Poslednja sednica Skupštine državne zajednice pred referendum o nezavisnosti Crne Gore prekinuta je u četvrtak uveče, jer nije bilo kvoruma za usvajanje tri odluke o učešću pripadnika Vojske SCG u sadašnjim i novim mirovnim misijama Ujedinjenih nacija.
Poslednja sednica Skupštine državne zajednice pred referendum o nezavisnosti Crne Gore prekinuta je u četvrtak uveče, jer nije bilo kvoruma za usvajanje tri odluke o učešću pripadnika Vojske SCG u sadašnjim i novim mirovnim misijama Ujedinjenih nacija.Pošto je konstatovao da je u sali 58 poslanika iz Srbije i samo tri iz Crne Gore, predsednik Skupštine SCG Zoran Šami je objavio prekid sednice i saopštio da će glasanje biti obavljeno na narednoj sednici.
Da li će se to i dogoditi zavisi od ishoda crnogorskog referenduma 21. maja, budući da naredna sednica, kako je potvrdio Šami, neće biti održana pre toga.
Većina poslanika Crne Gore napustila je zasedanje još pre pauze nakon što je izglasano 30 zakona, medju kojima i tri o zajmovima ovoj republici, a u jeku polemike s radikalskim poslanicima o referendumu i njegovim posledicama.
U raspravi o predlogu tri odluke o učešću u sadašnjim mirovnim misijama u Liberiji, Burundiju, Obali Slonovače i NR Kongo i novim misijama u Sudanu i Avganistanu učestvovali su isključivo poslanici opozicione SRS.
Šef poslaničkog kluba radikala Tomislav Nikolić ocenio je da je sazivanje sednice u trenutku kada se "država raspada i rastače, vrhunac licemerja" i optužio vlasti u Srbiji da se ponašaju po onoj narodnoj "Kuća gori-baba se češlja".
On je rekao da ga je sramota da raspravlja s poslanicima Crne Gore koji ne prestaju da ponavljaju da nisu u ovoj državi i da ni po koju cenu neće biti, čak i u slučaju da na referendumu ne ostvare većinu od 55 odsto izašlih birača, a pogotovo da glasa za odluke kojima se zadužuju gradjani Srbije ili njeni vojnici šalju u "opasne vojne misije".
Obrazlažući zašto su protiv učešća pripadnika Vojske SCG u vojnim mirovnim misijama, radikalski poslanici su osporavali tvrdnje predlagača da će to ojačati poziciju zemlje pred pregovore o budućem statusu Kosova i Metohije.
Više njih je ocenilo da je sramota što država šalje vojnike na najopasnija mesta u svetu, a ne bori se za realizaciju Rezolucije UN i Kumanovskog sporazuma po kome njih 999 treba da se vrati na Kosovo i Metohiju.
Sada Vojska SCG ima u mirovnim operacijama 16 oficira i podoficira - šest vojnih posmatrača u mirovnim operacijama u Liberiji, jednog u Burundiju, tri u Obali Slonovače i sanitetsku jedinicu od šest članova u Obali Slonovače.
Uz odluku o produženju ovih misija, parlamentu je predloženo i da usvoji odluke o slanju tri vojna posmatrača na jug Sudana i tri oficira u sastav belgijskog kontingenta u okviru medjunarodnih bezbedonosnih snaga za pomoć Avganistanu.
Načelnik Centra za mirovne operacije Vojske SCG Petar Ćornakov istakao je u izjavi novinarima da učesće SCG u mirovnim misijama nije veliko i da je na 85. mestu na listi UN, od 103 članice, a državu košta, računajući i dve nove misije, oko 550 miliona dolara godišnje.
Prema njegovom tumačenju, uprkos tome što parlament nije doneo odluke o produženju sadašnjih misija, one će biti nastavljene, jer će redovna rotacija oficira i podoficira biti izvršena na osnovu ranijih odluka.
(Tanjug)
