećajući da je na početku ustanka 1941. godine u centralnoj Srbiji ubijeno 11.522 ustanika, a da je u odmazdi nacista streljano oko 21.800 civila, Tadić je rekao da je u Drugom svetkom ratu srpski narod potvrdio slobodarsku tradiciju i spremnost da brani teško stečenu slobodu po svaku cenu.
Krvava jesen 1941. postala je, kako je podsetio, još tragičnija kada su monarhisti i komunisti u Srbiji ušli u sukob i otpočeli krvavi građanski rat.
"Jesen 1941. jedan je od najtragičnijih trenutaka Srbije i srpskog naroda u poslednja dva veka. Glavi stradalnici bili su naši sunarodnici, ali stradali su i Jevreji i Romi. Na ovaj dan stradanja dužnost nam je da se sećamo svih žrtava Drugog svetskog rata koje su ubijane samo zato što su Srbi, a posebno se sećamo genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima u takozvanoj NDH", kazao je Tadić.
"Danas prizivamo u sećanje sve poginule u borbi za slobodu i osuđujemo sve koji su sarađivali sa okupatorom", poručio je Tadić na komemoraciji "Veliki školski čas", kojom se svake godine obeležava godišnjica smrti nekoliko hiljada civila iz kragujevačkog kraja koje su u znak odmazde streljale nemačke okupacione snage.
Šumarice, kako je zaključio, obavezuju na nezaborav svih ubijenih civila i ustanika, pripadnika partizanskog i ravnogorskog pokreta, ali i na žrtve crvenoarmejaca koji su učestvovali u borbama za oslobađanje Srbije.
(Tanjug)
