"Nigde, ni na jednom mestu u programu se ne pominje nikakav vojni rok, a pogotovo ne obavezujući", navodi se u saopštenju.

SNS takođe osuđuje "prljavu i besmislenu" kampanju koju, kako tvrde, vlast preko svojih medija vodi protiv Programske platforme koju je ova stranka predstavila javnosti.

SNS smatra da to koliki je strah u vlasti od promena potvrđuje i činjenica da su "medijima koje kontrolišu naredili ne samo da neargumentovano kritikuju naprednjački Program, već i da brutalno obmanjuju javnost o njegovom sadržaju", te da je vlast izmislila i to da se SNS tobože zalaže za ponovno uvođenje vojnog roka.

List "Danas" objavio je da, nepunih godinu dana od odluke skupštine Srbije da ukine obavezno služenje vojnog roka u Srbiji i uvođenja profesionalne vojske, naprednjaci zagovaraju vraćanje obaveznog odlaska u kasarne na duže vreme.

Ono što je, istina, u Beloj knjizi samo nagovešteno - “omogućavanje intenzivne pešadijske obuke vojno sposobnom stanovništvu”, u praksi bi zapravo značilo obavezni vojni rok.

"To bi bila mirnodopska vojska sposobna za odbranu zemlje, što ova koju danas imamo svakako nije. Vojni rok bi se služio najmanje tri, a najviše pet meseci, što je dovoljno za obuku pešadije. Danas imamo 11.000 pripadnika Vojske Srbije, od čega su samo 5.000 profesionalni vojnici, odnosno specijalci. Ostatak čine razne prateće službe unutar VS i zaposleni u Ministarstvu odbrane. Vraćanjem redovnog služenja vojske bio bi obezbeđen dovoljan broj temeljito obučenih vojnika, neophodnih za odbranu zemlje. Imali bismo 25.000-30.000 vojnika, od čega bi 10.000 bili plaćeni profesionalci, a ostatak oni iz redovnog vojnog sastava. To bi bio borbeni sastav Vojske Srbije", objašnjava za Danas funkcioner SNS Borislav Pelević.

Stručnjaci, blago rečeno, nisu oduševljeni idejom SNS o obaveznom služenju vojnog roka. Marko Savković, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, kaže za Danas da je to stvar političke odluke, dakle ne i nemoguće, ali da je profesionalizacija od 2003. suviše daleko odmakla. „Vojske u savremenom svetu idu ka specijalizaciji, tako da nije potrebno da mi idemo unazad. Podsećam i da je uoči početka profesionalizacije ocenjeno da je Vojska neefikasna i da nije uspela da odgovori izazovima iz devedesetih godina, što su bili glavni razlozi za početak tog procesa“, ukazuje Savković.

Kada je reč o ceni regrutne i profesionalne vojske, dodaje on, to se ne može gledati crno-belo. „Prednost profesionalne vojske je, između ostalog, i to što se ne mora iz godine u godinu ponavljati obuka za većinu nezainteresovanih mladića. Ne vidim i šta može regrut naučiti za tri ili pet meseci obuke, pogotovo kada je reč o tehničko-tehnološkim aspektima, na primer za PVO. A, sve bi to bilo i dodatni trošak za državu. I, na kraju, vraćanje regrutne vojske najverovatnije bi izazvalo otpor u stanovništvu“, objašnjava Marko Savković.

Aleksandar Radić, vojni analitičar, objašnjava za Danas da, ukoliko neko propagira da osim sadašnje profesionalne vojske omogući ostatku vojno sposobnog stanovništva intenzivnu pešadijsku obuku i na taj način pripremi državu i stanovništvo da u iznuđenoj situaciji adekvatno reaguje, govori o tome da ta osoba nije dobro upoznata sa situacijom u vojsci.

(agencije/MONDO)