Navršeno je pet godina od proglašenja novog Ustava, prvog od uspostavljanja Srbije kao samostalne države.
Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Stevan Lilić ocenio je da se Ustav Srbije pet godina od usvajanja suočava sa pitanjem legitimiteta i kao jedan od najvećih problema naveo njegovu preambulu o Kosovu i Metohiji.
"Taj je predlog Ustava je dala Vlada Srbije, a nisam baš siguran da je bila ovlašćena i legitimna da predlaže Ustav, izmene Ustava da, ali ceo Ustav ne. Druga stvar koja je najspornija je preambula u vezi sa Kosovom i definisanje autonomnih pokrajina", rekao je Lilić povodom pet godina od usvajanja Ustava Srbije.
Prema Lilićevim rečima, Ustav Srbije nije uspeo u svojoj osnovnoj nameri, a to je da se sačuva suverenitet i integritet države, jer je Kosovo proglasilo nezavisnost.
"Zbog toga može se reći da ovaj Ustav nije doživeo ni svojih pet godina, jer njegova suština je bila...održavanje celovitosti suvereniteta i teritorijalnog integriteta", rekao je Lilić.
Lilić, predsednik Udruženja pravnici za demokratiju, ukazao je da aktuelni Ustav Srbije nije proistekao iz naroda, već iz vladajućih struktura, što, prema njemu, stvara problem njegovog suštinskog legimititeta.
On je podsetio da pre pet godina kada je Ustav Srbije donet Kosovo nije proglasilo nezavisnost, ali da je potom to učinilo i da trenutno "stanje na papiru ne odgovara realnosti".
Lilić je rekao da je Ustav Srbije formalno iznad međunarodnih dokumenata kao što su Povelja UN i Evropska konvencija o ljudskim pravima, ali da realnost pokazuje da to nije tako.
Obavezni smo da poštujemo odluke suda za ljudska prava u Strazburu.
"Imaš jednu sudsku odluku koja je iznad našeg Ustava, a u Ustavu stoji drugo. Tu bi odredbu odmah promenio i uskladio sa onim što jeste - da su međunarodni dokumenti koje je Srbija potpisala direktno primenljivi i u pravu Srbije", rekao je Lilić.
Upitan kada je pravi trenutak za promenu Ustava Srbije, Lilić je kazao da je to bilo pre njegovog donošenja "po principu bolje sprečiti nego lečiti".
"Imamo toliko drugih problema na dnevnom redu i mislim da samo pitanje promene Ustava ne bi u tom smislu bilo prioritet", ocenio je Lilić u izjavi agenciji Beta.
Ustav je proglašen 8. novembra na svečanoj sednici u Domu Narodne skupštine u Beogradu, uz izvođenje državne himne "Bože pravde" i odmah je stupio na snagu.
Novi ustav je prethodno 30. septembra jednoglasno usvojila Skupština Srbije, a potvrđen je i na referendumu 28. i 29. oktobra 2006. godine.
Svečanoj sednici prisustovalo je 240 poslanika, najviših državnih funkcionera i brojnih gostiju.
Ustav se sastoji od preambule kojom se utvrđuje da je Kosovo sastavni i neotuđivi deo suverene Srbije. Nakon preambule sledi 206 članova grupisanih u deset delova. Prvi član kaže da je Srbija država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive.
Ustav Srbije je 12. najviši zakonodavni akt države od 1835. godine.
Prethodni ustav donet je u septembru 1990. i u njemu je bilo proklamovano načelo podele vlasti i višepartijski sistem, pokrajine su izgubile atribute državnosti i postale teritorijalne autonomije, a pokrajina Kosovo preimenovana u pokrajinu Kosovo i Metohija.
(Beta/MONDO)
"Taj je predlog Ustava je dala Vlada Srbije, a nisam baš siguran da je bila ovlašćena i legitimna da predlaže Ustav, izmene Ustava da, ali ceo Ustav ne. Druga stvar koja je najspornija je preambula u vezi sa Kosovom i definisanje autonomnih pokrajina", rekao je Lilić povodom pet godina od usvajanja Ustava Srbije.
Prema Lilićevim rečima, Ustav Srbije nije uspeo u svojoj osnovnoj nameri, a to je da se sačuva suverenitet i integritet države, jer je Kosovo proglasilo nezavisnost.
"Zbog toga može se reći da ovaj Ustav nije doživeo ni svojih pet godina, jer njegova suština je bila...održavanje celovitosti suvereniteta i teritorijalnog integriteta", rekao je Lilić.
Lilić, predsednik Udruženja pravnici za demokratiju, ukazao je da aktuelni Ustav Srbije nije proistekao iz naroda, već iz vladajućih struktura, što, prema njemu, stvara problem njegovog suštinskog legimititeta.
On je podsetio da pre pet godina kada je Ustav Srbije donet Kosovo nije proglasilo nezavisnost, ali da je potom to učinilo i da trenutno "stanje na papiru ne odgovara realnosti".
Lilić je rekao da je Ustav Srbije formalno iznad međunarodnih dokumenata kao što su Povelja UN i Evropska konvencija o ljudskim pravima, ali da realnost pokazuje da to nije tako.
Obavezni smo da poštujemo odluke suda za ljudska prava u Strazburu.
"Imaš jednu sudsku odluku koja je iznad našeg Ustava, a u Ustavu stoji drugo. Tu bi odredbu odmah promenio i uskladio sa onim što jeste - da su međunarodni dokumenti koje je Srbija potpisala direktno primenljivi i u pravu Srbije", rekao je Lilić.
Upitan kada je pravi trenutak za promenu Ustava Srbije, Lilić je kazao da je to bilo pre njegovog donošenja "po principu bolje sprečiti nego lečiti".
"Imamo toliko drugih problema na dnevnom redu i mislim da samo pitanje promene Ustava ne bi u tom smislu bilo prioritet", ocenio je Lilić u izjavi agenciji Beta.
Ustav je proglašen 8. novembra na svečanoj sednici u Domu Narodne skupštine u Beogradu, uz izvođenje državne himne "Bože pravde" i odmah je stupio na snagu.
Novi ustav je prethodno 30. septembra jednoglasno usvojila Skupština Srbije, a potvrđen je i na referendumu 28. i 29. oktobra 2006. godine.
Svečanoj sednici prisustovalo je 240 poslanika, najviših državnih funkcionera i brojnih gostiju.
Ustav se sastoji od preambule kojom se utvrđuje da je Kosovo sastavni i neotuđivi deo suverene Srbije. Nakon preambule sledi 206 članova grupisanih u deset delova. Prvi član kaže da je Srbija država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive.
Ustav Srbije je 12. najviši zakonodavni akt države od 1835. godine.
Prethodni ustav donet je u septembru 1990. i u njemu je bilo proklamovano načelo podele vlasti i višepartijski sistem, pokrajine su izgubile atribute državnosti i postale teritorijalne autonomije, a pokrajina Kosovo preimenovana u pokrajinu Kosovo i Metohija.
(Beta/MONDO)
