Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki-mun izrazio je zabrinutost zbog pogoršanja bezbednosne situacije na Kosovu. Šef Euleksa Gzavije Bu de Marnjak poručuje da Euleks ostaje na Kosovu.
On je istakao da se broj nasilnih incidenata protiv srpskog stanovništva povećao nakon pokušaja kosovskih vlasti da uspostave kontrolu na administrativnim prelazima na severu pokrajine.
"Na sveukupnu bezbednosnu situaciju negativno se odrazio pokušaj kosovskih vlasti (u julu) da potvrde kontrolu nad (administrativnim prelazima na severu pokrajine) Kapijom 1 i 31 (Jarinje i Brnjak)", navodi se u izveštaju za period od 16. jula do 15. oktobra koji je objavljen na sajtu UN.
On napominje da su kosovske vlasi 25. jula pokušale da razmeste Specijalne jedinice kosovske policije - ROSU na ova dva administrativna prelaza, kao i da je potez povučen bez koordinacije sa međunarodnim organizacijama.
U izveštaju se ističe da je broj incidenata protiv pripadnika manjina na Kosovu povećan za 24 odsto. U ovom periodu zabeležen je ukupno 151 ovakav slučaj - 38 slučajeva se dogodilo na severu pokrajine, 13 su slučajevi vandalizma protiv srpskih pravoslavnih crkava i grobalja, 13 su slučajevi kamenovanja vozila sa srpskim registarskim oznakama koja su prolazila kroz oblasti koje naseljavaju kosovski Albanci.
Zabeleženo je i 63 slučaja nanošenja štete kućama u vlasnistvu kosovskih Srba i 47 slučajeva provala i krađe srpske imovine.
"Razvoj događaja na severu Kosova u periodu izveštavanja snažno ukazuje na to da osnovna, nerešena pitanja predstavljaju opasnost za mir i stabilnost regiona. Zabrinut sam ne samo zbog pogoršanja bezbednosne situacije na terenu zbog nedavnih dešavanja, već i zbog pogoršanja međuetničkih odnosa širom Kosova, polarizacije političkih pozicija i širenja jaza između zajednica severno i južno od reke Ibar", naveo je generalni sekretar svetske organizacije.
Ban je upozorio da će, "sve dok se pitanja kao što su situacija na Kapiji 1 i 31 ne reše, a pitanja vladavine prava mešaju sa pozicijama u pogledu statusa, međunarodna zajednica i ljudi na terenu i dalje biti suočeni sa opasnošću od eskalacije tenzija i izbijanja nasilja, zbog koje su sve strane taoci neizvesne budućnosti".
Ban je, pored toga, pozvao Prištinu i Beograd da pokažu uzdržanost i strpljenje i nastave da se zalažu za rešenje situacije putem dijaloga.
On je, takođe, izrazio nadu da će članice Saveta bezbednosti poslati jasnu poruku Prištini i Beogradu da preuzmu odgovornost u cilju smanjivanja tenzija i sprečavanja ponovnog izbijanja nasilja na severu Kosova.
SB UN će najnoviji izveštaj o situaciji na Kosovu i Metohiji razmatrati na sednici, koja bi trebalo da bude održana 29. novembra.
Izveštaj za dati period je najpre generalnom sekretaru svetske organizacije podneo šef misije Euleks Gzavije Bu de Marnjak.
Marnjak je u izveštaju pripremljenom za sednicu Saveta bezbednosti UN 29. novembra naveo da će Euleks na severu Kosova zadržati snažno policijsko prisustvo na prelazima i nastaviti da patrolira "gde god je to fizički moguće" i u isto vreme "sprovoditi istragu vezanu za paljenje prelaza 1 i nasilne incidente koji su se dogodili".
Izveštaj obuhvata period od 16. jula do 15. oktobra 2011, a dat je u Aneksu I izveštaja generalnog sekretara Un Ban Ki-muna.
"Euleks će nastaviti da sprovodi svoj mandat nadgledanja, mentorstva i savetovanja kosovskih institucija u ozbiljnim događajima vezanim za bezbednost, uključujući povremena izbijanja nasilja na severu Kosova, naseljenom pretežno Srbima", navodi se u dokumentu.
U izveštaju se konstatuje se da su "recipročne mere" Prištine protiv Beograda i BiH sprovedene krajem jula "dovele do niza ozbiljnih bezbednosnih incidenata zbog kojih je Misija zabrinuta i zbog kojih je morala da rasporedi dodatne policijske jedinice na severu, nastavljajući da se zalaže za rešavanje neslaganja kroz postojeći proces dijaloga".
Posle sporazuma koje su postigli Beograd i Priština Euleks je, podseća se u izveštaju, bio uključen u primenu plana o carinskim pečatima.
"Taj proces je doveo do novih bezbednosnih izazova u formi barikada, protesta i slučajeva nasilja na severu", ukazuje De Marinjak i dodaje da premda pažnja Misije ostaje fokusirana na sever Kosova, ona nastavlja sa širim aktivnostima u cilju podrške konsolidaciji reforme institucija vladvine prava na Kosovu i sprovođenju važnih istraga i suđenju osobama umešanim u ratne zločine, korupciju i organizovani kriminal.
U dokumentu se navodi kao primer tzv. suđenje u slučaju Sabita Gecija, gde su optuženi proglašeni krivima za ratne zločine na osnovu dokaza o ubistvima i nehumanom ponasanju prema zatvorenicima u kampu Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) u Albaniji tokom sukoba na Kosovu 1998. i 1999. godine i dobili su od šest do 15 godina zatvora.
Euleks je nastavio da sprovodi istragu o bivšem kosovskom ministru saobraćaja i telekomunikacija Fatmiru Ljumaju i devetorici drugih bivših pripadnika OVK za koje se veruje da su počinili ratne zločine na Kosovu 1999. godine u improvizovanom zatvoru, u kome su zatvorenici bili podvrgnuti nehumanim uslovima, torturi i premlaćivanjima, koja su u pojedinim slučajevima dovela do smrti.
U izveštaju je navedeno da je 29. avgusta Euleks imenovao Klinta Vilijamsona iz SAD za glavnog tužoca Specijalnih snaga za istragu navoda o ilegalnoj trgovini ljudskim organima na Kosovu.
Euleks je, kako je navedeno, nastavio i rad na identifikaciji i procesuiranju velikih slučajeva korupcije u saradnji sa kosovskim vlastima i sredinom jula je potvrđena presuda Nedžatu Daciju, bivšem predsedniku kosovskog parlamenta, koji se žalio Prištinskom sudu.
Istraga o optužbama za korupciju nastavljena je i u slučaju Fatmira Ljimaja koji je ispitan u dva navrata, dok licima u takozvanom slučaju Medikus prete optužbe vezane za trgovinu ljudskim organima, organizovani kriminal i nezakonitu lekarsku delatnost.
(agencije/MONDO)
"Na sveukupnu bezbednosnu situaciju negativno se odrazio pokušaj kosovskih vlasti (u julu) da potvrde kontrolu nad (administrativnim prelazima na severu pokrajine) Kapijom 1 i 31 (Jarinje i Brnjak)", navodi se u izveštaju za period od 16. jula do 15. oktobra koji je objavljen na sajtu UN.
On napominje da su kosovske vlasi 25. jula pokušale da razmeste Specijalne jedinice kosovske policije - ROSU na ova dva administrativna prelaza, kao i da je potez povučen bez koordinacije sa međunarodnim organizacijama.
U izveštaju se ističe da je broj incidenata protiv pripadnika manjina na Kosovu povećan za 24 odsto. U ovom periodu zabeležen je ukupno 151 ovakav slučaj - 38 slučajeva se dogodilo na severu pokrajine, 13 su slučajevi vandalizma protiv srpskih pravoslavnih crkava i grobalja, 13 su slučajevi kamenovanja vozila sa srpskim registarskim oznakama koja su prolazila kroz oblasti koje naseljavaju kosovski Albanci.
Zabeleženo je i 63 slučaja nanošenja štete kućama u vlasnistvu kosovskih Srba i 47 slučajeva provala i krađe srpske imovine.
"Razvoj događaja na severu Kosova u periodu izveštavanja snažno ukazuje na to da osnovna, nerešena pitanja predstavljaju opasnost za mir i stabilnost regiona. Zabrinut sam ne samo zbog pogoršanja bezbednosne situacije na terenu zbog nedavnih dešavanja, već i zbog pogoršanja međuetničkih odnosa širom Kosova, polarizacije političkih pozicija i širenja jaza između zajednica severno i južno od reke Ibar", naveo je generalni sekretar svetske organizacije.
Ban je upozorio da će, "sve dok se pitanja kao što su situacija na Kapiji 1 i 31 ne reše, a pitanja vladavine prava mešaju sa pozicijama u pogledu statusa, međunarodna zajednica i ljudi na terenu i dalje biti suočeni sa opasnošću od eskalacije tenzija i izbijanja nasilja, zbog koje su sve strane taoci neizvesne budućnosti".
Ban je, pored toga, pozvao Prištinu i Beograd da pokažu uzdržanost i strpljenje i nastave da se zalažu za rešenje situacije putem dijaloga.
On je, takođe, izrazio nadu da će članice Saveta bezbednosti poslati jasnu poruku Prištini i Beogradu da preuzmu odgovornost u cilju smanjivanja tenzija i sprečavanja ponovnog izbijanja nasilja na severu Kosova.
SB UN će najnoviji izveštaj o situaciji na Kosovu i Metohiji razmatrati na sednici, koja bi trebalo da bude održana 29. novembra.
Izveštaj za dati period je najpre generalnom sekretaru svetske organizacije podneo šef misije Euleks Gzavije Bu de Marnjak.
Euleks "ne mrda" s Kosova
Gzavije Bu de Marnjak istakao je da su akti nasilja na severu Kosova neprihvatljivi i da će biti istraženi i procesuirani od strane Misije.Marnjak je u izveštaju pripremljenom za sednicu Saveta bezbednosti UN 29. novembra naveo da će Euleks na severu Kosova zadržati snažno policijsko prisustvo na prelazima i nastaviti da patrolira "gde god je to fizički moguće" i u isto vreme "sprovoditi istragu vezanu za paljenje prelaza 1 i nasilne incidente koji su se dogodili".
Izveštaj obuhvata period od 16. jula do 15. oktobra 2011, a dat je u Aneksu I izveštaja generalnog sekretara Un Ban Ki-muna.
"Euleks će nastaviti da sprovodi svoj mandat nadgledanja, mentorstva i savetovanja kosovskih institucija u ozbiljnim događajima vezanim za bezbednost, uključujući povremena izbijanja nasilja na severu Kosova, naseljenom pretežno Srbima", navodi se u dokumentu.
U izveštaju se konstatuje se da su "recipročne mere" Prištine protiv Beograda i BiH sprovedene krajem jula "dovele do niza ozbiljnih bezbednosnih incidenata zbog kojih je Misija zabrinuta i zbog kojih je morala da rasporedi dodatne policijske jedinice na severu, nastavljajući da se zalaže za rešavanje neslaganja kroz postojeći proces dijaloga".
Posle sporazuma koje su postigli Beograd i Priština Euleks je, podseća se u izveštaju, bio uključen u primenu plana o carinskim pečatima.
"Taj proces je doveo do novih bezbednosnih izazova u formi barikada, protesta i slučajeva nasilja na severu", ukazuje De Marinjak i dodaje da premda pažnja Misije ostaje fokusirana na sever Kosova, ona nastavlja sa širim aktivnostima u cilju podrške konsolidaciji reforme institucija vladvine prava na Kosovu i sprovođenju važnih istraga i suđenju osobama umešanim u ratne zločine, korupciju i organizovani kriminal.
U dokumentu se navodi kao primer tzv. suđenje u slučaju Sabita Gecija, gde su optuženi proglašeni krivima za ratne zločine na osnovu dokaza o ubistvima i nehumanom ponasanju prema zatvorenicima u kampu Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) u Albaniji tokom sukoba na Kosovu 1998. i 1999. godine i dobili su od šest do 15 godina zatvora.
Euleks je nastavio da sprovodi istragu o bivšem kosovskom ministru saobraćaja i telekomunikacija Fatmiru Ljumaju i devetorici drugih bivših pripadnika OVK za koje se veruje da su počinili ratne zločine na Kosovu 1999. godine u improvizovanom zatvoru, u kome su zatvorenici bili podvrgnuti nehumanim uslovima, torturi i premlaćivanjima, koja su u pojedinim slučajevima dovela do smrti.
U izveštaju je navedeno da je 29. avgusta Euleks imenovao Klinta Vilijamsona iz SAD za glavnog tužoca Specijalnih snaga za istragu navoda o ilegalnoj trgovini ljudskim organima na Kosovu.
Euleks je, kako je navedeno, nastavio i rad na identifikaciji i procesuiranju velikih slučajeva korupcije u saradnji sa kosovskim vlastima i sredinom jula je potvrđena presuda Nedžatu Daciju, bivšem predsedniku kosovskog parlamenta, koji se žalio Prištinskom sudu.
Istraga o optužbama za korupciju nastavljena je i u slučaju Fatmira Ljimaja koji je ispitan u dva navrata, dok licima u takozvanom slučaju Medikus prete optužbe vezane za trgovinu ljudskim organima, organizovani kriminal i nezakonitu lekarsku delatnost.
(agencije/MONDO)
